Ričard Holbruk na tapetu zbog Obame

„Od ovoga što smo ovde čuli, potrebna nam je bolja definicija šta će predstavljati konačni uspeh naše intervencije u Avganistanu. Pre svega, neophodno je da znamo kakvo se političko rešenje predviđa i kako će se stići do tog cilja“, rekao je tim povodom predsednik senatskog Komiteta za spoljnu politiku Džon Keri, uz podsećanje da je samo tokom ovih proteklih petnaestak julskih dana Pentagon već izgubio 33 vojnika u Avganistanu, što predstavlja novi mesečni rekord u ovom devetogodišnjem ratu – inače već najdužem u američkoj istoriji.

Senator Keri predvodi demokratsku većinu u ovom važnom komitetu, ali to uopšte nije uticalo na oštricu njegove kritike (a i ostalih partijskih kolega) i ozbiljnost pitanja postavljanih Ričardu Holbruku, koji je bio izložen „baražnoj vatri“ u svojstvu specijalnog izaslanika Stejt dipartmenta za Pakistan i Avganistan. „Po mnogo čemu podsećalo je to na onaj period iz sredine 90-ih godina, pred konferenciju u Dejtonu, kad se razrešavala kriza u Bosni i Hercegovini“, primetio je Holbruk kasnije u jednom intervjuu, izražavajući uverenje da će Obamina administracija doći do rešenja za sadašnje probleme u Jugoistočnoj Aziji, kao što je to svojevremeno pošlo za rukom tadašnjem predsedniku Bilu Klintonu i njegovoj ekipi na Balkanu.

U svakom slučaju, Holbruk se maksimalno angažovao u uveravanjima da će „doneti željene rezultate“ Obamina strategija povećanja američkog kontingenta do 130.000 ljudi, sa sadašnjih 100.000. Uz propratnu optimističku najavu da će se u sledećih godinu i po dana ne samo obaviti sav ogromni predviđeni posao (čišćenje talibanskih uporišta u provincijama Kandahar i Helmand, kao i uspostavljanje vlasti koja će imati podršku lokalnog stanovništva), već i bez dileme da će sve to bi završeno u roku koji je postavio novi vrhovni komandant.

Džon Keri (inače odlikovani veteran iz vijetnamskog rata), bio je, međutim, primetno skeptičan prema toj tiradi i zatražio je od Holbruka „konkretnije objašnjenje koje će pomoći Senatu i američkoj javnosti da shvate u kom pravcu se krećemo u Avganistanu“. Posle njega, i senator Ričard Lugar, vodeći republikanski predstavnik u Komitetu za spoljnu politiku, pojačao je tu Kerijevu skepsu sumnjom da razvoj situacije u Avganistanu ne nudi garancije što se tiče najavljenog roka povlačenja niti, uopšte, „uliva optimizam“ oko ostvarenja najavljenog cilja.

„Odsustvo domaće vojne i političke podrške čini sasvim nerealnim očekivanja da bi najavljeno smanjenje naših snaga moglo da prođe bez ozbiljnih bezbednosnih posledica. Problemi sa nedavnim smenjivanjem glavnokomandujućeg generala Mekristala, distribucijom ekonomske pomoći, sa obukom domaćih snaga bezbednosti i u mnogim drugim oblastima dovode u sumnju realnost ispunjenja naznačenog roka“, rekao je Lugar, podsećajući na Obaminu prednovogodišnju objavu da će američke snage u julu 2011. početi povlačenje sa avganistanske teritorije i okončati ga do kraja godine.

Ričard Holbruk, kad je na njega došao red, govorio je (po običaju, vrlo ubedljivo) o generalnoj strategiji u narednih 18 meseci, ali je uglavnom je ostao dužan senatorima konkretnijeg odgovora na njihova pitanja. Najavio je da general Petreus, novi komandant u Avganistanu, ima „svoju stratešku viziju završnice“, što je značilo (kako zaključuju eksperti) i veoma izvesno pomeranje reda vožnje završnih operacija.