Anđela Risantijević iz Zaječara, već nekoliko godina, igrom slučaja, posmatra rode u Vražogrncu. S vremenom, kako ističe, toliko vezala za rode koje stanuju u gnezdu na ulazu u ovo selo, da im je nadenula i imena.
Prema njenim rečima, u proleće, kako se pojavi prva roda na ovom gnezdu tako sa nestrpljenjem iščekuje povratak druge. Kaže, možda zvuči neobično, ali nju, rodin povratak i njihova radosna igra i klepetanje kojim proslavljaju ponovni susret, iskreno raduje.
“Prijatelji Milan i Slaviša su me, znajući za moju ljubav prema ovim pticama, nagovorili da uzmem učešće u popisu roda. Isprva sam mislila da ću popisati samo gnezda u Vražogrncu. Međutim sa svakim novim gnezdom koje sam pronašla, potraga je postajala sve zanimljivija. Tako sam obišla: Vražogrnac, Veliki Izvor, Halovo, Rgotinu, Trnavac, Zvezdan, Grljan, Vratarnicu, Minićevo, Mali Izvor, Brusnik, Jelašnicu”, objašnjava Anđela Risantijević kako je počela da posmatra i popisuje rode.
Sagovornica Danasa kaže da se razume da je obišla i gnezda u samom gradu Zaječaru, a da je do ovog trenutka popisala ukupno 48 gnezda, a do kraja druge faze popisa ostalo je još nekoliko dana.
“Tokom popisa iznenadilo me je koliko ljudi zapravo vole rode. Pojedini su baš ponosni na gnezda koja se nalaze na njihovim kućama ili kraj njihovih dvorišta. Informacije koje sam tokom razgovora prikupila veoma su značajne za bolje razumevanje roda. Žarko Petrović (83) iz Zvezdana u svom dnevniku više od decenije beleži i zapažanja o rodama čije se gnezdo nalazi pored njegove kuće. Podaci iz njegovog dnevnika veoma su važni”, ističe Anđela Risantijević.
Navodi da je najviše gnezda popisano u Vražogrncu pored Zaječara, a potom u Grljanu i Velikom Izvoru.
“U Vražogrncu sam sa velikom pažnjom pratila nastanak novog gnezda. Mladi neiskusni par mučio se skoro mesec dana da svije svoje, po svemu sudeći, prvo gnezdo. Uprkos svim pokušajima gnezdo se iznova i iznova rušilo. Svaki put kada bi se gnezdo srušilo ove dve rode bi tužno dozivale jedna drugu stojeći na susednim krovovima. Ipak nisu odustajali ni od gnezda niti jedno od drugog”, objašnjava Anđela Risantijević i dodaje:
“Od milošte su dobili simbolična imena Romeo i Julija. Ipak, priča vražogrnačkih roda ima nešto sretniji završetak – nakon mesec dana truda uspeli su da sviju svoje gnezdo, sada ostaje da ukapiraju kako da funkcioniše inkubacija i da i oni dočekaju svoje prve prinove”.
Međutim, kako Anđela Risantijević kaže, “nema svaka priča srećam kraj”.
Pre nekoliko nedelja njen kolega pronašao je na putu Zaječar – Negotin povređenu rodu. Znajući da ona voli rode pozvao ju je i pokušali su da joj pomognu.
“Međutim, i pored napora veterinara i naše dobre volje, roda je bila isuviše teško povređena i uginula je dan kasnije. Oko dve nedelje nakon toga kada sam popisivala rode u Jelašnici, pronašla sam gnezdo i saznala da je odrasla roda nestala i da su tri mladunca nastradala. Meštani se nisu snašli da im pomognu. Shvatila sam odmah da je reč o rodi koju je kolega pronašao na putu i veoma sam se rastužila”, govori o emocijama Anđela Risantijević.
Ona kaže da se popis roda formalno završava 15. jula.
“Još uvek nije kasno da se priključite i pomognete – jer, čak iako popišete samo jedno gnezdo koje se nalazi u vašoj blizini, to je veoma važno. Zato ne oklevajte i uzmite učešće. Sigurna sam da će vam doneti puno radosti”, apeluje naša sagovornica.
Anđela Risantijević popisuje rode, ali to rade i drugi ljudi širom Srbije
Prema dostupnim podacima u Srbiji prema popisu iz 2014, živi „između 1.350 i 1.370 gnezdećih parova belih roda“. U Bugarskoj 5.671, Mađarskoj 4.960 i Rumuniji 4.374, a u zemljama bivše Jugoslavije najviše belih roda ima u Hrvatskoj – 1.756.
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) sprovodi 8. Međunarodni popis belih roda i poziva sve zainteresovane građane da uzmu učešće u prebrojavanju ovih ptica i na taj način doprinesu proširivanju znanja o brojnosti belih roda, gnezdilišnim navikama, kao i broju njihovih mladunaca, piše na njihovom sajtu.
“Bela roda je lako uočljiva i prepoznatljiva ptica, krupna, velika, belo-crne obojenosti, dugih crvenih nogu i kljuna. Gotovo je nemoguće pomešati je sa nekom drugom vrstom pogotovo što je karakteristično za njih da naseljavaju isključivo ljudska naselja i za smeštaj svojih masivnih gnezda najčešće koriste stubove za prenos električne energije, krovove, dimnjake, druge strukture. Zato je ovo popis u kojem može da učestvuje najšira javnost, samo je potrebno ispoštovati određene metode kako bi sakupljeni podaci bili kvalitetni”, pojašnjava Kristina Milošević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, koordinatorka popisa u Srbiji.
Zanimljivo je da su ranije rode svoja velika i teška gnezda pravile od grančica, blata i sličnog materijala, na stogovima slame ili na stablima drveća, ali u poslednjih 40 godina su gotovo u potpunosti premestile svoja gnezda na objekte koje je čovek pravio.
Nakon što pređu put od oko 12.000 kilometara, rode se gotovo uvek vraćaju u isto gnezdo, koje dograđuju i popravljaju tokom čitave gnezdeće sezone.
Za još informacija o rodama, pročitajte na sajtu Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.