Rističević hoće da legalizuje ubijanje činčila

Predsednica azila „Džesika“ i borkinja za prava životinja Zlata Korjenić tvrdi da je Rističević zakazao sednicu kako bi predupredio zabranu ubijanja činčila, koja na snagu stupa početkom sledeće godine.

– Po svaku cenu hoće da ubijaju činčile u Srbiji iako zabrana stupa na snagu 1. januara 2019. Menjanjem Zakona o dobrobiti životinja mimo svake procedure tj. njegovim usklađivanjem sa Zakonom o stočarstvu, činčile će se uvrstiti u stoku i njihovo ubijanje će biti legalizovano – ističe Korjenić za Danas.

S druge strane, Marijan Rističević, u kontradiktornoj izjavi za naš list, kaže da nije zabranjeno ubijanje krznašica već uzgoj radi proizvodnje krzna, „ali je kasnijim Zakonom o stočarstvu od 2016. ta proizvodnja legalna“.

– Izmene zakona ne tražim ja, već Odbor za poljoprivredu koji je doneo Zaključak, a sa tim se potpuno slažem, i imamo obavezu da uskladimo Zakon o dobrobiti životinja sa Zakonom o stočarstvu. Kontrapitanje je zašto neko traži zabranu proizvodnje krzna ali ne i zabranu uvoza krzna? Zašto zabrane nema u 24 države EU, te zašto Danska ima 1.500 farmi sa 20 miliona krznašica i u berzi krzna u Kopenhagenu ostvaruje prihod od 850 miliona evra – kaže Rističević.

Jelena Stevanović iz udruženja Sloboda za životinje kaže za Danas da Marijan Rističević već duže vreme lobira za ukidanje zabrane uzgoja krznašica u Srbiji, ali da je njegova argumentacija „jako problematična“.

– Zakonom o dobrobiti životinja „zabranjeno je držanje, uvoz, izvoz, reprodukovanje i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože“. Dakle, ovo što on navodi je netačno. Zakon o dobrobiti životinja je lex specialis u odnosu na Zakon o stočarstvu. Pošto je Zakon o dobrobiti životinja zabranio uzgoj životinja isključivo radi proizvodnje kože i krzna (samo je početak primene ove zabrane odložen za 01. januar 2019), ne može se drugim zakonom ova zabrana ukinuti – ističe Stevanović. Ona dodaje da je Zakon o stočarstvu u svom osnovnom tekstu iz 2009. uvrstio krznašice u tzv. domaće životinje, „što je potpuni pravni nonsens, ali se sa aspekta zakonodavca moglo opravdati za prelazni period do stupanja na snagu zabrane uzgoja krznašica“.

– Proglašavanje krznašica za „domaće životinje“ je potpuni apsurd jer su činčile divlja vrsta, kojoj preti istrebljenje. Propis koji ih tako definiše ima istu vrednost kao kada bi Sunce definisalo kao planetu – naglašava Stevanović.

Zlata Korjenić kaže da se tačan broj farmi za uzgoj činčila u Srbiji ne zna, jer mnoge nisu prijavljene i nalaze se čak i u stanovima. U jednoj od najvećih farmi, prema izveštaju veterinarskog inspektora, činčile ubijaju u gasnim komorama. Životinje sa ostalih farmi se izvoze u inostranstvo, mahom u Češku, a prihodi od ovog „biznisa“ su enormni. Zbog namere Rističevića da, kako kaže, legalizuje ubijane činčila, Korjenić je pisala šefovima kabineta predsednika i premijerke Srbije, sa molbom da obaveste svoje predsednike o aktuelnoj problematici.

– Ta mila mala stvorenja, koja inače u prirodi žive 15 godina, guše se u gasnoj komori sa devet meseci starosti. Ne dozvolite da se u dobrom procentu građana Srbije stvori mržnja. Lično imam suviše godine ali jednog dana ovo varvarstvo prema životinjama u Srbiji mora prestati. Zašto da se ono najgore pripiše ovom rukovodstvu? Iskreno, teško je gledati i slušati Marijana Rističevića, i još mu dati toliku moć da živote oduzima. To zdrav razum ne može prihvatiti – navela je Korjenić u pismu.

Besmislene tvrdnje o usklađivanju sa EU

– Evropska unija može da obaveže članice, u smislu sprovođenja bilo koje prakse, jedino ugovorima o osnivanju ili pridruživanju. Takođe, konvencije koje potpišu članice su obavezujuće, ali nisu svi u obavezi da ih ratifikuju. Iz tog razloga, besmisleno je da se Rističević poziva na ulogu Evropske unije, jer po mnogim pitanjima EU ima isključivo savetodavnu ulogu, ali kada je problem uzgoja krznašica u pitanju, EU je izrazila bojazan od ekoloških posledica – navodi Jelena Stevanović. Ona dodaje i da Svetska banka smatra obradu krzna jednom od pet najgorih industrija u svetu zbog zagađenja toksičnim metalima.