Ristić: Važno da žrtvama vratimo identitet, Jasenovac najbrutalnije gubilište u svetskoj istoriografiji

Važno je žrtvama vratiti identitet, to je najtužniji spisak u našem narodu, ali nikada nećemo moći da identifikujemo apsolutno sve žrtve, istakao je Ristić.

Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida rekao je da će po prvi put Dan muzeja žrtava genocida ove godine biti obeležen na teritoriji ne samo čitave bivše Jugoslavije, već i u brojnim evropskim zemljama, poput Holandije, Norveške, Francuske i drugih država.

Prema njegovim rečima, svi zajedno obeležimo uspomenu na sopstvene žrtve Drugog svetskog rata, a pre svega na Srbe postradele usled posledica genocida koja je nad njima počinjela Hrvatska država u Drugom svetskom ratu.

Prvi put Srbi će dan sećanja na žrtve genocida obeležiti širom bivše Jugoslavije. Venci će položiti na Sajmištu, u Jajincima, Kragujevcu, Kraljevu i Donjoj gradini, biće služene liturgije.

„Svake godine 22. aprila, Sveta arhijerejska liturgija se služi upravo u Mlaki, u jednom od podlogora Jasenovca. Više hiljada naših sunarodnika je već u Jasenovcu i u Mlaki, i pripremaju se za učešće u liturgiji“, napomenuo je Ristić.

Identifikacija žrtava

Ristić je istakao da Muzej žrtava genocida vrši identifikaciju žrtava Drugog svetskog rata i da u ovom trenutku u onlajn bazi koja se nalazi na internet prezentaciji Muzeja, identifikovano je i predstavljeno više od 670 hiljada ljudi koji su stradali u Jugoslaviji u Drugom svetskom ratu.

Procenjeni broj je, kako kaže, neuporedivo veći od toga.

„Mi svakodnevno vršimo identifikaciju i svakodnevno unosimo nove podatke. To je najtužniji spisak u našem narodu. Zato što svaki put kada unesete podatke u tu bazu, vi identifikujete novu žrtvu i svesni ste toga da je taj posao onaj koji će trajati godinama, još i sa druge strane svesni ste da će taj spisak samo rasti i on će rasti do određenog broja do koga nauka u ovom trenutku može da dođe. Nikada nećemo moći da identifikujemo apsolutno sve žrtve“, objasnio je Ristić.

Direktor Muzeja žrtava genocida naglašava da je važno je žrtvama vratimo identitet, da im vratimo ljudsko dostojanstvo.

„Postoji formular koji sadrži 14 podataka o svakoj žrtvi rata, ime i prezime, ime roditelja, datum i mesto rođenja, profesija, mesto gde se lice nalazilo 6. aprila 1941. godine, način smrti, mesto smrti, uzrok smrti, ko je počinilac, da li postoji grobno mesto ili ne i, naravno, odakle se povlače ti podaci, koji je to istorijski izvor“, kaže Ristić.

„Genocid nad Srbima sproveden je na celokupnoj teritoriji NDH“

Napomenuo je da je Jasenovac bio najveći koncentracioni logor na teritoriji Balkana, odnosto to je bio sistem koncentracionih logora smrti Nezavisne Države Hrvatske sa epicentrom u Jasenovcu.

„Genocid nad Srbima dogodio se i sproveden je na celokupnoj teritoriji Nezavisne Države Hrvatske, od kraja aprila 1941. pa do početka maja 1945. Njegov stvarni i simbolički epicentar bio je Jasenovac“, kaže Ristić.

Dodaje da se Jasenovac smatra u svetskoj istoriografiji, ne samo u našoj, za najbrutalnije gubilište u periodu drugog svetskog rata u čitavoj Evropi.

„On se izdvaja, nažalost, po brutalnosti, po masovnosti, po načinima mučenja žrtava. Suština nije bila samo u tome likvidirati pripadnike srpskog, jevrejskog, romskog naroda i sve one koji su se suprotstavljali režimu NDH, već je suština bila mučiti što je duže bilo moguće, a onda ih još brutalnije pogubiti. I to je ono po čemu je Jasenovac apsolutno jedinstven u čitavoj Evropi“, naglasio je Ristić.

Kako kaže, važno je da internacionalizujemo temu stradanja Srba u Drugom svetskom ratu, posebno imajući u vidu savremene izazove pred kojima se nalazimo, kada mnogi negiraju da se u Drugom svetskom ratu dogodio genocid, kada mnogi umanjuju broj, negiraju karakter tog genocida, njegovu teritorijalnu rasprostranjenost i mnogo toga drugog.

„Važno je da se naoružamo znanjem, kako bismo znali da na dostojanstven način, kao potomci žrtava možemo da odgovorimo šta se dogodilo u Drugom svetskom ratu“, rekao je Ristić.

Zločinci izbegnu pravosudne kazne, ali ne i sud istorije

Odgovarajući na pitanje Ristić kaže da je retko ko procesuiran zbog tih zločina.

„Nije da nije niko, ali izuzetno mali broj odgovornih za ratne zločine, a posebno za zločin genocida, počinjen nad Srbima Jevrejima i Romima, na teritoriji NDH, jeste procesuiran“, istakao je Ristić.

Razlog je kako je napomenuo jer su su pobegli na bezbednu udaljenost, najčešće je to Latinska Amerika, delom Severna Amerika.

„Međutim, nekada zločinci u različitim epohama izbegnu pravosudnim organima, međutim, ne izbegnu sudu istorije. To je ono što je važno. Ni Hitleru nikada nije suđen, niti Musoliniju, pa niko neće reći da oni nisu ratni zločinci, naravno da jesu“, kaže Ristić.

Istakao je da je to jedinstveni slučaj u svetu, u Drugom svetskom ratu, da jedna država sprovede tri istovremena genocida nad pripadnicima tri različite etničke skupine – nad Srbima, kao najbrojnijima, nad Jevrejima i nad Romima.

Spisak dece koju je spasila Dijana Budisavljević

Muzej poseduje spisak 5.800 dece koje je spasila Dijana Budisavljevića.

„To je originalni spisak i jedna od najvećih otkrića srpske istoriografije u vezi sa temama iz perioda Drugog svjetskog rata nakon 1945. godine“, rekao je Ristić i dodao da to nije jedini spisak lica koja su ili stradala ili imala sreću da prežive Drugi svetski rat kojim Muzej žrtava genocida raspolaža, ali je svakako najdragoceniji zato što se radi o originalu.

„Javljaju nam se ljudi iz čitavog sveta, oni koji su sada pripadnici nekih drugih naroda, ali svesni da su njihovi roditelji, bake ili deke bili Srbi. Relativno skoro je jedna gospođa došla u Muzej, donela je fotografiju svoje bake i tražila podatke u Dijaninom spisku i pomogli smo da je nađe. Stavila je tu sliku i počela da plače i mi zajedno sa njom“, ispričao je Ristić.

Povodom Dana sećanja na žrtve genocida biće položeni venci na stratištima u Kragujevcu, Kraljevu i u Jajincima, a centralna manifestacija Muzeja biće u podne u Narodnoj biblioteci Srbije.

Ristić je najavio da će u Narodnoj biblioteci Srbije, biti emitovani autentični audio-vizualni snimci iz perioda Drugog svetskog rata sa teritorije Jugoslavije koji nikada do sada nisu predstavljeni javnosti.