Rigorozne izmene, dobićemo policijsku državu: Sagovornici Danasa o predlogu novog Krivičnog zakonika

Izmene ovog zakona predviđaju nova krivična dela, brisanje nekih postojećih, pooštravanje kazni (kao što je uvođenje doživotne kazne zatvora za još neka krivična dela za koja trenutnim Zakonikom nije propisana), zaštita prosvetara i medicinara posebnim krivičnim delima, kao i mnoštvo manjih izmena od kojih neke spadaju u „kozmetičke“.

Savović: Zloupotrebe vezane za javne nabavke koje su ispod 4 miliona dinara više neće biti predmet interesovanja za tužilaštvo

Tužiteljka Bojana Savović kao jednu od spornijih novina ističe promene kada je u pitanju krivično delo zloupotreba javnih nabavki.

„Ako je u našoj nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije za 2023-2028 godinu zaključeno da su neefikasni mehanizmi kontrole nad javnim nabavkama, iako je opštepoznata stvar da najveći broj nelegalnog novca dolazi iz javnih nabavki (i trgovine oružjem i drogom) u ovim izmenama se uvodi cenzus za javne nabavke, tako da se tužilaštvo više neće baviti javnim nabavkama čija je procenjena vrednost manja od 5 miliona dinara. Dakle, javna nabavka čija je procenjena vrednost četiri miliona dinara je od sada nevažna za tužilaštvo“, kaže Savović.

Ona se osvrnula i na krivična dela koja posebno kažnjavaju one koji napadnu prosvetne i medicinske radnike i ukazuje da ova krivična dela nisu najpreciznije regulisala ko je tačno zaštićen.

„Što se tiče novih krivičnih dela koji se odnose na napad na zaposlene u obrazovnoj i zdrastvenoj ustanovi, kao i na članove njihovih porodica, moram reći da takvu zaštitu od 2019. godine imaju samo članovi porodice advokata a ne i članovi porodica sudija, tužilaca i policajaca. Ove izmene zakona će pružati zaštitu i domarima, portirima, čuvarima, spremačicama, kafe kuvaricama, ekonomistima i pravnicima  u zdrastvenim i obrazovnim ustanovama, koji takvu zaštitu nemaju ako rade u nekim drugim javnim ustanovama“ naglašava tužiteljka.

Tužiteljka je ukazala i da je problem što ovim krivičnim delom nisu obuhvaćeni vaspitači u kazneno-popravnim zavodima za maloletnike.

„Tako će psiholog i pedagog koji rade u školi imati tu zaštitu dok pedagog i psiholog koji rade u centru za socijalni rad, neće. Ni vaspitači koji rade u kazneno popravnim zavodima i koji rade isključivo sa problematičnom i vaspitno zapuštenom decom, neće potpadati pod ove izmene zakona“, kaže za Danas tužiteljka Bojana Savović.

Stupar: Sporno brisanje krivičnog dela iznuđivanje iskaza

Advokat i nekadašnji šef krvnih i seksualnih delikata u Novom Sadu, Goran Stupar za Danas kaže da je brisanje ovog krivičnog dela veoma problematično.

Stupar ukazuje da bi logično bilo da država propisima podigne na veći nivo zaštitu građana od samovolje državnih službenika, a u praksi vidimo da se država polako odmeće, pa umesto da bude u funkciji građana, svetlosnom brzinom stremimo u pravcu da građani budu u funkciji političke elite koja rukovodi državom.

„Zabrinjava predlog za brisanje krivičnog dela iznuđivanja iskaza. Kakvu nam poruku šalje država? Da li ovo znači da će policija ubuduće moći da uz batine i pretnje iznuđuje iskaz od građana? Posebno zabrinjava činjenica da je iskaz osumnjičenog dat u policiji u prisustvu branioca – advokata relevantan dokaz u krivičnom postupku pred sudom. Nije mi jasno da je bilo kome pala na pamet ideja da se dekriminalizuje ovo krivično delo. Setimo se samo kako je završio brat osumnjičenog za ubistvo male Danke, koji je najverovatnije preminuo od batina u pokušaju da mu se iznudi iskaz“, kaže advokat.

On napominje i da je uvođenje novog krivičnog dela – objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela, opasno i podložno zloupotrebama.

„Izuzetno je široko definisan pojam ovog krivičnog dela i u praksi se vrlo lako može dogoditi da će mediji doći pod udar ove odredbe ukoliko, na primer, objave da je u toku protest poljoprivrednika, prosvetnih radnika ili zaposlenih u drugim branšama, a takav skup od strane nosilaca vlasti bude okarakterisan kao pokušaj državnog udara, rušenja ustavnog poretka, što je sada vrlo čest slučaj. Čini mi se da je cilj zakonodavca da se o eventualnim protestima, blokadama saobraćajnica i slično ne objavljuju bilo kakve informacije da bi javnost ostala anastezirana“, pojašnjava Stupar.

On je sličnog mišljenja kao i Bojana Savović kada su u pitanju promene vezane za krivično delo zloupotrebe u javnim nabavkama.

„To praktično znači da lice koje izvrši zloupotrebu prilikom javnih nabavki čija je vrednost do 5 miliona dinara neće učiniti ovo krivično delo. U situaciji kakva je trenutno jasno je da su ove vrste zloupotreba enormnih razmera i država umesto da pooštrava zaprećene kazne za ova dela i da proširuje odgovornost učesnika u javnim nabavkama ona praktično dekriminalizuje ove zloupotrebe. Sa druge strane vidimo da se proširuje krivična odgovornost za odavanje tajnih podataka pod koje se predlogom obuhvataju i podaci sa oznakom ‘interno’ i ‘poverljivo’ što do sada nije bilo. Zaista ne smatram da odavanje podataka sa ovim stepenom zaštite zavređuje krivičnopravnu zaštitu“, navodi Goran Stupar.

U predlogu novog KZ se briše odredba kojom je sada propisano da se državnom tajnom ne smatraju podaci ili dokumenti koji su upravljeni na teške povrede osnovnih prava čoveka, ili na ugrožavanje ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije kao i podaci ili dokumenti koji za cilj imaju prikrivanje učinjenog krivičnog dela za koje se može izreći kazna od 5 godina zatvora ili teža kazna.

„Zašto je zakonodavcu bitno da se u novom KZ briše ova odbredba? Evo realnog primera: Kako će policajac koji u svom operativnom radu dođe do saznanja da je neki političar na funkciji izvršio krivično delo obavestiti nadležnog tužioca i dostaviti mu dokaze ako isti taj funkcioner dokumente koji mogu služiti u istom tom krivičnom postupku označi stepenom ‘strogo poverljivo’? Ispada da je taj policajac, radeći svoj posao, učinio ovo krivično delo, a da je funkcioner koji treba krivično da odgovara apsolutno nedodirljiv.

Danijela Nestorović: Uvođenjem određenih novih krivičnih dela dobijamo „policijsku državu“

Narodna poslanica, advokatica i potpredsednica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović za Danas kaže da javnost nije dovoljno upoznata sa novim izmenama ovako bitnog zakona, kao i da najavljena javna rasprava nije dovoljna da bi se građanima predočilo o kakvim izmenama se radi, koliko mogu uticati na smanjenje i ograničavanja ljudskih prava.

„Zakon je prilično rigorozan u pogledu pooštravanja kazni. Naš stav je da se oštrijom kaznenom politikom ne postiže svrha. Prevencija i nefunkcionisanje sistema, odnosno institucija je razlog lošeg stanja u društvu, tako da kod recimo krivičnih dela u saobraćaju, veće kazne neće doprineti rešavanju problema“, kaže Nestorović.

Što se tiče novog krivičnog dela objavljivanje materijala kojim se savetuje izvršenje krivičnih dela, Nestorović smatra da je jako opasno i da se njime uvode neka dela kojima se praktično uvodi „policijska država“.

„Brisanjem krivičnog dela iznuđivanje iskaza samo potvrđuje moje tvrdnje. Uvođenjem novog krivičnog dela napada na nastavno osoblje – status službenog lica se ne rešavaju duboko nagomilani problemi u društvu. U istu ruku i populistički i vrlo opasan zakon u pogledu umanjenja ljudskih prava. Pisaćemo amandmane, pokušati da ukažemo na sve što sam navela. Nakon završetka javne rasprave, videćemo da li će ovakav zakon ući u skupštinsku proceduru“, navodi Danijela Nestorović.

Advokat Stupar naglašava da suzbijanje kriminaliteta u jednom društvu podrazumeva multidisciplinarni pristup, primenu preventivnih, a ne samo represivnih mera.

„Suština borbe protiv kriminala je istrajnost i doslednost a ne puko pooštravanje kazni. Javna je tajna da su pojedinci ‘nedodirljivi’ za naše pravosudne organe ma šta učinili dok sa druge strane imamo građane na koje se sva sila i represija države sručila na njihova pleća samo zato što su se odvažili da iznesu u javnost podatke o zloupotrebama državnih funkcionera“, zaključuje Goran Stupar.