Istražne bušotine u Gornjim Nedeljicama Foto: K.V. /DanasU iščekivanju da Rio Tinto ode iz Zapadne Srbije, žitelji Gornjih Nedeljica i okolinih sela, bore se sa ekološkim problemima koje je, kako kažu, rudarska kompanija već nanela ovom kraju. Meštane brinu istražne bušotine i crvene bare.
Bušotine koje je kompanija Rio Tinto iskopala, zbog istraživanja u okviru projekta Jadar, pre desetak godina, i dalje se nalaze u ataru Gornjih Nedeljica i drugih sela.
Meštani tvrde da su bušotine duboke od tri do 700 metara i da ih u ovom delu Srbije ima 528.
Ono što ih zabrinjava, kažu, jeste tečnost koja curi iz njih, „izjeda“ beton i zagađuje poljoprivredno zemljište.
„Ove bušotine godinama cure. Radnici Rio Tinta dolaze s vremena na vreme i menjaju gumice na pumpama i pokušavaju da saniraju štetu, da ne bi bila vidljiva“, kaže za Danas predsednik mesne zajednice Gornje Nedeljice Dragan Karajčić.
Objašnjava da ne znaju tačno šta iz njih izlazi, ali da oko bušotina ne raste trava, pa čak ni korov.
„Beton koji se nalazi oko bušotina, relativno je nov, nema ni godinu dana kako je urađen i evo, kao što vidite, pojela ga je ta tečnost koja curi“, kaže Karajčić.
Tvrdi da je kompanija Rito Tinto, plaćajući zakup meštanima na čijim se parcelama bušotine nalaze, određeni iznos isplaćivala i za „smanjen prinos“, što se može videti u ugovorima.
„Samim tim oni su priznali zagađenje i da ta materija šteti prirodnoj sredini i umanjuje prinos“, kaže naš sagovornik.
Objanjava da se novi beton oko bušotina, izliva dva puta godišnje i da radnici Rio Tinta redovno posipaju novu zemlju.
„Zemlja se rekultiviše, otkopaju deset metara širine, metar dubine, tu zemlju oteraju i dovezu novu. Jedna od bušotina, zaštićena je trostrukim kavezom, kako bi se sprečio prilazak, a kada prinesete Gajgerov brojač, on poludi, što dokazuje da je radioaktivnost velika“, kaže Karajčić.
Osim bušotina, meštane brinu i tri velike bare u ataru sela Slatina, koje se graniči sa Gornjim Nedeljicama, a koje s vremena na vreme poprime crvenu boju, o čemu je Danas ranije pisao.
„Prva bara se pojavila u leto prošle godine, na njivi koju je od tadašnjeg vlasnika kupila firma „Mak gradnja“, kooperant i podizvođač kompanije „Rio Sava“ – kažu za Danas meštani.
Firma „Mak gradnja“, angažovana je da posle radova na iskopavanju bušotina, rupe zatvori nasipanjem zemlje.
Iako su bili u obavezi da zemlju dovlače sa Drine, koja je udaljena oko 20 kilometra, vlasnik se, kažu, „dosetio“ da umesto toga, kupi njivu u Jadru, i sa nje skida humus i vozi nepun kilometar do bušotina.
Za ovo se možda nikada ne bi ni saznalao, da se nije pojavila bara.
„Odatle je izvađeno oko 20.000 kubika zemlje, a oni su kopajući, najverovatnije, pogodili vodenu žilu. Videli smo da je kasnije, na pojedinim mestima, vraćana neka zemlja u pokušaju da se sve to zatrpa“, objašnavaju oni.
Od jedne crvene bare, u međuvremenu su se stvorile tri, pošto je vlasnik firme kupio još jednu njivu i sa nje nastavio da skida humus.
„Sada tu leži voda i podlokava sve ostale njive. Kada padne kiša i nivo vode se podigne, tada preliva u druge njive. Sve to tako stoji duže od godinu dana – kaže Nebojša Petković iz Gorinjih Nedeljica.
Republička poljoprivredna inspekcija izašla je na teren u avgustu prošle godine i tom prilikom utvrdila niz nezakonitosti.
Inspekcija nije izvršila nadzor
Prema izveštaju inspekcije, u koji je Danas imao uvid, vlasnik firme „Mak gradnja“ Marko Veličković, koji je iskop zemlje obavljao na celoj površini parcele od oko 90 ari, ne poseduje saglasnost Ministarstva poljoprivrede, šumarastva i vodoprivrede za promenu namene zemljišta, radi korišćenja u nepoljoprivredne svrhe, niti ima dokaz o plaćenoj naknadi za promenu namene.
Ustanovljeno je i da parcelu ne obrađuje u skladu sa propisanim Zakonom o poljoprivrednom zemljištu.
Iako je naloženo da se parcela vrati u prvobitno stanje, to se nikada nije desilo, a inspekcijski organi, od tada nisu navraćali.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
