„Rio Sava je ranije tražila da uzima vodu direktno iz Drine, ali im to na kraju nije dozvoljeno“: Da li su izvorišta vode u Srbiji ugrožena?

Novo upozorenje o štetnosti rudarenja u dolini Jadra stiglo je i od doktora hemijskih nauka, Jovana M. Tadića, srpskog naučnika sa Berklija.

On je jedan od autora naučne studije o posledicama kopanja litijuma u dolini Jadra u kojoj piše kako ćemo otvaranjem ovog rudnika i prerade jadarita izgubiti izvorišta vode dovoljna da opskrbe tri Beograda.

Marica Živanović Poljo iz Udruženja „nEKO brine za Levač” iz Rekovca kaže da je konstatacija Jovana M. Tadića da po pitanju projekta Jadar bi trebalo da imamo imamo „četiri zelena svetla” , ali, ne da ih nemamo, već da su ta svetla zapravo crvena, pulsirajuća, uz zvuk sirene za uzbunu koja nas upozoravaju na pogubnost ovog projekta po mnogim parametrima.

– Ljudi iz Jadra i SEOS o ovome govore već preko četiri godine i smatramo da je veoma važno što se sve više naučnika i javnih ličnosti i organizacija iz čitavog sveta uključuje u borbu protiv ekstraktivizma u globalu. Projekat Jadar je sada u fokusu, ali ni jednog trenutka ne smemo zaboraviti na Homolje, Rogoznu, Gružu i mnoge druge lokacije na kojima se pokušava otimanje i uništavanje plodnog zemljišta, šuma, reka, pijaće vode zarad korporacijskog bogaćenja – rekla je ona.

Slaže se Tadićem i da za ovakav odnos prema prirodnim resursima naše zemlje neko mora da odgovara i da bez zakonskih rešenja Srbija neće imati miran san, jer nas je neko prepustio ili pokušava da nas prepusti eksploataciji velikih kompanija koje idu za svojim profitom ne mareći za ljudske živote, zdravlje ljudi i katastrofalno stanje prirodne sredine koje ostavljaju za sobom.

Vladimir Pantić iz Udruženja Lokalni odgovor iz Valjeva, smatra da budućnost Zapadne Srbije i Šumadije nije u takvoj privredi koja se zasniva na rasprodaji resursa i domaćeg bogatstva.

– Meni su kod afere litijum, pored ostalih, problematične dve stvari. Najpre, da rudarenje nije ideja i vizija ljudi koji ovde žive već ambicija vrhuške vlasti i koristoljubivog biznisa koji ga okružuje. I drugi problem, da vlasti u Srbiji, nisu u stanju da uspostave vladavinu prava i obezbede primenu zakona koji se odnose na zaštitu životne sredine. To smo u Valjevu bezbroj puta videli da se zagađivačima kao što su fabrika oružja „Krušik” i fabrika slavina „Hansgrohe” gleda kroz prste. A što se raznih pritisaka na javnost tiče, na nama je da ustanemo i da kažemo istorijsko „ne!”. Sa punim pravom i svešću da je to najbolje za budućnost – kazao je Pantić.

Aca Udicki, diplomirani inženjer geologije, kao prvo želi da podvuče da ljudi često smatraju kako su geologija i rudarstvo iste nauke, a nisu, nego su dve različite.

– Danas se razni stručnjaci javljaju i pričaju o ovim temama, a ne razlikuju osnovne stvari i teško se više obazirati na sve izjave koje dolaze. Posledice prerade jadarita bi naravno bile velike. Ne mora da se desi da se izlije jalovište, dovoljno je da ako ovaj posao krene i ako dozvolimo da se u Loznici ekspolatiše voda za potrebe rudnika, izgubimo 30 odsto kapaciteta vodoizvorišta u Mačvi. Rio Sava je ranije tražila da uzima vodu direktno iz Drine, ali im to na kraju nije dozvoljeno zbog upozorenja stručnjaka da će tako svesti nivo vode ispod biološkog minimuma, što bi uništilo ovu reku – izjavio je Udicki.

Kako ističe, onda je ova kompanija odlučila da zahvata podzemne vode, pa da se problem ne vidi, ali će se on videti za 50 godina kad više ne budemo imali dovoljno vode.

Najveci potrosač pijace vode je kako dodaje, procesno postrojenje za preradu jadarita i dobijanje litijuma, borne kiseline i natrijuma. Sam rudnik nema velike potrebe za vodom, on sam proizvodi i koristi tu vodu za svoje potrebe.

Kako kaže Aleksandar Matković, naučni saradnik na Institutu ekonomskih nauka i član Zeleno-levog fronta, po našoj Strategiji upravljanja vodama Srbije stoji da će Novi Sad i Vojvodina potencijalno koristiti vodu iz aluvijona Mačve.

– Nama zapravo preti da imamo potencijalno zagađene izvore ukoliko se nešto desi i zbog toga bi Novosađani i čitava Vojvodina pa i stanovnici ostalih opština u Srbiji, a ne samo područja gde se buši i gde se planira kopanje, trebalo da se angažuju oko ovog pitanja litijuma – zaključio je on.