Rod rodile "čačanske rodneô

To se donekle moglo primetiti skoro i na ovogodišnjem, četvrtom po redu, poljoprivrednom sajmu u Brodarevu kada su ovdašnji voćari ukazivali da je za nešto lošiji rod šljiva, jabuka i drugog voća „krivaô nepovoljna metereološka situacija.

Međutim, i u takvim vremenskim uslovima u šljiviku Šekiba Gojaka iz Brodareva, koji je podignut u obližnjim rodnim Gojakovićima na očevom imanju, ovih dana uoči berbe na granama se više primećuje plava boja voća nego zeleni list. Pet stotina stabala šljive sorte „čačanska rodnaô rasprostrlo se na tri hektra zemljišta na nadmorskoj visini od 600 metara. I još po 150 veoma kvalitetnih stabala jabuke i kruške „viljemovkeô. Voćnjak je „začinjenô i sa malim plantažama breskve, trešnje, višnje i oraha.

– Često sam ovde stajao sa ocem, rahmetli Husnijom, a on bi govorio: „Moj sinko, da sam nešto u mogućnosti, ovu rupčagu dolje iznad rijeke svu bih popunio zemljom, a posle posadio šljive“. U ovom tišaku, smeštenom između brda, ovo mjesto je kao stvoreno za dobar voćnjak. Ne bi bilo takve bašče na daleko. I počeo je Šekib pre desetak godina da ostvaruje očeve snove.

– Prvo sam posekao šumu, uz pomoć mehanizacije poravnao teren i zatrpao ovu veliku uvalu. Zatim sam uradio analizu zemljišta i dodatno, svojim parama, kalcifikaciju i na kraju u Institutu za voćarstvo u Čačku kupio prvih 250 sadnica „čačanske rodneô. Sa prvim rodom uverio sam se da je ovo mesto i zemljište, baš onakvo kako je govorio moj otac, stvoreno za šljivik. U njemu je dosta vremena provodila i moja majka i uporedo sa mnom radila sve do kraja života. Negde u to vreme počeo sam i da proširujem dotadašnji voćnjak. Zasadio samo još 250 sadnica šljive i po 150 stabala visokorodnih jabuka i krušaka. I evo nas u vreme kada se ubiraju plodovi tog i takvog rada, kaže Šekib Gojak, dok predstavnicima „sedme sileô ovih septembarskih dana pokazuje svoj voćnjak u kome su se grane savile do zemlje od krupnih, zdravih i sočnih šljiva.

Šekib je sinu Demiru prepustio deo poslova u porodičnom preduzeću jer je video da je on spreman za preuzimanje radne odgovornosti, čime je sebi stvorio mogućnost da veoma često bude u svom voćnjaku.

– Sigurno sam najmanje po deset puta obišao svako od ovih 800 stabala voća od kako su cvetala i ponela rod. Ne može drugačije. Uvek kod sebe imam malu prskalicu i makaze. Nešto se stalno mora popraviti i uraditi, osvežiti i očistiti. Samo tako voćka može da napreduje. Svakako, i nagradi onoga ko joj posvećuje pažnju bez velike računice. Ja u ovaj rad nisam ušao ni sa kakvom drugom namerom, osim da stvorim novi voćnjak koji je moj otac tako jako želeo, ali koji u ono vrijeme kada smo mi odrastali, nije mogao da podigne, napominje Šekib, dok priča o svojim voćarskim radnim zadacima.

Treće godine od podizanja ranijeg voćnjaka Šekib je sakupio oko pet tona šljive, pete i šeste godine po petnaestak, a ovih dana 250 stabala šljive „daćeô mu najmanje četrdeset tona roda. Iako je već prodao dvanaest tona i pet stavio u kace, voćnjak izgleda kao da u njega još niko nije ni zalazio.

– Volio bih da još neko od mojih komšija krene mojim stopama. Nagovaram i braću, još se nešto nećkaju. Može biti da će ih ovoliki rod i relativno dobra cena „nagovoritiô da se ozbiljnije posvetu voćarstvu, posebno podizanju voćnjaka šljiva. Verovatno se ljudi plaše i od velikog roda, što bi trebalo da bude signal državi da povede računa o onima koji žive od poljoprivrede, svejedno, bave li se ratarstvom, stočarstvom ili voćarstvom. Kada bi nas bilo više i sa ovolikim voćnjacima, verovatno bi ovde „niklaô i sušara. Sušena šljiva odavno nije prerađeno voće, već lek. Kilogram je prošle godine koštao oko pet evra. To može da bude veoma unosan posao i za državu i za njene građane. I na ovim našim prostorima, vidite veliki broj malih, kržljavih poljoprivrednih gazdinstava, a samo oni koji ulože nešto veći kapital u poljoprivredu, ostvare i bolje rezultate, kaže Šekib Gojak iz prijepoljskog sela Gojakovići, dok priča o ovogodišnjoj berbi šljiva koja je u punom jeku. Čim rod bude „smirenô, a Šekib nema problema sa prodajom zbog izuzetnog kvaliteta šljive, uslediće detaljna sanacija voćnjaka, jer ga je težina ploda poprilično oštetila.

U svoj šljivik Šekib, koji je stvoren na osnovu očeve želje i majčine brige za svako posađeno stablo, ulazi sa puno ljubavi i predanosti. Najčešće o svim poslovima, od okopavanja, rezidbe, hemijske i zaštite od mrazeva, pa do obezbeđivanja potrebnih količina vode izgradnjom rezervoara kapaciteta od osam hiljada litara i berbe i prodaje, brine sam i uz nesebičnu pomoć porodice, posebno supruge Amide i unuka Hamze.