Roberto Mančini: Tvorac fudbalske renesanse „azura“

Tek niko ne bi dao žutu banku na to da će ceo svet poludeti za ovom veselom družinom sa Apenina, (na oko) ležernom čak i kada sve ruši oko njih, a pobednika (više) puta na prvenstvu odlučuju produžeci i penali.

– Želim da osetim sva zadovoljstva kao selektor koja sam propustio ili nisam uspeo da ostvarim kao igrač – još na svojoj promociji 56-godišnjak rodom iz mesta Jesi nagovestio je ludu šampionsku noć na kraju nesvakidašnjeg EURO.

Nije ga bilo briga, jer je imao jasan plan i čvrsto držao izabrani kurs. I kada su mu osporavali neverovatnu seriju mečeva bez poraza (na svim frontovima), prozivali ga za povratak nekih „staraca“ u tim, peckali ga za sujetne reakcije, otpisivali ga zbog neimanja ijedne zvezde svetske klase u svlačionici… trostruki pobednik Serije A sa Interom i vlasnik jednog trofeja Premijer lige sa Mančester sitijem terao je po svome, sledeći ličnu viziju i osećaj da radi prave stvari. I da će doći dan kada će doneti tek drugu kontinentalnu tantijemu u Italiju.

Na stranu taktika i veština prilagođavanja individualnim vrlinama i slabostima probranih kandidata za nacionalni tim, odnosno umeće dirigovanja adaptacijom istih na konkretne rivale i situaciju na terenu, Mančinijeva najveća čarolija je golim okom vidljiv timski duh. Kao da sto godina igraju zajedno, nisu konkurencija jedni drugima i ne žele da pokupe slavu za sebe, fudbaleri su se na gotovo dirljiv način držali skupa. I u dobru i u zlu, podupirući prvog do sebe, svakog rezervistu na klupi, ali i „šefa parade“. Neko ko je važio za čoveka vrlo nezgodne naravi i loših manira u vreme dok je i sam nosio kopačke postigao je da mu ekipa veruje i sledi ga, bez suvišnih pitanja i odustajanja u bitkama.

Stvorio je sebi savršenu atmosferu za rad i „pelcovanje“ svlačionice trenerskim idejama, nekada neverovatno ofanzivnim za italijanske standarde, a nekada u duhu čuvene „sačuvaj prvo svoj gol“ fudbalske filozofije. Nekadašnji napadač Bolonje, Sampdorije, Lacija i Lestera toliko je podigao apetite nacije da ista, egzaltirana viđenom renesansom, sada „tipuje“ i na planetarni šampionski lovor sledeće godine u Kataru.