Za neke zemlje, vojni ili politički poraz je nepodnošljiv i toliko ponižavajući čin da bi učinile sve što je potrebno da promene ono što vide kao nepravedni međunarodni poredak. Jedna takva revizionistička sila bio je Egipat, koji je rešio da poništi poraz od Izraela iz 1967. i povrati Sinajsko poluostrvo. To je bilo končano postignuto, ali tek nakon što je predsednik Anvar Sadat prihvatio strategiju mira u Jerusalimu. Najgori slučaj, ipak, bila je Nemačka tridesetih koja je sistematski iseckala evropski poredak nastao nakon Prvog svetskog rata.
Revizionizam Rusije Istorija kaže da revizionističke sile mogu biti disciplinovane na dva načina. Možete im se usprotiviti jednakom žestinom, kao što su evropske konzervativne sile Napoleonu 1815. i ka ošto su saveznici porazili Nemačku u Drugom svetskom ratu. Ili se mogu dostići granice njihove vojne i ekonomske jačine kao u slučaju Sovjetskog Saveza u vreme njegovog raspada.
U tom trenutku zemlja ima izbor. Može se, kao što je Nemačka učinila, odlučiti za pomirenje sa međunarodnim poretkom. Ili krenuti putem Rusije Vladimira Putina i razviti novu revanšističku strategiju – u ovom slučaju da bi se oborio poredak koji je nastao nakon hladnoratovskog poraza SSSR.
Iako je Putin nesumnjivo glavni akter vođenja ove strategije, ukrajinske težnje za bližim odnosima sa EU – potez koji Evropa i SAD generalno pozdravljaju – ubrzale su je. Putin je znao da je mogao da iskoristi prednosti ukrajinskih etno-verskih podela (istočni regioni su pretežno naseljeni ruskim pravoslavcima i ljudima lojalnim Kremlju) da potkopa te napore. Evropa, čini se, potcenjuje odlučnost Rusije da podrži ono što smatra svojim osnovnim interesom u Ukrajini.
Borba za uticaj u Ukrajini je igra koju Putin ne može sebi dozvoliti da izgubi. Za Zapad, princip da se silom ne mogu prekrajati granice je vitalna politička briga i, zaista, to je stub civilizovanog svetskog poretka. Ali i SAD i Evropa jasno su stavili do znanja da ukrajinski suverenitet nije vredan umiranja uz nenaklonost EU da sledi Ameriku u uvođenju oštrijih sankcija.
Putin je stekao prednost u ranoj fazi krize sa aneksijom Krima. Sada, u istočnoukrajinskom regionu Donbas on je lukavo primorao podeljeni Zapad, koji ne želi da rizikuje, da bira između rata i saradnje.
Iako nijedna opcija nije naročito privlačna, opasnost od rata sa Rusijom ne može biti precenjena. Uostalom u takvoj borbi obe strane bi posedovale velike nuklearne arsenale. To je razlog zašto je nedavno Adrian Bredšou, drugi u komandi NATO-a ukazao da rat može biti opcija samo ako Rusija sprovede invaziju na neku državu NATO-a – što je korak na koji se Putin verovatno neće odvažiti, čak iako se poveća broj provokacija uključujući i prekogranične otmice. Ali, čak i tada bi bilo razloga za oklevanje.
Averzija zapadnih sila prema ratu nosi svoje rizike. Rusko otvoreno nepoštovanje Budimpeštanskog memoranduma iz 1994. kojim su se SAD i Britanija obavezale da će ukrajinski teritorijalni integritet biti poštovan ako preda svoje nuklearno naoružanje šalje opasnu poruku nuklearnim državama poput Irana, Severne Koreje, Indije i Pakistana. Oni znaju da kad bi Ukrajina još uvek imala svoje nuklearke ona bi gotovo sigurno imala Krim. Ipak, zapadni pogledi na rat u Ukrajini malo verovatno da će se promeniti. Uprkos tome što loše utiču na rusku ekonomiju, sankcije su se do sada dokazale neadekvatnim da razbiju Putinovu volju. Ne preostaje ništa drugo do saradnja – koja znači efikasno davanje legitimiteta polaganju prava Kremlja da ima vlast nad Ukrajinom i po svoj prilici nad ostatkom svog bližeg susedstva.
Prema ovom scenariju, Rusija bi izbegla pokušaje da vlada Ukrajinom direktno, ali bi insistirala da se Kijev uzdrži od priključenja neprijateljskim blokovima i savezima. Kao što je tadašnji predsednik Dmitrij Medvedev rekao 2008. „nijedna zemlja ne bi bila srećna da se neki vojni blok čija ona nije članica približava njenim granicama“. Ako Zapad pristaje na ovu kritičnu tačku Putin će biti voljan da okonča aktuelni rat koji Rusija gubi.
Kriza koju pokreće Kremlj neće biti gotova. Putinova revizionistička agenda širi se daleko izvan granica Ukrajine i uključuje „finlandizaciju“ drugih obližnjih država uključujući i članice EU kao što su Mađarska i Rumunija.
Ako se Putinovo opasno žongliranje zaustavi, zapadnim liderima će biti potrebno da pronađu način da iniciraju stratešku saradnju sa Rusijom. Konkretno, oni moraju da osmisle velike pogodbe za mir koji se bavi fundamentalnim pitanjima vezanim za globalne bezbednosne norme i kontrolu naoružanja.
Naravno, Rusija nije više globalna supersila. Ali je zadržala glas i karakteristike velike sile: bogata kultura i istorija, veličina, silne nuklearne sposobnosti, jak uticaj širom Evroazije i sposobnost da bude spojler u mnogim konfliktima.
Što se tiče Ukrajine, put napred je teško razlučiti – ne samo zbog iskustva tampon država u prošlosti. Kajzer Vilhelm Drugi izveo je invaziju na neutralnu Belgiju na početku Prvog svetskog rata. Hitler je „progutao“ Austriju i Čehoslovačku kada je njemu odgovaralo: ali austrijska neutralnost nakon 1955. bila je dovoljna da zadovolji dva hladnoratovska bloka, a sada deo EU.
Isto tako od 1967. Jordan je služio kao neformalna tampon država između Izraela i ostatka arapskog sveta. Svaka buduća palestinska država morala bi da zauzme sličnu poziciju dok Izrael nikada neće prihvatiti njeno pristupanje nekom neprijateljskom vojnom savezu.
Francusko-nemački plan za Ukrajinu poziva na demilitarizovanu zonu koja bi razdvojila vladu i separatističke snage, i dala ono što je francuski predsednik Fransoa Oland definisao kao „prilično jaku“ autonomiju ruskog govornog područja na istoku. Drugim rečima, to ispunjava rusku viziju federalne Ukrajine, čime bi ruski istok imao pravo glasa u spoljnim i bezbednosnim poslovima.
Ali, ne može se računati da će takav plan obuzdati Putinove šire revizionističke ambicije. Samo jedinstven i odlučan Zapad to može učiniti.
Autor je bivši ministar spoljnih poslova Izraela. Potpredsednik je Međunarodnog centra za mir Toledo
Copyright: Project Syndicate, 2015.
www.project-syndicate.orgPratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
