Roditelji će procenjivati pedagoški stil rada nastavnika

Za to postoji evaluacija direktora i stručnih saradnika u školi, kao i eksterna evaluacija koja je i pedagoški i stručni nadzor. Roditelji će procenjivati pedagoški stil rada nastavnika, na osnovu onoga što saznaju od svog deteta – da li je nastavnik spreman da mu pomogne, da li sa njim dobro radi, da li viče, vređa učenike, da li se arogantno ponaša ili možda vrši mobing. Roditelj nije prisutan u učionici i sve što se dešava na času saznaje od deteta, ali se njemu po navici ne veruje jer je tobože malo ili ne zna šta priča – kaže za Danas ministar prosvete Mladen Šarčević, objašnjavajući novu ulogu roditelja u školi.

Na komentar da postoji opasnost da će nastavnik kod koga dete ima slabu ocenu biti ocenjen kao loš, Šarčević odgovara da je to „banalizacija cele priče“. Roditelji, naglašava, neće davati numeričke ocene nastavnicima već opisne, čiji je cilj da se organima škole ukaže na neke negativne pojave.

– Te ocene će prevashodno služiti za samoevaluaciju koja se radi unutar škole. Imaćete slučajeve da će nastavnik dobiti jako visoke ocene kada se bude eksterne ocenjivao njegov rad, jer je decu dobro naučio, ali ne znači da treba da bude arogantan, da ih vređa. Svi nepedagoški postupci se dešavaju iza leđa, nastavničko veće formalno iza toga ne stoji, ali suštinski se to događa. I onda imate priče koje nisu urbane legende već se junaci znaju po školi, kakav je ko nastavnik. Nastavnik će imati interes od dobije pozitivnu ocenu i od roditelja i od učenika za pedagoški stil rada, tako što će njegova kasnija eksterna ocena to potvrditi – objašnjava Šarčević, napominjući da je roditeljska ocena samo jedan segment eksternog ocenjivanja obrazovnih ustanova, koje će biti javno dostupno na portalu Dositej Ministarstva prosvete.

A javnost je ono na čemu ministar insistira od starta i kaže da ne vidi drugi način da se to postigne, „osim da se pravi insajderska mreža po školama“, za koju, kaže, „nema vremena“ i misli da je to „loša priča“.

– Ovo nije lov na veštice već traženje razumnog modela da se neke loše stvari po školama koriguju. Zašto? Zato što ne rade svi direktori. Imao sam sastanak sa direktorima i rekao sam da ćemo školama gde su ocene roditelja i đaka dobre i gde je eksterna evaluacija dobra dati autonomiju – naglašava Šarčević.

Na pitanje treba li roditelji da budu ravnopravni članovi školskog odbora sa zaposlenima i predstavnicima lokalne samouprave, on odgovara da je struktura školskog odbora loša, najpre za osnivača jer nema većinu, ali i zato što se na to telo može manipulisati iz nekih drugih centara moći.

– Malim brojem roditelja se može manipulisati, a sa velikim brojem je cilj da se postigne javnost rada bez insajdera. Ako ono što ide na školski odbor mora proći i roditeljski nivo škole i javnost svih zaposlenih, onda smo postigli demokratičan odnos. Roditelji su svakako zainteresovani da deci bude dobro i polazim od te tačke da budu dobronamerni, a što se tiče onih koji se ne bave svojom decom, oni će Zakonom o porodici biti dovedeni u situaciju da moraju tu brigu da povećaju. Sve to je deo šire priče da se stvori društveni ambijent za reformu obrazovanja. Ne može da se radi reforma tako što ćete promeniti zakone i nastavni program, a ostaviti stare navike. Ja sam se prihvatio ovog posla samo pod uslovom da to liči na reformu i niko me neće odgovoriti da se ponašam drugačije – kategoričan je Šarčević.

Uloga saveta roditelja mora da se menja

Mladen Šarčević ističe da je sadašnje učešće roditelja u eksternoj evaluaciji kroz anketiranje nedovoljno, posebno jer u njemu ne učestvuju svi roditelji. Ministar kaže da uloga saveta roditelja treba da se promeni, ali da u ovom trenutku nema gotovo rešenje već da se krenulo od konsultacija sa nekim grupacijama roditelja koje su formalno organizovane po Srbiji.