Režim je odgovoran za proteste

Ove studente Fakulteta dramskih umetnosti policija je prijavila kao organizatore na osnovu toga što su se preko megafona obraćali okupljenima, što oni vide kao „etiketiranje, svaljivanje krivice i pokušaj zastrašivanja“ i to ne samo njih nego desetina hiljada građana koji su šetali iz istog razloga.

Prekršajne prijave po njihovom mišljenju, niko nije trebao da dobije, jer je jedini organizator, cela njihova generacija, koja je pokazala da su nosioci promena, ističe Pavle.

– Niko nije ničija marioneta, mi ne upiremo prst u nekog drugog, daleko od toga da želimo da kažemo da, ako mi nismo organizatori, to je neko drugi. Ne želimo ni na koga da svalimo krivicu. Jedini organizator je – lično uverenje svakog učesnika i želja za promenom, zaključuje on. Gavrilo dodaje da su „režim i čitav društveni sistem odgovorni za proteste.

– Mi smo samo reagovali na to, došli smo mirno i spontano jer smo shvatili da je to jedini način da se naš glas čuje, uveren je Gavrilo i dodaje da su došli da iskažu mišljenje, „i to ne mi, kao Pavle i ja, nego mi kao generacija – svi koji su pokazali identitet i mišljenje ove generacije“.

I prisećaju se kako je sve počelo.

– Izborne neregularnosti su bile inicijalna kapisla za izlazak na ulice, podseća Gavrilo i dodaje da je na ulice izašao drugog dana održavanja protesta, kada je video da se veliki broj građana, prvenstveno mladih, njegovih vršnjaka , spontano okupio na ulicama. Kako kaže, tada je samo pomislio „zašto ne bih i ja šetnjom pokazao nezadovoljstvo“. Na protestima je sreo mnoge poznanike i kolege, između ostalih i Pavla, koji dodaje da su se njih dvojica tek sedmog dana dogovorili da idu zajedno i pobune se protiv „neregularnih“ predsedničkih izbora.

– To je pokazalo da se u našoj zemlji još dugo ništa neće promeniti nabolje ako mi nešto ne preduzmemo. A ulice su bile mesto da napravimo prvu promenu. Nama se to svidelo baš zato što nije bilo organizatora, videlo se da niko ne stoji iza protesta, da su spontani i mirni, vi onda kao mala jedinka možete tu da pronađete svoje mesto, prenosi Terzić svoja zapažanja sa protesta.

Na pitanje zašto su baš oni dobili prekršajne prijave ako nisu organizatori, Gavrilo kaže da je to bio „pokušaj zastrašivanja pred proteste koji su usledili – miting Pokreta slobodnih građana, i protest policijskog i vojnog sindikata, priprema za beogradske izbore. Kako bi drugi mladi, studenti, pomislili da će dobiti prijave ako odu na iduće proteste“. Pavle dodaje da su njih dvojica „etiketirani jer je na nekoga morala da padne krivica“- ali sam pojam „krivice“ je apsurdan u ovom slučaju, primećuje on, jer se „ništa ružno nije desilo, nikav incident“.

Obojica izričito tvrde da „niko nije pre protesta, ni posle, ni tokom pozivao na okupljanje, proveravao ko će se pojaviti niti bilo šta slično što bi radio neko ko je organizator“.

U policijskom izveštaju sa protesta 21. aprila, njih dvojica se navode kao organizatori zato što su, između ostalog, predložili okupljenima preko megafona, da prihvate poziv Zorana Živkovića, lidera Nove stranke, da budu gosti na zasedanju Narodne skupštine. Gavrilo, koji je pitao ostale da li prihvataju ovaj poziv, kaže da to nikako ne čini njega i Pavla organizatorima, već pokazuje njihovo poštovanje prema toj skupštini, kao instituciji gde bi trebalo da bude moguća razmena mišljenja.

– Mi smo hteli da prihvatimo poziv u skupštinu jer mislimo da je to poslednja institucija u kojoj je moguće iskazati mišljenje, a ovaj režim ju je obesmislio, kao da hoće da je ukinu. Uostalom, Dom narodne skupštine je kuća svih građana, ukazuje on.

Želja za demokratskom razmenom mišljenja i navela ih je da se priključe protestima, kako kažu, zajedno sa poštovanjem građanskih sloboda i ljudskih prava, što su i vrednosti uz koje su odgajani. Zato imaju punu podršku porodice, roditelja koji su ugledne ličnosti iz sveta kulture.

Podršku, kako kažu, imaju i od kolega sa fakulteta, profesora, dekana koga posebno poštuju, i ističu da njihove kolege doživljavaju iste generacijske probleme koji su i njih naveli da izađu na ulice.

Represija i džeparac

„Ono što nas je konkretno navelo na proteste, jeste što u ovom represivnom sistemu ne vidimo mesto za sebe, hiljade mladih ljudi odlaze iz zemlje gledajući roditelje koji ne mogu da sklope kraj sa krajem, a mi želimo da ostanemo u zemlji i stvorimo pozitivnu sredinu za našu decu“, objašnjava Gavrilo. Dok Pavle kratko opisuje motiv nezadovoljstva njegovih vršnjaka „zato što za džeparac od 300 dinara ne možeš da kupiš ni jedan obrok“.