Nedeljni protest posle koga je uhapšen Foto: Privatna arhiva Tragični događaji u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, kada je počinilac krivičnog dela, učenik od 13 godina, ubio devetoro đaka i školskog čuvara, i u selima Malo Orašje i Dubona, gde je mladić ubio devetoro mladih u prvim danima maja, protesti „Srbija protiv nasilja“, kao i navodi o izbornoj krađi u Beogradu obeležili su 2023. godinu.
Tragedije od 3. i 4. maja pokrenule su talas građanskih protesta „Srbija protiv nasilja“, koji su trajali od 8. maja do kraja oktobra i sa kojih su građani tražili ostavke predstavnike vlasti, jer je „sistem zakazao“.
Svake subote građani su šetali u tišini, a iako su političke stranke opozicije bile tehnički organizatori, insisitiralo se na građanskom aktivizmu, ulozi studenata, glumaca, od kojih su se brojni našli na stranicama tabloida kao protivnici režima.
Ostavku je 7. maja podneo ministar prosvete Branko Ružić, dok je Vlada Srbije odbila da ispuni bilo koji od zahteva protesta koji su se ticali oduzimanja nacionalne frekvencije televizijama Pink i Hepi, promenu uređivačke politike RTS, smene ministra policije Bratislava Gašića i direktora BIA Aleksandra Vulina.
Ribnikar: Optužnica protiv oca
Optužnica je podneta protiv oca i majke maloletnog ubice iz škole „Vladislav Ribnikar“, a roditelji ubijene dece su pred kraj godine protestovali ispred Vlade Srbije sa porukom da „3. maj i dalje traje“ i zahtevom da škola postane Memorijalni centar.
Direktor BIA Aleksandar Vulin je ostavku podneo krajem godine, kada se našao na spisku sankcionisanih osoba Sjedinjenih Američkih Država.
Talas protesta, koji su trajali šest meseci, učinili su da već sredinom godine počne da se govori o novim izborima, godinu dana pošto su održani.
Premijerka Ana Brnabić je sredinom godine „stavila na raspolaganje svoj mandat“, a predsednik Aleksandar Vučić ih je raspisao 1. novembra za 17. decembar.
Izbori 17. decembra
Na izborima koji su održani 17. decembra najviše glasova odnela je lista oko Srpske napredne stranke 46,71 odsto, sledi lista opozicije „Srbija protiv nasilja“ sa 23,58 odsto.
Socijalisti Ivice Dačića dobili su 6,57 odsto glasova, koalicija NADA 5,03 odsto glasova, dok je najveće iznenađenje bila lista koju je predvodio doktor Branimir Nestorović, poznat što je tokom pandemije korona virusa „savetovao“ građane da idu u šoping u Milano.
Njemu je podršku dalo 4,69 odsto birača.
Lista Nestorovića, pokazaće se i kao jezičak na vagi za formiranje vlasti u Beogradu, posle navoda opozicije o „besramnoj krađi“ glasova i zahteva za poništavanje kompletnog izbornog procesa u glavnom gradu.
Zbog odbijanja vlasti da uvaži zahteve opozicije, nekoliko poslanika liste „Srbija protiv nasilja“ počelo je štrajk glađu, uz održavanje svakodnevnih protesta ispred RIK, ovaj put sa zahtevom da se poništi ceo izborni proces.
Godina je počela sa nadom da će se konačno pokrenuti dijalog između Beograda i Prištine, posle dugotrajnih barikada na kraju 2022. godine, ali i napadom na decu na severu Kosova na Badnje veče.
To je i bio slučaj kada su u januaru izaslanici najmoćnijih evropskih država Francuske i Nemačke predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju predstavili „francusko-nemački plan“.
Srbija se saglasila sa konceptom tog plana, kako je rekao Vučić, a to je rezultiralo i usvajanjem Implementacionog aneksa u Ohridu.
Vučić taj plan nije potpisao, što će Kurti više puta navoditi kao razlog zašto nema napretka u dijalogu, formiranja Zajednice srpskih opština.
Nade da će doći do napretka vrlo brzo su razvejane kosovskim lokalnim izborima u četiri opštine na severu, koje su Srbi bojkotovali, što je rezultiralo ulaskom albanskih gradonačelnika u objekte na severu i razmeštanjem specijalne kosovske policije.
Tenzije su dosegle vrhunac sukobima u Zvečanu, kada je povređeno više desetina vojnika Kfora, ali pozicija Beograda u dijalogu ipak nije okrnjena, dok je Priština predstavljala prepreku nastavku dijaloga.
Leto se nastavilo u međusobnim optužbama, hapšenjima Srba sa severa, blokadom robe iz Srbije, a kao još jedan ozbiljan incident bilo je hapšenje trojice kosovskih policajaca na teritoriji centralne Srbije.
Po ulicama gradova Srbije počeli su da se pojavljuju grafiti „Kad se vojska na Kosovo vrati“.
Ono što je poljuljalo ugled Srbije u dijalogu su sukobi u Banjskoj 24. septembra, odnosno odluka potpredsednika Srpske liste Milana Radoičića da sa grupom naoružanih ljudi u selu Banjska podigne barikade u kojima je od eksplozije poginuo kosovski policajac.
Evropski zvaničnici su taj napad označili kao teroristički, a od Beograda je zatraženo da u potpunosti sarađuje na ovom slučaju i kazni odgovorne, što je rezultiralo i povećanjem broja vojnika Kfora na Kosovu.
U jeku izborne krize, Beograd je 25. decembra doneo odluku da će „uz disklejmer“, biti dozvoljen ulaz i prolaz vozila sa „RKS“ tablicama teritorijom centralne Srbije.
Građane je u 2023. godini mučila visoka inflacija od 14 odsto, rast cena struje, gasa, osnovnih životnih namirnica, koje je vlast pokušala da amortizuje povećanjem plata u javnom sektoru, penzija, ali i jednokratnim davanjima majkama dece do 16 godina, odnosno penzionerima.
Zaduženi u kreditima suočili su se sa rastom kamatnih stopa, kako domaće centralne banke, tako i Evropske centralne banke, koje su osetili oni sa stambenim kreditima.
Vlasti za narednu 2024. godinu najavljuju inflaciju u granicama cilja, iako je ona na kraju godine osam odsto.
Prema projekcijama budžeta za narednu godinu, rast privrede biće 3,5 odsto, javni dug 51,7 odsto, penzije će rasti 14,8 odsto, plate u javnom sektoru 10 odsto, a minimalna zarada biće veća za 17,8 odsto.
Srbija je dobila organizaciju specijalizovane izložbe EKSPO 2027.
Od ove godine je u svim porodilištima uvedeno testiranje na SMA za bebe i terapija najskupljim lekom na svetu Zolgensma.
Krajem godine uveden je i sistem „Pronađi me“, odnosno primenjen je sistem „Amber alert“, kojom se javnost alarmira u slučaju nestanka dece.
Najbolji srpski teniser Novak Đoković ove godine je osvojio tri grend slema, došao do fantastične 23. titule i rekorda od 405. nedelje na prvom mestu ATP liste.
Muška košarkaška reprezentacija osvojila je srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu, a srebrne su bile i odbojkašice na Evropskom prvenstvu. Šahisti Srbije postali su prvaci Evrope.
Fudbalska reprezentacija Srbije plasirala se na Evropsko prvenstvo prvi put pod ovim imenom, dok su fudbaleri iz Srbije prošli put učestvovali na tom takmičenju 2000. godine kao deo Državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
