Mala baltička zemlja Letonija postala je poslednja zemlja članica Unije koja je počela da sprovodi pravne norme koje je propisala Evropska komisija u cilju smanjivanja emisije štetnih gasova. Ministar za zaštitu životne sredine Remon Vežoni izrazio je nezadovoljstvo zbog načina na koji je Evropska komisija izračunala nivo emisije ugljen-dioksida za tu državu.
Mala baltička zemlja Letonija postala je poslednja zemlja članica Unije koja je počela da sprovodi pravne norme koje je propisala Evropska komisija u cilju smanjivanja emisije štetnih gasova. Ministar za zaštitu životne sredine Remon Vežoni izrazio je nezadovoljstvo zbog načina na koji je Evropska komisija izračunala nivo emisije ugljen-dioksida za tu državu.
Brisel je apelovao na Rigu da smanji emisiju ugljen-dioksida na 3,43 miliona tona godišnje, što je u skladu s četvorogodišnjim planom koji će stupiti na snagu 2008. Ovaj plan je od presudne važnosti jer se njime 27 zemalja EU obavezuje na to da će se pridržavati odredaba Kjoto protokola, kao i zbog toga što se njime omogućava industriji da odobrava i traži kredite za zaštitu životne sredine. U prvoj fazi sprovođenja plana, koja je otpočela 2005, takav sistem nije dao očekivane rezultate, s obzirom na to da je Brisel dozvolio državama članicama EU da dodele previše kredita, što je navelo Komisiju da pooštri sistem.
Estonija je uputila molbu toj organizaciji da joj se omogući da u periodu od 2008. do 2012. emituje 6,25 miliona tona štetnih gasova. Odluka Letonije da se sudskim putem suprotstavi Briselu podstakla je slične inicijative u Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj i Estoniji. Tih šest država postale su članice EU 2004. i sada pokušavaju da ojačaju svoju privredu kako bi parirale zapadnim državama koje su primljene pre njih. Javnost u tim državama strahuje da će, ukoliko pravilnik o smanjenju emisije štetnih gasova stupi na snagu, njihovoj privredi biti onemogućeno da se razvija.
Na samitu EU o ekološkim pitanjima koji je održan u martu, šest država istakle su da bi novim članicama EU trebalo dozvoliti veće emisije štetnih gasova nego državama starim članicama. Ipak, učesnici samita uspeli su da se dogovore o brojnim ambicioznim planovima o zaštiti životne sredine, među kojima je i plan da se u narednih deset godina emisija ugljenikovih jedinjenja smanji za 20 odsto. Očekuje se da će Evropska komisija uskoro izaći u javnost s konkretnim predlozima o tome na koji se način mogu ostvariti propisani ciljevi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
