Roboti kao budućnost hirurgije u Srbiji: Zašto u jednoj od grana hirurgije nema mesta za mašine?

Roboti su realnost za pacijente van granica Srbije, a kako su se pohvalili bečki hirurzi, prema objavljenim informacijama, oni dnevno urade po tri operacije pomoću Da Vinči robotskog hirurškog sistema, koji poseduje četiri ruke i postiže ogromnu preciznost prilikom rada, smanjujući postoperativne traumatske bolove i skraćujući period oporavka pacijenta.

Istovremeno, na pitanje kako komentarišu učestalo krišćenje robota tokom operacija u svetu, Vladimir Arsenijević, hirurg Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS), kaže za Danas da je robotska hirurgija neminovnost i svako ko robotskoj hirurgiji nađe mane on govori o sebi, o svom neznanju.

„Robotska hirurgija je krov hirurgije. Vi, da biste došli do robotske hirurgije, morate prvo da se iskažete u klasičnoj hirurgiji, da napravite brend od sebe, da imate seriju uspešnih pacijenata, da objavite radove sa tim pacijentima i onda da robotska hirurgija bude kruna u vašem ličnom usavršavanju. Robotska hirurgija apsolutno ima svoje mesto, daleko od toga da je treba anulirati, ali to je samo jedan asesoar. Kada ste dobar hirurg onda je za vas robotska hirurgija“, naveo je on.

U ovoj grani hirurgije sve još zavisi od ruku hirurga

Ipak, postoje grane hirurgije koje isključivo zavise od ruku hirurga, nema mesta robotima, a to je aortna hirurgija, najteža grana hirurgije, koja spasava živote možda najtežim pacijentima u državi.

Jedan od najvećih stručnjaka u toj grani hirurgije svakako je Željko Bojović, aortni hiurg u Institutu za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”, i on za Danas kaže da su roboti u operacionim salama korisni.

„Najbitnije je da se uradi stroga selekcija pacijenata jer nisu svi za robotsku intervenciju. U nekim situacijama, u zavisnosti od uvežbanosti ekipe, roboti mogu da imaju svoje mesto. Što se tiče hirurgije aorte, oni tu nisu upotrebljivi. U pitanju su operacije koje su još uvek suvereno u rukama aortnih hirurga, endovaskularnih i interventnih hirurga i radiologa. Sada ne razmišljamo o robotima, već o stvarima koje još možemo da unapredimo zbog ovih teških, možda najtežih pacijenata koji dospevaju u naše operacione sale“, objasnio je Bojović

Njegov kolega iz Kraljeva, Zoran Mrvić, dečji hirurg i direktor Opšte bolnice „Studenica“ u tom gradu, dodaje da „ukoliko može da se nabavi jedan robot, onda smo spremni za njegovo uvođenje u salu.“

„Imamo odlične hirurge u našoj bolnici koji su raspoloženi za takav rad. Imamo i prvog subspcijalistu laparoskopske hirurgije u Srbiji i radi kod nas. Budućnost u Kraljevu vidimo u tom pravcu. Kadar imamo, dobre sale, takođe, samo je problem investicije u robotiku. Imamo dva laparoskopska stuba, ostalo je manuelno da se nauči, a posle toga će lako robotika da uđe“, objasnio je on.

U ovom vremenu roboti treba da budu samo jedna karika u sistemu

Gorica Đokić iz Udruženja za borbu protiv raka grlića materice i jajnika „Progovori“, kaže za Danas da je „svakako za te savremene trendove i generalno tehnološki napredak“.

„Moramo biti u skladu sa tim, ali mislim da u ovom vremenu roboti treba da budu samo jedna karika u sistemu. Još uvek dajem prednost živom čoveku, pogotovo kada se radi o pacijentima sa teškim obolenjima kod kojih se vrše operacije po više sati, i to nije samo čin operacije nego i pre operacije i postoperativni tok. Ipak razgovor sa lekarom mora da postoji, i podrška i emocija i sve ono što ide u prilog pacijentu za ozdravljenje. I robote je stvorio čovek“, kazala je ona.