Ridli Skot: Prometej 1Foto: EPA/MIKE NELSON

Reditelj Ridli Skot vratio se nakon 40 godina filmu koji ga je učinio slavnim – „Osmom putniku“. Novi nastavak „Kovenant“, koji spaja priču slavnog SF horor ostvarenja i naučnofantastičnog naslova koji je hvalila kritika – „Prometej“ (koji je Skot snimio pre nekoliko godina), od danas je u domaćim bioskopima.

Američka kinematografija velikim delom ne bi bila to što jeste danas da nije bilo ovog britanskog reditelja. Zvuči gotovo neverovatno da je jedan od tvoraca holivudskih blokbastera za svoj debitantski film „Dvoboj do istrebljenja“ dobio nagradu u Kanu 1977. godine. Ali mladi autor je nakon uspeha „Zvezdanih ratova“ DŽordža Lukasa shvatio s koje strane vetar duva i svoj filmski talenat rešio da unovči u Americi. Tamo je ubrzo snimio sada već kultni naslov „Osmi putnik“.

Ideja je, kako danas priča, došla od klasičnog zapleta horor filma B kategorije – sedam ljudi zaključanih u staroj kući gde će svi na kraju i umreti. Ipak, ovaj B film je prešao granice svog ranga jer je imao A glumce (Sigorni Viver, Tom Skerit, DŽon Hart, Heri Din Stanton…) i što je još važnije AA čudovište. Elijen iliti ksenomorf koji napada posadu svemirskog broda Nostromo danas je jedno od najpoznatijih čudovišta svetske kinematografije, a hrabra Ripli pokazala je da i žene mogu da budu heroine akcionih filmova. Osim toga Skotova barokna vizuelnost postala je standard za američku filmsku industriju, posebno u eri fantazija o superherojima, zbog čega ga često nazivaju Sesilom Demilom digitalnog doba. Nove standarde postavio je i naslovima „Blejd raner“, „Telma i Luiz“, „Gladijator“…

Iako ima 80. godina i dalje je jedan od onih reditelja veterana (poput Stivena Spilberga, DŽejmsa Kamerona i Martina Skorsezea) koji imaju kompletnu kontrolu nad svojim projektima. Poslednjih godina snimao je neke od svojih najvećih hitova poput „Američkog gangstera“ i „Marsovca“, ali i najveće promašaje, kao što je „Dobra godina“ ili „Egzodus: bogovi i kraljevi“, koji nisu narušili njegov ugled. NJegova dugovečnost u sedmoj umetnosti može se objasniti promenom žanrova, ali i time da svaki film radi sa istom posvećenošću.

Pre nešto više od deset godina dobio je titulu sera za doprinos britanskoj filmskoj industriji, ali nikada nije nagrađen Oskarom. Prestižno priznanje izmaklo mu je čak i za film „Gladijator“, a vidna iznerviranost na njegovom licu kada je Stiven Soderberg proglašen za najboljeg reditelja, iako je njegov film bio najbolji, obeležila je dodelu Oskara te godine.

Rođen je 30. novembra 1937. godine. Završio je umetničku školu i jedno vreme radio na Bi-Bi-Siju i u advertajzing agenciji. Smatra da je „Blejd raner“ njegov najličniji film. NJegov brat Toni, takođe reditelj, ubio se pre dve godine, jer je bolovao od raka.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari