Riha: Političari ne razumeju funkciju medija

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Mislim da ni mediji ne razumeju svoju funkciju.

2. Da se razumemo , novinari trebaju da kritikuju samo ta kritika mora da bude zasnovana na istinitim stvarima a ne na lažima.

3. Razumeju politicari odlicno medije,zato ih i koriste!!

4. Mediji u službi građana.

5. Zavisi na koje politicare mislite? One sto se bore za sopstvenu egzistenciju i publicitet ili na one koji nemaju kad da se bakcu sa novinarima?

6. Politicari ne razumeju novinarstvo kao sto i novinari ne razumeju politiku a butaju nos de im mesto nije.

7. A vi novinari nevinašca koja jedva čekate da vam neko nešto ponudi.Ne može niko kupiti čestitog novinara ,samo se on može prodati.

8. Svako ima pravo da odabere sta ce čitati i kakav program će gledati, ljudi biraju sadržaje prema svome nahođenju, ali vi pokušavate da plasirate samo ono što vama odgovara

9. Rekla bih da je struka sama napravila ovakvu situaciju jer zarad profita pisu sve I svasta .Uz to fotografijama koje su na dnu lestvice ukusa povecavaju prodaju.

10. ОГЛЕДАЛО:-Тако у неком времену свога педагошког рада са ученицима, често сам узимао у “заштиту” из педагошких разлога неке “омладинце-политичаре”-одбаћене од друштва и партија!
    То сам урадио прво са Алекасандром Вулином, када је као “млади” ЈУЛОВАЦ- после распада система, био потпуно склоњен -омаловажаван у листу “Политика” од Соње Лихт.

    Та жена је потпуно уништила лист “Политику”(чији сам некада у младости био сарадник).
    Тај мој аналитичко-конструктивни коментар је потпуно “продрмао” Соњу Лихт.
    Одједном су у листу “политика” сви КОМЕНТАРИ везани за тај “случај” нестали-обрисани!

    Епилог-Соња Лихт постаје и Преседник Управног одбора листа “Политика”.
    Ко се надао да сам се и код једног и код једне “погрешно огледао”!
    Дакле, педагогија изгледа и “политика” су две различите супротности.
    Код педагогије постоје принципи а код “политике” је највећи принцип ПОКВАРЕНОСТ!

    Слично сам прошао кад сам из “педагошких разлога” хтео мало да припомогнем да мало “стану на ноге” тада скрајнути из странака:Алкесандар Вучић(из радикала се склонио, онда у СНС, Потпреседник, Преседник владе и сада у 2017.г. Преседник државе Србије).

    О њему сам “похвално” на педагошки начин писао коментар у листу “данас”-када је лист био веома утицајан на политичке догађаје у Србији.

    Вучић је добро “изучио вештину манипулисања”-“ПОЛИТИКУ” на макијевелистички начин(циљ оправдава средства)-па је “далеко догурао у политици”-али не и ЈА у “педагогији-политици”.
    Опет КРИВО ОГЛЕДАЛО!

    На крају да сам из “педагошких разлога” писао коментаре за још неколико тада “одбачених” младих ЈУНОША у политици:Александар Мартиновић(СРС-СНС), Бранко Ружић(СПС-сада читам да нема ништа шта да пријави као нови министар у влади у 2017.г-прави нас луде све који читамо “између редова” како су се он и “његови пајташи” из странке се добро “омрсили” од ПИРАМИДАЛНИХ БАНАКА-Далфин банка, Кипар итд…

    Александар Мартиновић је доктор правних наука у Новм Саду-професор факултета и шеф посланичке групе СНС у 2017.г. у народној скупштини Србије.
    Када сам прошле године на једној ТВ слушао “његову одбрану странке” од криманлних радњи од неке Бабић(ваљда су то само форме да се више краде-“Агенција борбе противу криминала и корупције…”)-дошло ми је да “поломим” телевизор.

    У глас повикнух! Зар се тако млади човече брани наука и интегритет професора факултета од неких “наредби” неких шилибајзера ради одбране страначких интереса, који су јачи од права и правде, морала и државе Србије!

    Смучило ми се! Оде моја “веза” између ПОЛИТИКЕ и ПЕДАГОГИЈЕ у “сметлиште”!
    Више се не смем ни огледати у старе дане пред ОГЛЕДАЛОМ, једино када мора да се обријем пред неки излазак у шетњу са својом бабом да одемо по лекове.

    Једини о коме сам као “јуноши” давао педагошку подршку коментарима у листу “данас” је испала позитивна људска и политичка личност је неки Ђурић(ЛДП).
    Разишао се са Чедом Јовановићем и никада није био не одмерен и увек конструктиван био као посланик, али више и не знам где се налази после напуштања политике.

    Нема више ни школства, ни педагогије, ни права, ни правде, ни морала-влада сила јачег!
    Некада када сам био млад говорили су нам да је реч: “ПОЛИТИКА” имала овакав значај-да се бориш за опште друштвено добро, средине и друштва у целини; док данас је “ПОЛИТИКА” једино средство да се само ДРПА у сопствен џеп!

    Мирослав Б Младеновић Мирац, Власотинце Србија
    19.август 2017.г. Власотинце, Србија
    *

11. Čast izuzetcima, ali sami ste krivi, onoga momenta kada su vaše kolege počele pre neku deceniju da budu politički poslusnici, urusili su vam ugled.

12. То што не могу да је разумеју политичари, још и могу да схватим, али не могу то што је не схватате ви "другосрбијански новинари" из тзв. "демократске" штампе, што се посебно односи управо на Риху, за коју ништа што није "жуто" не треба ни да постоји.

13. Razumeju oni sve….

14. Novinarstvo je ugledna profesija,zato je nemojte prljati,

15. A sad kontra pitanje da li mediji postuju politicare ili se bave samo tracevima i pretvaraju se u zutu stampu?

16. Novinari trebaju da kritikuju, to im je u opisu posla, ali ne smeju sebi dozvoliti da se sluze neistinitim i neproverenim informacijama.

17. Pojedini tabloidi koji vec mesecima vode najodvratniju kampanju protiv ljudi koji rade za ovu zemlju imaju samo destruktivnu funkciju i ne sluze nicemu!

18. Bitno da pojedine novine blate vlast i služe se lažima , samo da što više ocrne ljude koji su počeli da poboljšavaju život u ovoj zemlji. Očigledno je da pojedini mediji ne znaju da rade svoj posao, a političari sasvim razumeju funkciju medija, i divim se gospodinu Vučiću kako sa lakoćom preživljava lazi koje se pišu o njemu, i o Vlasti uopšte.

19. РЕАГОВАЊЕ:-БОТОВИ „раде ли раде..и позиције и опозиције..а све на штету правог аначитичко-истраживачког новинарства. Онај ко није „партиски“ или на неки други начин се „додвара“ или тајкунима или своме ГЗДИ(из земље или иностранства) или ВЕЛИКОМ БРАТУ- не може ПРВОГ у месецу да прими плату и издржава своју породицу.
    Дакле, уместо да се сви Ви новинари уједините и направите једно право независно удружење, са одређеним КОДЕКСОМ према професији и држави; Ви се „глођете2 међу собом и тако угрожавате не само своју професију него и своје породице.
    Власт је „променљива категорија“. Нема више ни „четника и партизана“-„жутих, црвених или наранџастих“-има само оних који употребљавају и добро ЕКСПЛОАТИШУ да би се на неки начин дошло до плате.
    О новинарству треба повести прави ДИЈАЛОГ на нивоу региона, било писано или на телевизији.
    Конкретно у Србији нам годинама „цвета“ ЖУТА штампа-а ти исти наводно помињу неке „жуте“-али оне којима им „парирају“-да бисе заједно код ВЕЛИКОГ БРАТА (било ИСТОКА или ЗАПАДА нама обичним људима је то свеједно…) ОГРЕБЛИ да буду погодни и подвучени у машинерију која се „врти у круг“ ево од 90.година 20. века.
    Зар је то новинарство да мене које сам учио више од 40 година у школи да оно што мисле и говоре, да кроз математику стварају слободно креативно слободно мишљење и изграђују свестрану слободну личност живота у нормалној породици заједнице.
    Сада, баш такви су постали ПЉУВАЧИ свега и свачега и са ПРОСТАКЛУЦИМА се вређа свако ко се појави негде да нешто критички напише или каће на локалној телевизији или у коментраима на интернету; јер у новинама свако ко је нормалан и некада се бавио писањем за новина из ХОБИЈА(живео од друге професије) за њега нема места да више пише,,,јер као „слободњак“ засметање ГАЗДАМА у средини и на вргу власти и онда се такав одмах „склања“ као у комнизму!
    Као математичар нисам могао због уверења8не амо што сам био истеран са посла због уверења 1984-9990 и у Хрватској и Црној Гири радио као грађевински радник да бих прехранио четворочлану породицу, него ни после 2013.године уместо написаних 42 године и 2 месеца записаног радног стажа, „по казни“(шест година био избациван из сеооске школе и злоупотребом функције партије, лекарске етике и судства-намештеном политичко.судском процесу доживео нервни слом, једва преживео…да би 1990.г. био враћен од тог истог суда али по ЊИХОВОМ „неурачунљив“(тај који је био математичар иноватор и стваралац сакупљач народних умотворина у крају-добија политичку дијагнозу психијатрије по сили закона ФПИ(фанатички политички идеалист!)-буде поново „кажњен“ са 34 година радног стажа у РЕШЕЊУ пензије(умировине-како кажу браћа Хрвати).
    Колико год неким екстремним националистима у Србији ни Храватској сметало, за мене су срби и Хрвати били и остали браћа по језику и пореклу; а радио сам са свим радницима као дисидент-печалбар:албанцима, муслиманима, словенцима, мађарима, македонцима, румунима, циганима, бугарима… и сви делили и добро и зло на великим врућинама када се правио малтер, правила цигла или се малтерисале велелпне куће и на мору у бечићима на температури преко 40 степени на сунцу тих „година које су појели скакавци(1980-1990).

    У Србијије за сада највеће зло за новинарство посебнна клица која се излегла и изашла из боце звана ПРИМИТИВИЗАМ. Она преко таблоидне штампе, рилијалите шоу примитивизма, наридне скупштине, ствроила „рађање“ других зла-купување и распродају морала:старкете, политичари, наркодилери, профитери, тајкуни,….. дрогу, насиље, убиства,…потпуно расуло општих цивилизациских вредности у науци, култури и образовању.
    Тако имамо да нам се створио један ауторитарни систем, у коме је један човек ДРЖАВА као ЛИЧНА ДЕДОВИНА-а сви „испод њега“ су њ“пратиоци“ подилажења ка примитивизму и општој пљачки и заглупљивању народа на владавини страха за егзистенцију!
    У економији и политици влада лудило. Немамо више државу, по мени лично је општо расуло система који не функционише за малог слободног човека који би да поштено живи нод свога рада и буде частан да сам себи ставра и васпитава породицу беуз наметања било каквог „модел“.ПРИСИЉАВАЊЕМ којекавим ЗАКОНИМА који се косе са природним законима постојања људске врсте у свих живих створења на планети.
    Нисам имао намеру да пишем ово РЕАГОВАЊЕ н акоментаре, али када сам видео да су и мени поново“минусима“ почели да „дижу цену“-да свим БОТОВИМА и позиције и опозиције јавим да се брате НЕ ТРОШЕ ПАРТИСКИ(узимају од народа и пензије…)-од 2005.године не изилазим на изборе кад ми је као сараднику листа „Просветни преглед“ телефоном од једног од уредника речено да ми је ударена ЦЕНЗУРА и више не пишем критичке чланке за лист(сем из ПЕДАГОШКЕ ПРАКСЕ)-што сам тув“цензуру“ примио нормално, јер ми је већ била по други пут, када ми је то било урађено у гоинама „које су појели скакавци“(1981-1990)-а саопштио ми на Златибору(тада сам 1985.г. био истеран из просвете и о свом трошку зарађеног из печалбе имао своје саопштење на конгресун педагога Србије) Вања Булић-касније добар пријатељ, с којим смо се разишли у животу свако на своју страну.
    Није ми тада било лако када ми је испред пријатеља и тадашње нове уреднице саопштио извињавање речима:“имам децу,,,“-само сам се осмехнуо, па наставио дружење, јер нико од њих није ни знао да сам тада био избачен из просвете, јер не би ме нигде ни прихватали да саопштења излажем ни у Србији ни тадшњој Југославији.
    Није ми било свеједно-као да ни ја нисам“имао децу“-која гладују(супруга била незапошљена) а њихов отац са жуљевим рукама са градилишта је ишао да одржи предавање и опет се враћао на гарадилиште, као и да није по професији био математичар са високим тадашњим просеком рада у просвети.
    Непристојно је писати о себи, али сада када је све „прохујало“ један део радног стажа је признат, али онај у коме је било фалсификата од школе и судова, то није а нажалост дирекну или индирекну кривицу сносио је и данас по мени морално-правно професор Др Зоран Ивошевић, тада Преседник суда удруженог рада србије, а касније су сви били „награђивани“ за прогон-неко добијао функцију, неко специјализацију, неко докторат неко за београд се преселио на функцију по партиској линији са станом. Господин Ивошевић је касније био и Преседник врховног суда србије и никада није хтео да призна сопствену грешку-а постпоји документација правна у сопственој архиви(објавио сам то у кеигама:ОД ВЕРНИКА ДО ОТПАДНИКА, СУДОМАНИЈА и ГОДИНЕ КОЈЕ СУ ОТЕЛИ ЗЛОТВОРИ(Документација)-постоје у библиотекама Србије на читање!

    Дакле, новинарстбо у Сртбији и РЕГИЈИ(бившој Југосалвији са окружењем бна Балкану) је у великој кризи. Данас бити прави новинар-је сулудо одрицање од сопсрвеног личног живота или постати ХУЉА са којим ће сви као КРПОМ брисати свије ципеле!
    Мирослав Б Младеновић Мирац. Математичар пензионер (али некада сарадник свих овина у бившој Југославији), Власотинце, република Србија
    20.август 2017. Власотинце, Србија
    *
    http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=354236&title=Riha%3A%20Politi%C4%8Dari%20ne%20razumeju%20funkciju%20medija