Rezolucija 1244 SB postoji samo na papiru

Iako je protekla decenija na KiM po mnogo čemu lakmus za odmeravanje snaga na političkom i vojnom planu u svetskim razmerama, Beograd, Priština, a ni međunarodna zajednica nisu pridali veći značaj trostrukoj desetogodišnjici. Nije bilo čak ni pokušaja da se napravi probni bilans kosovskog eksperimenta u kojem je protektorat UN prerastao u nezavisnost pod kontrolom EU, ali bez saglasnosti suverene, međunarodno priznate države „domaćina“ i zvanične odluke SB.

– Od kada postoje UN u međunarodnom pravnom poretku se poštovao princip poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država. Ovaj princip koji je vladao više od pola veka srušile su zapadne sile protivpravnim proglašenjem lažne države Kosova. Vreme će pokazati koliko su opasne i dugoročne posledice rušenja ključnog principa na kome su počivale UN – kaže za Danas Vojislav Koštunica, predsednik Demokratske stranke Srbije i bivši srpski premijer.

Koštunica ističe da je na slučaju KiM „prvi put pod pokroviteljstvom UN prekršena rezolucija SB UN“. On podseća da je „Misija UN došla na KiM na osnovu Rezolucije 1244 SB, kojom je ovo telo UN priznalo i garantovalo suverenitet i teritorijalni inetegritet Srbije u njenoj južnoj pokrajini, što znači da je postojala striktna obaveza specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN da odmah poništi protivpravnu i jednostranu odluku o proglašenju nezavisnosti Kosova“. Nažalost, pod pritiskom velikih zapadnih sila generalni sekretar UN i SB nisu poništili protivpravnu odluku o jednostranoj nezavisnosti – objašnjava Koštunica.

Oprečna tumačenja

U ovom desetogodišnjem poglavlju kosovske priče pada u oko da su sve strane koje su u nju uključene, Rezoluciju 1244 čitale na različite načine, a junske događaje iz 1999, kao i sve koji su potom usledili, tumačile na svoj način. Vojno-tehnički sporazum koji su 9. juna 1999. potpisali komadant Kfora general-pukovnici Majl Džekson i Svetozar Marjanović iz Generalštaba i Obrad Stevanović iz MUP u ime Vlade SRJ i Srbije, nije u potpunosti sproveden, osim u delu koji se ticao povlačenja srpske vojske i policije. Na srpskoj strani ni posle deset godina nema jasnog stava da li je to bila „kapitulacija“ ili ne.

Kosovski Albanci su povlačenje srpskih vojnih i policijskih snaga shvatili kao trajno. Hašim Tači, premijer Kosova, po povratku iz svoje prve zvanične posete Parizu posle jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti, izjavio je da je 10-godišnjica Kumanovskog sporazuma značajna za ceo region jer je „NATO 1999. prvi put jedinstveno intervenisao da bi udaljio Srbiju i podržavao napore naroda Kosova za slobodu“.

„Slučaj“ Rezolucije 1244 SB UN je još složeniji i rastegljiviji, jer je sve što je na Kosovu i Metohiji urađeno u proteklih 10 godina, činjeno je, bar deklarativno, u ime njenog sprovođenja, uključujući i sada delovanje Euleksa. Uoči dolaska u Prištinu na dužnost prvog šefa Unmika Bernar Kušner, sadašnji šef francuske diplomatije, početkom jula 1999. izjavio je za Pari mač da „prema Rezoluciji 1244 koja je njegov mandat i Biblija, autonomija Kosova treba da se izgradi unutar jugoslovenske federacije, a da su prioriteti bezbednost i ponovno uspostavljanje sistema zdravstva, obrazovanja i pravosuđa“.

Kušner će kao šef Unmika, između ostalog, ostati upamćen i po tome što je prvi uveo politiku nepoštovanja zakonodavnog sistema zemlje „domaćina“ protektorata UN. Donosio je uredbe sa zakonodavnom snagom koje nisu imale veze s pravnim sistemom SRJ i Srbije, iako je Rezolucija u koju se kleo drugačije propisivala. Doduše, već krajem 1999. i tadašnji specijalni izaslanik UN za Balkan i predstavnik UN u Paktu za stabilnost, a sadašnji šef švedske diplomatije Karl Bilt bio je „siguran da će Kosovo postati nezavisna republika i da više nikad neće ući u sastav Srbije“.

Neuspeh Unmika

Kako se Unmik pokazao u spovođenja UN „biblije“ za Kosovo? Aleksandar Ivanko, portparol Unmika, smatra da je Civilna misija UN ispunila mandat Rezolucije 1244, sa izuzetkom povratka, gde je mogla više da učini. Dušan Janjić iz Foruma za etnike odnose tvrdi za Danas da takva ocena ne odgovara činjenicama na terenu, napominjući da su „civilna i vojna misija UN u praksi pretrpele promene i više nisu striktno u skladu sa Rezolucijom 1244“.

Janjić podseća na primedbe iz izveštaja koje je generalni sekretar UN proteklih 10 godina podnosio SB, preporuke Kai Eidea i predloge za transformaciju Unmika, koje su „zloupotrebljene da bi se Misija UN pod firmom rekonfiguracije sada ugasila“. Prema njegovim rečima, „četvrti stub Unmika koji je bio pod upravom EU, sve vreme je radio suprotno odredbama Rezolucije 1244: omogućio je otimanje imovine države Srbije kroz privatizaciju, uveo je međunarodnu upravu nad državnim i društvenim preduzećima, dozvolio proterivanje radnika sa posla po etničkoj osnovi, ništa nije uradio na vraćanju oduzete imovine i njenoj zaštiti“.

Janjić smatra da je „Unmik pao i na pitanju demokratizacije kosovskog društva, bezbednosti, zaštite manjina na KiM, sprovođenja standarda pre razmatranja statusa“.

– SB UN je, između ostalog, nekoliko puta zaključivao da se na KiM mora sprovesti decentalizacija, za koju je predloge trebalo da pripreme Beograd i Unmik. Misija UN ništa nije uradila. Prebacila je to na Savet Evrope koji je loše uradio posao. Kada je reč o zaštiti manjina, treba podsetiti da nijedan izveštaj ombudsmana Mareka Novickog nije bio pozitivan. Pitanje bezbednosti takođe nije rešeno, Unmik policija koja je prestala da postoji, 2004. je doživela debakl – nabraja Janjić. Iako su neki potezi „oprani“ saopštenjima generalnog sekretara UN i predsedničkim saopštenjima, ocene da je Unmik sproveo Rezoluciju 1244 ne odgovaraju stvarnosti. S druge strane, od sadžine Rezolucije 1244 je ostalo vrlo malo. Ona postoji samo na papiru. Ovakve rezolucije često služe za odmeravanje snaga velikih sila, ali su bez uticaja na terenu. Praktično, sada imamo situaciju sa SAD i EU vode KiM mimo Rezolucije 1244 – ocena je Dušana Janjića.

Nezavisnost – vojna činjenica

Kosovske institucije ne kriju da je za njih Rezolucija 1244 prošlost. Od SB UN traže njeno ukidanje, a ni proteklih 10 godina ovaj dokument ih nije mnogo obavezivao. Prvi saziv kosovskog parlamenta pod protektoratom UN rizikovao je izlazak srpskih poslanika iz tadašnje koalicije Povratak iz Skupštine, zbog odbijanja albanske većine da se izjasni o ovom dokumentu, čije su ukidanje demonstranti na prištinskim ulicama tražili još juna 2003.

– Rezolucija 1244, pre svega, sadrži odredbe kojima je okončan ratni sukob, povučene su srpske policijske i vojne snage, sva efektivna vlast Srbije i uspostavljena privremena administracija UN da bi se posle nekog vremena trajno rešilo pitanje statusa Kosova. Rezolucija je iscrpela svoju funkciju, jer se u njoj predviđa da se status reši angažovanjem relevantnih međunarodnih faktora. Imenovan je specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari koji je, uz sveobuhvatne konsultacije, predložio rešenje koje je prihvatila većina relevantnih međunarodnih faktora – objašnjava za Danas Azem Vlasi, advokat i politički analitičar iz Prištine.

Na primedbu da Ahtisarijev plan nije zvanično prihvaćen u SB UN, Vlasi odgovara da „problem pravi Rusija zloupotrebom prava veta, jer jedina misli da sa rešenjem mora da se složi i Srbija“. Vlasi kaže da su, kao „poslednji efekti Rezolucije 1244 prusutni još Kfor, koji je tu uz saglasnost kosovskih institucija i Euleks kao podrška pravnom i bezbednosnom sistemu Kosova“. On napominje da je Euleks privremena misija o čijoj će dužini rada na Kosovu najverovatnije odlučiti Brisel.

Upitan ko zapravo sada drži vlast na KiM – Piter Fejt u dvostrukoj ulozi međunarodnog civilnog predstavnika i specijalnog predstavnka EU, NATO ili je Priština ispunila san o samostalnosti, Vlasi tvrdi da su to kosovske institucije koje deluju u u skladu sa Ustavom Kosova, usvojenim u okviru Ahtisarijevog plana i u koordinaciji sa međunarodnim faktorima.

– Što Srbije bude više odugovlačila sa priznavanjem Kosova, posledice će po obe strane biti veće, a neće biti dobro ni za Srbe na Kosovu, koje Beograd obmanjuje da brine o njima. Prazna priča je i kampanja koju Srbija vodi po svetu da se ne bi priznalo Kosovo, iako je do sada to učinilo 60 država. Uskoro će se taj broj popeti na 100. Nezavisnost je trajna činjenica i kraj procesa raspada pokojne Jugoslavije – tvrdi Azem Vlasi.

Ciljevi Beograda

Aktuelna vlast u Srbiji, ipak, prema rečima Gorana Bogdanovića, ministra za KiM, ostaje pri „formuli“ borba za KiM diplomatskim i pravnim sredstvima. Bogdanović napominje da je zadatak sve teži, imajući u vidu dodatni pritisak koje utucajne zapadne države vrše na druge zemlje da priznaju jednostrane poteze Prištine.

– Beograd od jednostranog proglašenja nezavisnosti KiM ulaže ogromne napore u borbi za očuvanje suvreniteta i teritorijlanog integriteta diplomatskim sredstvima. Prvi put u poslednje dve-tri decenije izvojevao je pobedu u UN koje su prihvatile da se o jednostranim potezima Prištine izjasni Međunarodni sud pravde u Hagu. Istovremeno radi na ekonomskom jačanju položaja srpske zajednice na KiM. Beograd pokušava da u saradnji sa UNHCR-om obezbedi masoviji povratak – kaže za Danas Goran Bogdanović.

Kada je reč o Rezoluciji 1244, Bogdanović tvrdi da je stav SB UN „o tom pitanju jasan, jer generalni sekretar UN u svim izveštajima govori o poštovanju ovog dokumenta koji ostaje na snazi“. Bogdanović kaže da je „druga stvar što ovu Rezoluciju, u kojoj piše da je KiM sastavni deo Srbije i koja garantuje bezbednost, slobodu kretanja, poštovanje ljudskih prava svih građana, od 1999. na terenu ni Kfor ni Unmik nisu poštovali“.

On negira kritike da politika aktuelnih vlasti u Srbiji vodi ka „tihom priznavanju kosovske nezavisnosti“. Ministar tvrdi da su to „teze opozicionih lidera i pojedinih Srba sa KiM kako bi opstali u politici i zloupotreba KiM u dnevno- političke svrhe“.

Na pitanje zbog čega je Beograd pristao na razmeštanje Euleksa, tvrdeći da je reč o statusno neutralnj misiji, iako ona pomaže rad i izgradnju nezavisnih kosovskih institucija, Bogdanović odgovara da je to „bez obzira na kritike osmišljen politički potez, ako se imaju u vidu okolnosti i broj država koje su priznale jednostrane poteze Prištine“.

– Tačno je da ima situacija u kojima Euleks nije ispunio naša očekivanja i da ne deluje na optimalan način, ali ni Unmik nije neutralan. To ne znači da ne možemo da sarađujemo, jer sa nekim moramo da rešavamo nagomilane probleme. Cilj Beograda je da Euleks bude neutralan – napominje Bogdanović.

Stanje na terenu

Trenutno na KiM još deluje Unmik koji bi, prema najavama iz izveštaja Ban Ki Muna za predstojeću sednicu SB UN 17. juna, trebalo da bude desetkovan, što se tiče ljudstva. Ovlašćenja je već predao, zbog čega Priština smatra da mu je vreme na KiM isteklo. Poslove u oblasti pravosuđa, policije i carina od Unmika preuzeo je Euleks. Tvrdi se da je reč o tehničkoj, neutralnoj misiji, koja pomaže jačanju kosovskih institucija, onih istih koje su 17. februara 2008. proglasile nezavisnost.

„Kapa“ za celo civilno međunarodno prisustvo na KiM je međunarodni civilni predstavnik, kojeg je imenovala Međunarodna upravljačka grupa, formirana u skladu s Ahtisarijevim planom, od država koje su priznale kosovsku nezavisnost. On je istovremeno i specijalni predstavnik EU za Kosovo.

Kosovske institucije, koje su sada pod tutorstvom Euleksa i specijalnog civilnog predstavnika, uprkos medijskoj propagandi, još ne uspevaju da vlast sprovedu na celoj teritoriji Pokrajine, zbog čega su pod žestokom kritikom opozicije. Opozicija je nezadovljna i radom kosovske diplomatije, jer se odužilo čekanje na Tačijevih 100 priznanja, najavljenih pre 16 meseci. Priština se sprema da 15. juna svečano obeleži prvu godišnjicu proglašenja Ustava Kosova. Očekuje se dolazak međunarodnih posrednika u neuspelim pregovorima Beograda i Prištine o budućem stutusu KiM Martija Ahtisarija, Albera Roana, Frenka Viznera i Volfganga Išingera. Poslednja trojica će učestvovati i na sastanku Međunarodne upravne grupe za Kosovo koji će se tog dana održati u Prištini.

Uprkos protestu Srbije u UN na KiM od 21. januara 2009, deluju i Kosovske bezbednosne snage. NATO je još prošlog leta za njihovu obuku zadužio Kfor, čije će se snage, kako je najavljeno, do 2010. smanjiti za trećinu.

Na osnovu prvih lokalnih izbora, koje je od uvođenja protektorata Beograd prvi put na KiM organizovao 11. maja 2008, formirani su srpski lokalni organi vlasti. Rezultat tih izbora je i na prošli Vidovdan osnovana Skupština zejednica opština AP KiM. Ove srpske institucije Priština smatra paralelnim i nelegalnim, a zbog „neposlušnosti“ Srba posebno na severu KiM, one sve ćešće nailaze i na nerazumevanje zvaničnog Beograda. Osim što ministaru Bogdanoviću smeta što se na lokalu, u opštinama na severu KiM ne poštuje vladina odluka o saradnji sa Euleksom na reševanju spornog pitanja carina na administrativim prelazima, Vlada Srbije i Ministarstvo za KiM spore se s pojedinim, uglavnom opozicionim srpskim opštinama na KiM, koje su na mere prinudne uprave odgovorile žalbom Ustavnom sudu. Slavica Đukić – Dejanović, predsednica Skupštine Srbije, raspisala je vanredne izbore u opštinama Priština i Peć za 16. avgust, čime je vlast u Beogradu, kako tumače u Ministarstvu za KiM, pokazala da „političkim sredstvima rešava probleme“.

Koštunica: Vlast legalizovala Euleks

Vojislav Koštunica upozorava da je „za Srbiju posebno pogubna odluka sadašnje vlasti da prihvati da Euleks, koji realno sprovodi Ahtisarijev plan, zameni Unmik koji je makar imao formalnu obavezu da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije“.

– Prošle godine je sadašnja vlast legalizovala Euleks i time sama postala saučesnik u pravljenju ove lažne države. Posle odluke sadašnje vlasti da prizna Euleks umesto Unmika glavnu ulogu je preuzeo Piter Fejt koji kontroliše proces stvaranja institucija nezavisnog Kosova, saglasno Ahtisarijevom planu. Zbog toga Euleks danas uspostavlja carine koje dele Srbiju i udara pečat nezavisnog Kosova u pasoše građana Srbije – ističe Koštunica.

Vladika Artemije: Velika Albanija

– Cilj međunarodne zajednice bio je, zapravo, da omogući proglašenje KiM nezavisnom državom kosovskih Albanaca, a ne da se stvori istinski multinacionalno društvo u okvirima države kojoj KiM pripada. To je samo prvi korak ka fuziji dve albanske države na Balkanu u jednu – veliku Albaniju. Nažalost, međunarodna zajednica to ne bi mogla da ostvari da nije bilo prećutnog ili otvorenog pristanka pojedinih predstavnika vlasti u Beogradu koje su se u toku ovih 10 godina smenjivale i svaka je na svoj način doprinela i omogućila međunarodnoj zajednici da sprovede svoje ciljeve. Bojim se da ni sadašnja vlast ne zaostaje u tome. Na predstavnicima Vlade i ministru odbrane, a pre svega predsednika Srbije je da reše šta bi trebalo da učine kada im neko otima deo državne teritorije – kaže episkop raško-prizrenski Artemije (Radosavljević)