Revizionistička struja sve snažnija u Japanu

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Tamogami se prošle godine kandidovao za guvernera Tokija i sa 600.000 glasova izbio na četvrto mesto. Zanimljivo je da je gotovo četvrtinu glasova osvojio među biračima starosti između dvadeset i trideset godina.

„Kao poražena nacija samo podučavamo istoriju koju su nam nametnuli pobednici. Da bismo ponovo bili nezavisni, moramo da se distanciramo od istorije koja nam je nametnuta. Moramo da povratimo našu pravu istoriju, kojom možemo da se ponosimo“, rekao je Tamogami. Prema toj „pravoj“ istoriji dvadesetog veka o kojoj priča Tamogami, navodi Bi-Bi-Si, Japan nije bio agresor, već oslobodilac. Japanski vojnici su se hrabro borili protiv omraženih belih imperijalista, koji su porobljavali azijski narod dvesta godina. Japan se sam u Aziji borio i porazio evropske ugnjetače i u toj verziji istorije nema mesta za tvrdnje da su Japanci počinili gnusne zločine nad narodom na sopstvenom kontinentu.

Tamogami smatra, kako se navodi, da Japan nije izvršio invaziju na Korejsko poluostrvo, već je „investirao u Koreju, kao i u Tajvan i Mandžuriju.“ On takođe poriče masakr u prestonici Nanking iz 1937. „Mogu da kažem da masakra u Nankingu nije bilo“, rekao je bivši načelnik generalštaba japanskog vazduhoplovstva, dodajući da „nije bilo očevidaca“ koji bi potvrdili da su japanski vojnici izvršili pokolj nad kineskim civilima.

Iako nisu svi glasni i direktni kao ovaj nekadašnji načelnik generalštaba japanskih vazduhoplovnih snaga, mnogi japanski nacionalisti podržavaju ovu verziju istorije. Ranije ove godine, na zajedničkoj sednici Kongresa SAD u Vašingtonu japanski premijer Šinzo Abe je izrazio duboko žaljenje zbog patnji koje je uzrokovao Japan za vreme Drugog svetskog rata. Abe ne poriče da su Korejke služile kao „žene za utehu“ u blizini granica u Kini i u jugoistočnoj Aziji. Međutim, više puta je ponovio da nema dokaza da su bile porobljavane i da ih je japanska vojska na bilo šta prisiljavala, te se prema toj verziji priče, ispostavlja da su bile prostitutke. Vekovima su siromašne porodice neretko prodavale devojke za prostituciji u Japanu, Koreji i Kini, te je ta praksa verovatno postojala i 1930-ih i 1940-ih, ali to ipak nije dokaz koji japansku vojsku oslobađa odgovornosti, navodi Bi-Bi-Si.

Prema svedočenju Li Ok Seon (88), koja danas živi u stacionaru nedaleko od Seula, gde su zbrinute žrtve seksualnog nasilja iz Drugog svetskog rata, Korejke su ipak bile seksualne robinje japanskih vojnika. U ovom stacionaru ima još samo deset žena, koliko ih je danas živo. Li je provela 65 godina u Kini, a u Južnu Koreju se vratila pre samo 15 godina. Budući da je poticala iz siromašne južnokorejske porodice, počela je da radi kao kućna pomoćnica kada je imala samo 14 godina. Kako sama tvrdi, jednog dana je kidnapovana na ulici i vozom prebačena u Kinu. Odveli su je na neko mesto gde je bilo još žena. Provela je tri godine u bordelu nedaleko od japanskog vojnog kampa u Mandžuriji. Nekoliko puta je pokušala da pobegne i ti bi se pokušaji završavali batinama, zbog čega joj je oštećen sluh.

Ispred japanska ambasade u Seulu je inače 2011. podignut spomenik seksualnim robinjama iz Drugog svetskog rata.

Revizionisti poput Tamogamija, međutim, tvrde da su žene poput Li Ok Seon učene da preuveličavaju priče o ovoj temi i da su one zapravo oruđe južnokorejske vlade, koja želi da ponizi Japan i od njega iznudi novac.

Još jedan dokaz koji podupire tvrdnju da je seksualnih robinja ipak bilo jeste i priča Masajošija Macumotoa (93), koji danas živi sa kćerkom nedaleko od Tokija. On je kao dvadesetogodišnji mladić radio kao lekar u severozapadnoj Kini. Prema njegovoj priči, u njegovoj jedinici je bilo šest seksualnih robinja. „U našoj jedinici je bilo šest seksualnih robinja. Jednom mesečno sam ih pregledao da bih utvrdio da nemaju seksualno prenosive bolesti“, kaže Macumoto. Korejke su uglavnom bile namenjene oficirima, dok su obični vojnici napadali meštanke obližnjih sela. Macumoto je nakon rata postao sveštenik da bi, kako je rekao, okajao svoje grehe. Ćutao je o svemu što je video sve dok nije shvatio da je sve više onih koji poriču takve zločine. „To je smešno. Abe o tome govori kao da je on bio svedok tih događaja, a ne ja“, kaže Macumoto.

„Jesu li svi Korejci kukavice?“

Kada je reč o Korejkama koje su bile seksualne robinje japanskih vojnika, Tamogami tvrdi da je to „još jedna izmišljotina“. „Ako je to istina, koliko vojnika je trebalo da bude angažovano da na silu odvuče te žene? A Korejci su samo stajali i gledali kako im na silu odvode žene? Jesu li svi Korejci kukavice?“ glasio je komentar Tamogamija.