Foto: EPA-EFE/NEIL HALLPosmatrajući površno njegovu holivudsku karijeru, moglo bi se reći da se Robert Patison, nakon glumačke potrage koja je otpočela sa Kronenbergovim „Kosmopolisom“ i nastavila se izborom nezavisne filmske industrije, vratio u mejnstrim u koji ga je udenula „Sumrak saga“ tako što je zaigrao Betmena u novoj, istoimenoj, ko zna kojoj po redu, ekranizaciji DC superheroja.
Ali, ako pogledate malo dublje, videćete da se u istoriju ovoga lika na velikom platnu upisuju glumačke veličine poput Majkla Kitona, Vala Kilmera, DŽordža Klunija, Bena Afleka i, do sada, neprevaziđenog Kristijana Bejla, a rediteljska palica kreće se putanjom od Tima Bartona do Kristofera Nolana.
I, važno je dodati, baš kao i Nolanovi nastavci, i ovaj Maeta Rivsa dobija pohvale i potvrde od filmske kritike.
I ovdašnja publika moći će u to da se uveri i i sama oceni Patisonov učinak jer je film na bioskopskim repertoarima.
A ovaj Britanac, rođen 13. maja 1986. godine svoj proboj započeo je u još jednom, doduše izvorno britanskom blokbasteru – „Hariju Poteru“.
U jednom od nastavaka pojavio se sa svojih 19, a uprkos neodlučnosti da li je gluma zaista njegov izbor i poziv, slao je od tada u Holivud svoje snimke, odlazio i na audicije i na jednoj, posve slučajnoj, izabran je između 3000 kandidata! Bila je to uloga Edvarda Kulena u „Sumrak sagi“ i od tada njegov uspon postaje vrtoglav.
Proglašavan je za najzgodnijeg, najvećeg srcelomca, najatraktivnijeg, najveću zvezdu u usponu, fanovi su ga opsedali, paparaci pratili, a on je u međuvremenu postao još jedno „naj“ – među najplaćenijim glumcima Holivuda. Međutim, uspeo je da ostane „samozatajan“, nerado je pričao o privatnom životu, smatrao slavu prolaznom stvari govoreći da se dobar glumaca može biti samo ako svaki put iznova čak 99 odsto sumnjaš da si dobar i slutiš da ćeš pre propasti nego uspeti.
Kronenbergov „Kosmopolis“ po Don Delilovom istoimenom romanu „izveo“ ga je na pravi put.
Okrenuo se manjim, nezavisnim produkcijama, neobičnim filmovima i ulogama, izrazito autorskim rediteljima, što mu je donelo i šestominutne stajaće ovacije u Kanu za film „Good Time“ 2017. Pre „Betmena“ odigrao je i glavnu ulogu u Nolanovom „Stanaru“.
O njemu treba reći još i to da je od malena svirao klavir, da je kao tinejdžer imao i bend za koji je sam pisao pesme, da je nastupao sa gitarom po pabovima, da mu škola nije išla najsjajnije, ali da se priključio lokalnoj amaterskoj pozorišnoj trupi na nagovor oca da bi savladao svoju stidljivost. Još tada uzor bio mu je DŽek Nikolson i čini se da je na sličnom putu poput svog glumačkog idola.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
