Rio Tinto se Vučiću može obiti o glavu

Đorđe Pavićević: Svakako jesu. U ovom trenutku se mobilisala mnogo veća – i što je važnije mnogo raznolikija – grupa ljudi nego što je to bilo ranije. Prilikom protesta Jedan od pet miliona mnogo je bila izraženija podela na vlast i opoziciju. To danas ne igra veliku ulogu jer u ovim protestima učestvuju i oni koji su za vlast kao i oni koji nisu za vlast, ali su ravnodušni prema opoziciji. Protestuje se zbog problema koji se direktno tiču života ljudi, a to su životna sredina, sigurnost imovine i pravna sigurnost.

Zoran Gavrilović: Mislim da se u oba slučaja radi o svojevrsnoj obnovi javnosti jer je Vučić i onda i sada kontrolom medija uspeo da uguši javnost. Ja u šali kažem da ove proteste organizuje Vučić. Zašto? Zato što je urušio javnost i institucije, pa je građanima, koji žele da se se nešto promeni u društvu, jedino ostala ulica.

Karabeg: Čini se da je glavni razlog ovolikog otpora to što je vlast da bi zadovoljila Rio Tinto i druge investitore dirnula u imovinu građana, pre svega u imovinu seljaka. Krušik, Jovanjica i druge afere bile su daleko od običnog čoveka, to je za njega bio obračun unutar elite. Međutim, sad je zakon o eksproprijaciji udario na njegovu imovinu. Mislite li da se vlast preigrala, pa je morala povući taj zakon?

Pavićević: Preigrala se u tom smislu što se previše uzdala u svoje mehanizme medijske kontrole. Pomenute korupcijske afere bilo je mnogo lakše medijski zatrpati. Kad je u pitanju zakon o eksproprijaciji, teško je bilo razuveriti ljude da im imovina nije ugrožena. Bojim se da ovoga puta nije uspelo zamazivanje očiju jer se cela priča pokrenula na silovit način, pa se nije mogla medijski hendlovati.

Gavrilović: U Srbiji postoje dva procesa privatizacije. Jedan se ticao privatizovanja društvene svojine, a sad imamo fenomen privatno-javnih partnerstava gde se privatna i javna svojina otimaju vrlo netransparentnim međunarodnim ugovorima. Najbolji primer je Beograd na vodi gde je međunarodnim ugovorom suspendovan ceo pravni sistem Srbije. Ovog puta i pored kontrolisanih medija do građana je došla informacija da se sprema zakon koji može da im uskrati pravo na vlastitu imovinu. Građani nisu spremni da još jednom budu opljačkani i da im se oduzme imovina. Ovo je ipak seljačka zemlja, ovde vlada kult zemlje i to je bio ventil koji je otvorio ove proteste. Jovanjca, Krušik i druge korupcionaške afere stvorile su energiju koja je, kad se pojavio Rio Tinto, suknula iz grotla vulkana.

Karabeg: Da li je Vučiću Rio Tinto toliko važan zbog toga što bi mu obezbedio dug opstanak na vlasti? Zorana Mihajlović, ministarka energetike, kaže da bi Srbija od eksploatacije litijuma dobijala 17 milijardi evra godišnje. To je sigurno preterivanje, ali neka dobije polovinu od toga – to bi bilo dovoljno da se održava ono što Teofil Pančić naziva koruptivnim dogovorom Vučića sa tihom većinom. Mislite li da je to motiv?

Pavićević: Svakako, teško je naći neki drugi motiv. Time se obezbeđuje neka vrsta ekonomske stabilnosti koja može biti osnova vladavine. Ali verovatno tu postoji i mnogo koruptivnih i polukoruptivnih poslova. Mislim da nije nevažno da je litijum značajno energetsko pitanje za Zapadnu Evropu, pre svega za EU. Pošto EU ne želi da se litijum kopa na njenoj teritoriji, ona podržava da se to radi u nekoj od država koje su u blizini. Tako da eksploatacija litijuma u Srbiji otvara mnogo prostora za različite oblike trgovine – od ekonomske do političke. Pretpostavljam da je taj proces, koji se odvija mimo očiju javnosti, otišao mnogo dalje nego što se zna. Sad je došao trenutak da se objavi ono što je dogovoreno, ali predstojeći izbori kvare sreću takvim dogovorima.

Gavrilović: U Srbiji se može vladati i sa malo para. Srbija je zemlja periferijskog kapitalizma i opstanak na vlasti zavisi od dva faktora – unutrašnjeg legitimiteta i saradnje sa metropolom. U Vučićevom slučaju to je Brisel. Očito da je Rio Tinto jako bitan Vučiću da bi pokazao svoju saradnju sa Zapadom jer sa Zapada stižu kritike da u Srbiji ima previše ruskog i kineskog kapitala mada i u kompaniji Rio Tinto ima kineskog kapitala. Ja mislim da je to njemu primarnije nego novac. Vučić uvek može da nabavi novac preko raznih kredita. Zato mislim da ne bi toliko zagrizao u Rio Tinto da ne postoji ta politička dimenzija koja mu je jako bitna u njegovoj igri između Istoka i Zapada. Naravno, ne potcenjujem novac, pogotovo u zemlji koja ima poprilične ekonomske probleme, mada se u medijima predstavlja kao svojevrsni ekonomski tigar. Ipak mislim da je Rio Tinto prevashodno most ka metropoli da bi ova nedemokratska vlast sačuvala legitimnost u očima Zapada.

Karabeg: Da li je ovo što se dešava oko Rio Tinta ozbiljan Vučićev poraz i koliko su protesti uzdrmali njegovu vlast?

Pavićević: Vučićeve sposobnosti da manipuliše sad su ozbiljno ograničene. Pitanje je koliko će to uticati na izborne rezultate. Vučić je uzdrman i biće mu jako teško da iz svega izađe politički neoštećen. Prema istraživanju Demostata čak 14 posto pristalica SNS podržava ekološke protest – da ne govorimo o dvotrećinskoj podršci pristalica glavnih opozicionih stranaka. Pretpostavljam da će Vučić u narednom periodu pokušati da se ukrca u taj voz pa će nuditi reforme koje se tiču ekologije. Ali i dalje je ključno pitanje da li će se otvoriti rudnik litijuma i, ako se to dogodi, da li će Vučić uspeti da ubedi javnost da je to urađeno pod uslovima koji zadovoljavaju visoke ekološke standarde. Plašim se da za to nema vremena, da su rovovi preduboko iskopani i da građani više nemaju poverenja u ovu vlast. Mislim da će njegovi rezultati na narednim izborima biti slabiji nego do sada, a Rio Tinto će ostati simbol koji je razotkrio mehanizam Vučićeve politike koja je na kraju udarila u zid.

Gavrilović: Ako Vučić ne dobije izbore u prvom krugu, što će doživeti kao svojevrsni politički poraz, jedan od bitnih razloga, ako ne i najbitniji, biće Rio Tinto, koji mu se zaista može obiti o glavu.