Rio Tinto demantuje Ratka Ristića: „Jadar“ bi bio podzemni rudnik, poljoprivreda bi se neometano odvijala na površini

Njigovo reagovanje prenosimo u celosti:

Kompanija Rio Tinto demantuje netačne i neosnovane tvrdnje koje je u tekstu „Ristić o projektu Jadar: Nigde u Evropi nije planirano kopanje litijuma u poljoprivrednim područjima“ objavljenom na portalu „Danas“ 28. oktobra 2024. godine izneo Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta.

U pomenutom tekstu, između ostalog, Ratko Ristić ocenio je kao manipulativne diskusije o projektu „Jadar“ u Srbiji, u kojima se pominju potencijalni rudnici od Velike Britanije preko Nemačke do lokaliteta u Francuskoj i u Portugaliji. Ristić između ostalog navodi da „nigde u Evropi nije planirano kopanje i prerada litijuma u poljoprivrednim područjima, poput projekta „Jadar“ u Srbiji.”

Podsećamo profesora Ristića da postoje desetine litijumskih projekata, uključujući postrojenja za preradu litijuma, koja su planirana u Nemačkoj, Francuskoj, Portugalu ali i u Finskoj, u urbanim područjima ili u blizini zaštićenih zona. Britanska kompanija Savannah Resources dobila je pozitivnu procenu uticaja na životnu sredinu za projekat Barozo na severu Portugala, u području u kom se meštani tradicionalno bave poljoprivredom i pčelarstvom i deo je Nacionalnog parka Peneda-Geres i mreže Natura 2000.

Kompanija planira da izgradi četiri rudnika otvorenog kopa. Projekat Keliber se sastoji od rudnika otvorenog kopa i podzemnih rudnika, koncentratora u Kaustinenu i rafinerije litijuma u Kokoli, na 5 km od centra grada. Proizvodiće do 15.000 tona godišnje litijum-hidroksida za baterije e-vozila.

Pored toga, podsećamo profesora Ristića da u svetu već rade litijumski rudnici sa procesnim postrojenjima, poput rudnika Greenbushes u Australiji koji se nalazi tik uz istoimeni grad u kome se, u gusto pošumljenom okruženju, uz rudarstvo uspešno realizuju poljoprivredne aktivnosti, a naročito uzgoj vinove loze. „Jadar“ bi bio podzemni rudnik, što omogućava da se poljoprivreda neometano odvijana površini. .

Profesor Ristić dalje navodi da su prerada litijuma i formiranje deponija ono što je „najopasnije“. Ova izjava je netačna i za ovakve tvrdnje profesor Ristić nije izneo ni jedan dokaz. Nijedan postojeći niti budući izvor javnog vodosnabdevanja ne bi se koristio za preradu minerala jadarita, niti za zadovoljenje potreba Projekta „Jadar“ za vodom.

Projekat „Jadar“ ni na koji način neće smanjivati dostupnost ili uticati na kvalitet voda postojećih rezervi i izvora. Projekat „Jadar“ osmišljen je tako da od samog početka svaki uticaj na podzemne i površinske vode svede na najmanju moguću meru koristeći najsavremenije inženjerske metode i strogo se pridržavajući domaćih i evropskih propisa o zaštiti životne sredine.

Važna karakteristika Projekta „Jadar“ je to što će se podzemna eksploatacija obavljati na dubini od okvirno 370 do 650 metara – u prostoru koji je hidrogeološki izolovan vodonepropusnim slojevima od izvora vode koje zahvataju lokalni bunari.

Višegodišnja istraživanja i prikupljeni podaci pokazuju da duboke podzemne vode i plitke aluvijalne izdani imaju hidrogeološku izolovanost. Duboke vode, koje su pod pritiskom i imaju različit fizičko-hemijski sastav, neće znatno uticati na smanjenje nivoa aluvijalnih voda ili infiltraciju u površinske vode zahvaljujući primenjenim modelima odvodnjavanja.

Proces prečišćavanja vode je projektovan u skladu sa Strategijom upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije, zakonodavstvom Republike Srbije i propisima Evropske unije. Ključna komponenta strategije upravljanja površinskim vodama Projekta „Jadar“ je da nema ispuštanja voda bez prethodnog prečišćavanja, do nivoa II klase kvaliteta (dobar ekološki status), što je ujedno po Strategiji i ciljani status za kvalitet vode u rekama u širem području Projekta „Jadar“.

Do kontrolisanog ispuštanja prečišćene vode bi dolazilo samo u situacijama kada količine voda iz atmosferskih padavina premaše kapacitet vodosabirnika. Sistem skladištenja otpada uključivao bi najsavremeniji sistem za praćenje kvaliteta vazduha, vode i zemljišta kako bi se osiguralo da su potencijalni uticaji na životnu sredinu svedeni na minimum.

Predviđena lokacija deponije otpada nalazi se izvan plavnog područja. Otpad bi višeslojnim izolacionim oblogama bio odvojen od zemljišta, čime bi se sprečilo da evenualne procedne vode iz otpada ugroze podzemne vode i zemljište. Deo koji Ristić tendenciozno prećutkuje, a koji je javno dostupan u okviru objavljenih Nacrta studija, je da bi se izolacioni sloj prirodne bentonitske gline koristio kao dodatna mera sigurnosti.

Ako bi u bilo kom slučaju došlo do pucanja sintetičke folije i procurivanja zagađivača, bentonit bi nabubrio i zatvorio bilo kakvu pukotinu. Ova kombinacija sintetičkih i prirodnih hidroizolatora osigurava efikasnu i dugovečnu zaštitu od potencijalnih curenja zagađivača u okolinu. Pored bentonita i polietilenske folije postoji i dodatni sloj prirodne gline i dva odvojena sistema drenaže koji zajedno čine ceo sistem obloga izuzetno pouzdanim.

Kada govorimo o količini otpada u kontekstu Projekta „Jadar“ Ristić takođe tendenciozno prećutkuje da je predviđeno korišćenje otpada u izradi paste za zapunjavanje podzemnih tunela u rudniku, što bi omogućilo da se 30% do 50% ukupne količine otpada koja bi se odlagala na planiranoj deponiji smanji. Dodatno, posvećeni smo istraživanju mogućnosti prenamene otpada u različitim industrijama, sa ciljem pronalaženja rešenja koji će omogućiti dalje smanjenje ukupne količine otpada i njegove korisne i bezbedne upotrebe u drugim industrijama.

Kompanija Rio Tinto je na raspolaganju za dijalog sa svim zainteresovanim stranama koje zaista žele da vode razgovor zasnovan na činjenicama kako bi u potpunosti razumele Projekat, mere zaštite životne sredine i koristi koje bi mogao doneti.