Revitalizacijom do projektovanih parametara

– Kada govorimo o prošlogodišnjem bilansu nama je osnovni zadatak proizvodnja električne energije, toplotne energije i uglja. Ali, želim da kao svaki menadžer kažem da je zadatak svakog ovakvog sistema da ostvari profit. U poslednje vreme se kroz razne medije provlači kao aksiom da su privredna društva u EPS „gubitaši“, ja želim da vas obavestim da je PD TE- KO Kostolac ostvarilo pozitivan finansijski rezultat, i to tako da iz poslovnih odnosa beleži dobit od 1, 5 milijardi dinara, ili nešto manje od 15 miliona evra. Kada se tome pridodaju elementi finansiranja, amortizacione stope, negativne kursne razlike, obaveze prema nekim dugoročnim kreditima i slično, taj se rezultat značajno umanjuje i dolazimo do tzv neto profita koji iznosi 150 miliona dinara. Ali, i dalje je to u plusu, pozitivan finansijski rezultat, poslovanje sa profitom. Ideja je da se i u ovoj godini pre svega usmerimo na smanjenje troškova, a poznato je da mi ne držimo u svojoj nadležnosti sve elemente prihoda. Mi nismo u situaciji da određujemo cenu našeg proizvoda, već možemo da utičemo samo na naturalne pokazatelje, odnosno, količinu jedinica koje se množe sa cenom. Međutim, na rashod možemo da utičemo i to nam je osnovni zadatak.

– U duhu izveštavanja javnosti o našem radu, kao i usled nekih poslednjih informacija koje su izvesni mediji prenosili, a koje nisu bile uvek ni pozitivne, niti u duhu oslikavanja pravog stanja, ovo je dobra prilika da kažem nešto više, istakao je Dragan Jovanović, direktor PD TE- KO Kostolac.

– Revitalizacija bloka B- 2 je u prošloj godini bila jedan od glavnih poslova na kome smo radili. Usled obimnosti tog posla, i u tehničkom i finansijskom smislu, podeljena je u dve faze. Prva je rekonstrukcija turboagregata sa pripadajućom opremom i deo radova na kotlovskom sistemu, koji je više u duhu kapitalnog remonta, a sama revitalizacija i rekonstrukcija kotlovskog dela postrojenja ostavljena je za drugu fazu. Tako su poslovi i tekli. Na pitanje šta je urađeno daću kratak tehnički izveštaj. Urađen je kompletan remont turboagregata sa elementima rekonstrukcije, odnosno, revitalizacije. To znači da je na samoj turbini izvršena izmena kompletnog lopatičnog aparata i da mi sada imamo potpuno, uslovno rečeno, novu mašinu što se tiče tog protočnog dela. Izvedene su značajne rekonstrukcije na generatoru gde su ugrađene potpuno nove gasna, uljna i vodena stanica generatora, a uradili smo kompletnu rekonstrukciju upravljačkog sistema, tako da sada kao i na bloku B- 1 i na celom bloku B- 2 imamo moderan, digitalizovan upravljački sistem. Takođe, na samoj turbini je izvršena rekonstrukcija i samog upravljanja turbinom. Ja vidim dva momenta za koje smatram da je bitno pomenuti. Prvi je evidentno zakašnjenje završetka bloka. Trebalo je da krene 1. decembra, međutim, krenuo je pred polovinu februara. Razlozi su najpre jedan potpuno skriveni kvar na rotoru generatora koji smo poslali u Poljsku na kapitalni remont, u fabriku „Alstom“. Potom, pri radu na rotoru došlo se do činjenice da imamo izuzetno „neprijatan“ kvar, a to je pomeranje izolacije ispod namotaja rotora, što bi da nije otkriveno moglo da dovedee do teških posledica, čak havarnih stanja. Mi nismo tu imali izbora, već smo pristupili rešavanju tog problema na kome je potrošeno više od trideset dana. Drugi razlog za produženje roka je to što su nam isporučene ventilske komore cilindra visokog pritiska sa značajnim nedostacima i greškama. Zahvaljujući dobro organizovanoj prijemnoj kontroli koju smo ovde imali, mi smo te nedostatke uočili. Tu nam je od velike pomoći bio Mašinski fakultet, profesorka Vera Šijački sa svojim saradnicima, kao i specijalizovane kuće za kontrolu metala i zavarnih spojeva, tako da smo odbili da primimo tu opremu. Radi se opremi koja radi u uslovima visokog pritiska i temperature, i svaki kvar na njoj ugrožava ne samo postrojenje, već i ljude koji na njemu rade. Opremu smo vratili nazad u Poljsku sa zahtevom da se izrade potpuno novi delovi, što je i učinjeno, naglasio je direktor Jovanović.

On je novinarima objasnio da je reč o bloku koji je u velikoj meri imao tehničke probleme, i da u velikoj meri neki vitalni delovi te opreme nisu bili na najvišem tehničkom nivou.

– Mislim da je ova revitalizacija to vratila nazad i da ovo što smo sada uradili, naročito na delu turbogeneratora, omogućilo nam da sada imamo potpuno pouzdani deo postrojenja. Ta mašina konačno radi sa 350 megavata snage. Ona u ovoj godini neće imati epitet trajnog rada na toj snazi zato što još uvek nismo završili drugu fazu kotla. Inače, u kratkim intervalima mi smo već imali rad na više od 350 megavata snage bez nekog napora po sam turboagregat. To je bio i osnovni cilj, dakle, jedan od osnovnih ciljeva revitalizacije je produženje životnog veka i konačno dostizanje posle dvadeset godina projektovanih parametara. Mislim da smo ih definitivno dostigli. Druga faza izvođenja revitalizacije na kotlovskom postrojenju uslediće 2012. godine. Znači, sagledavanje ukupnih rokova za izradu opreme i sagledavanje dinamike finansiranja opredelilo je da EPS donese odluku da se u ovoj godini izvrši fabrikacije vitalne opreme, a da ugradnja usledi 2012. godine čime će biti stavljena tačka na revitalizaciju bloka B- 2.

– Što se tiče bilansa za prošlu godinu, jedan deo odgovora leži u pomenutom bloku B- 2. Dakle, činjenica da tokom decembra nismo imali taj blok u remontu značajno je umanjio proizvodni rezultat, međutim, i bez toga uspeli smo da izvršimo plan, kako u proizvodnji električne energije, tako i u proizvodnju uglja. U vezi sa tim posebno bih naglasio proizvodnju otkrivke koja je u prošloj godini ostvarena sa 36 miliona kubika. Strateški gledano, to je nešto čemu smo težili. Proizvodnja otkrivke je strateški pravac za obezbeđivanje uglja. U širokoj javnosti, kada se govori o proizvodnji uglja, onda se podrazumeva bager koji ga iskopava, ali da bi se do uglja došlo postoji jako složen tehnološki proces. Najpre se mora odvodniti teren, skloniti površinske i dubinske vode i ukloniti najmanje tri puta više zemlje nego što će se dobiti uglja, a pre svega toga mora se izvršiti i eksproprijacija. Tako da je pomenuta količina iskopane otkrivke vrlo značajan rezultat, čemu je inače u velikoj meri doprineo Peti BTO sistem, naravno, i ostali sistemi.

– Kada je u pitanju proizvodnja uglja, pravac poslovne politike je takav da je naš izlazni proizvod kilovat sat, što je dakle proizvod od kojeg se finansiramo. Svi ostali proizvodi koji idu u funkciju proizvodnje kilovat sata su onoliko koliko to potrebe zahtevaju i dozvoljavaju. Rudari su u našem Privrednom društvu napravili veliki napredak u strateškom smislu zato što više ni u jednom trenutku ugalj nije limitirajući faktor za proizvodnju električne energije. Rudari imaju veći problem u smislu da prošle godine nisu mogli da proizvode u skladu sa svojim potencijalima. Bili su ograničeni potrebama u potrošnji, kao i zapunjenošću deponija uglja tako da smo prošle godine proizveli oko 7.5 miliona tona uglja, jer više nije moglo da se potoši u blokovima termoelektrana. Ali, nama je i cilj da nam blokovi troše manje uglja, jer je to onda i veća tehnička efikasnost i veći profit, pojasnio je direktor Jovanović.

Od termoelektrana u Elektroprivredi Srbije Kostolac je ispunio plan sa 102, 3 procenta, bez potisnute energije. Ukoliko se uzme u obzir i potisnuta energija, onda je to 105.6 procenata.

-Radije govorim o realnim ciframa, tako da smo u odnosu na planiranu količinu isporučili 2, 3 procenta više električne energije. Obzirom na to da je prošla godina bila hidrološki vrlo povoljna, mi smo u ukupnom planu, računajući i Termoelektrane Kosova, imali učešće od 12, 5 procenata u celom sistemu tako da smo zavodoljni činjenicom da smo i bez decembarskog angažovanja bloka B- 2 imali punu proizvodnju. U oceni tehničke efikasnosti za prošlu godinu smatram da možemo biti ponosni jer smo dostigli cilj o kojem sam govorio pre nekoliko godina, a to je da kostolački blokovi moraju da uđu u konkurenciju sa TENT- ovim blokovima koji su ozbiljni proizvođači u termo sektoru. Po svim karakterističnim veličinama tehničke efikasnosti, mi smo sa blokovima, naročito A- 1 i A- 2, ušli u prvu gornju polovinu tehničke efikasnosti. Dakle, nalazimo se na sedmom mestu u celoj Elektroprivredi. Naravno, blok B- 1 se takođe po mnogim elementima nalazi u gornjoj polovini, dok blok B- 2 nije uporediv za prošlu godinu pošto nije ni radio, i ovo je definitivno jasno da ćemo kada budemo završili revitalizaciju i sa tehničkom efikasnošću izaći na najviši nivo, zaključio je na kraju konferencije za medije Dragan Jovanović, direktor PD TE- KO Kostolac.

I uslovi rada diktiraju zarade

-Mi radimo i leti i zimi. Ne zna se šta je teže. Mi čak u letnjim uslovima imamo potrebe da nekada na kratak period prekinemo proces proizvodnje, jer je nekada nepodnošljivo provesti na kopu jedan jedini sat. Temperatura na uglju raste i preko pedeset i više stepeni. Mi nemamo mogućnosti da prema vremenskim uslovima dimenzionišemo proizvodnju. To se mora imati u vidu i kada se govori o platama. Mi imamo problem i sa maglom, duvanjem vetra što ne utiče samo na zaposlene, već i na mehanizaciju, mogućnost manipulisanja njome i slično. Usled zimskih uslova nismo imali poremećaje u proizvodnji, s tim što se naravno svake godine pripremamo, preduzimamo tehnološke, kadrovske i mere zaštite na radu, tako da ti uticaju budu manje značajni, ali svakako ostavljaju trag na zaposlenima, jer nije lako u ovakvim uslovima raditi na otvorenom. Što se tiče plata, prosečno neto primanje u prošloj godini u našem kolektivu variralo je od 51.000 do 64.000 dinara, u šta ulaze svi dodaci, smenski rad, noćni rad i slično.

Vrednost radova preko 100 miliona evra

– Mi smo u taj projekat ušli sa urađenom fizibiliti studijom, koju je usvojio stručni savet EPS- a i ona je pored tehničkog obima definisala i finansijski obim, tako da je po pomenutoj studiji vrednost radova dimenzionisana na preko 100 miliona evra. Ono što smo uradili u toku prošle godine, to je ugovor koji smo potpisali za ceo kotlovski sistem na iznos od 52 miliona evra, koji je dodeljen domaćem konzorcijumu firmi na čelu sa Energoprojektom. Taj se ugovor trenutno sprovodi, jedan, manji deo realizovan je tokom prošle godine, a drugi, veći deo, odnosi se na fabrikaciju glavne opreme koju sam već spomenuo, i koja se radi u velikim evropskim fabrikama, a čija ugradnja sledi sledeće godine.

Drugi bitan posao je ovaj o kojem sam govorio na turboagregatu, koji je radio „ Alston“ kao proizvođač, i svi su ti poslovi vrednosti oko 20 miliona evra. Treći značajan ugovor za revitalizaciju je rekonstrukcija izmena sistema upravljanja koji je radio Institut MihajloPupin iz Beograda, a koji je na nivou od 5 miliona evra. Dakle, to je do sada investirano u blok B- 2 do ovog momenta i projektovano do njegovog završetka. To se sveukupno posmatrano ne samo uklapa u procenu fizibiliti studije, već je i nešto ispod predviđene vrednosti. Ta se sredstva trenutno obezbeđuju iz sopstvenih sredstava EPS- a. U kreditnom aranžmanu sa Kinom imamo rezevisana sredstva za revitalizaciju B- 2, sa mogućnošću da ako dođe do realizacije kredita Eksim banke, da onda ta sredstva koristimo za refinansiranje ovoga što smo utrošili, a što je na nivou nekih 50 miliona evra.