Roditelji dece sa mentalnim teškoćama bez podrške: „Da li treba da damo decu u ustanove?“

U trenutnom sistemu koji ne obezbeđuje dovoljnu podršku roditeljima dece sa mentalnim smetnjama Slađana je jedna od retkih koja zapravo ima „sreće“. Ona bar može da povede dete na radno mesto.

Roditelji koji nemaju takvu mogućnost moraju da napuštaju svoje poslove da bi brinuli o deci.

Pojedini pokušavaju da ostvare pravo na tuđu negu kako bi od tog iznosa mogli da plate osobu koja bi pomagala oko nege deteta i tako im omogućila da nađu način da nastave da rade.

Iz Slađaninog iskustva ali i iskustva udruženja roditelja mentalno nedovoljno razvijene dece pokazuje se da se ovo pravo teško ostvaruje.

Slađana je prošle godine podnela zahtev Centru za socijalni rad u Pančevu da dobije tuđu negu. Tom prilikom priložila je opsežnu medicinsku dokumentaciju uključujući nalaze psihijatra i psihologa u kojima se navodi da 22-ogodišnja devojka ne može da brine sama o sebi.

U nalazu psihijatra između ostalog piše da je stanje pacijentkinje trajno, sa očekujućom progresijom, i da je potrebna konstantna nega i pomoć.

– Bez takve nege pacijentkinja bi bila vitalno ugrožena – stoji u nalazu psihijatra.

I pored ovakvog nalaza Centar za socijalni rad iz Pančeva odbio je Slađanin zahtev za tuđu negu. U obrazloženju se navodi da je veštačenjem Republičko-pokrajinskog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u Pančevu utvrđeno da kod Slađanine ćerke nema telesnih oštećenja kako su ona definisana Pravilnikom o utvrđivanju telesnih oštećenja.

Iz tog razloga zaključeno je da Slađanina ćerka nije osoba kojoj je potrebna pomoć da zadovolji osnovne životne potrebe.

Slađana međutim kaže za Danas da to nije tačno – i da njena ćerka ni terapiju koja joj je svakodnevno neophodna ne može da uzima sama.

Pored toga posebno je problematično to što se u rešenju navodi da telesnih oštećenja nema.

Slađanina ćerka je pored mentalnih smetnji imala i druge ozbiljne zdravstvene probleme – operisan joj je tumor jajnika, odstranjena materica i deo jednog bubrega.

– Da li je neko uopšte čitao medicinsku dokumentaciju? Oni navode da nema telesnih oštećenja a moje dete nema unutrašnje organe – kaže Slađana.

Ona se na ovo rešenje žalila ali je žalba odbijena. Potom je pisala Kancelariji Predsednika Republike, iz koje joj je kako kaže brzo odgovoreno, i iz koje je dalje upućena na Ministarstvo rada i socijalne politike.

Od sredine januara međutim više nema nijednu povratnu informaciju od nadležnih a stanje njene ćerke se u međuvremenu pogoršalo.

– Koja su prava naše dece? Koja su prava nas kao roditelja? Da li treba našu decu da damo u institucije, kako da se brinemo o njima – pita Slađana.

S druge strane, Sanja Beli, iz Udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama (MNRO) iz Pančeva, potvrđuje da roditelji u poslednje vreme sve teže ostvaruje pravo na kućnu negu i pomoć, a da se rade i revizije postojećih slučajeva.

– Pored svih nedaća koje imaju, roditeljima je poslednje potrebno da imaju problema oko ostvarivanja tuđe nege. U slučaju težih telesnih ili mentalnih smetnji deca ne mogu samostalno da funkcionišu i mora da podstoji konstantan nadzor ili pomoć. Tako roditelji moraju da biraju ili da rade ili da napuste posao, jer retko ko može da vodi dete na posao, kaže Beli. Ona dodaje da roditelji moraju da se ujedine i da tako insistiraju na svojim pravima.

Odgovor Ministarstva

U odgovorima Danasu iz Ministarstva rada navode da „pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica ima lice kome je zbog telesnog ili senzornog oštećenja, intelektualnih teškoća ili promena u zdravstvenom stanju neophodna pomoć i nega da bi zadovoljilo osnovne životne potrebe“.

Oni navode da „ocenu potrebe za pomoći i negom drugog lica… utvrđuju organi veštačenja“ čiji su nalazi obavezujući i na osnovu njih donosi se rešenje. Kako dodaju, žalba na rešenje se može podneti drugostepenom organu a „ako žalilac ne budete zadovoljan rešenjem drugostepenog organa (u ovom slučaju pokrajinskog organa uprave nadležnog za socijalnu zaštitu prim. aut.), može pokrenuti upravni spor podnoseći tužbu Upravnom sudu.“

Povodom konkretnog slučaja Slađane Opšitarević oni navode da su dobili dopis u januaru ove godine i utvrdili da ministartvo nije nadležno za postupanje u ovom slučaju, pa je predmet prosleđen Centru za socijalni rad Pančevo, na dalju nadležnost i postupanje. Oni dodaju da ne postoji ograničenje koliko puta može da se podnese zahtev za priznavanje prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica.

„Gospođa Slađana Optišarević može, uz odgovarajuću medicinsku dokumentaciju, Centru za socijalni rad u Pančevu da podnese nov zahtev za priznavanje prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica za njeno dete… koja je bila korisnik dodatka za pomoć i negu drugog lica, do februara 2019. godine, kada je na kontrolnom pregledu utvrđeno da je došlo do poboljšanja zdravstvenog stanja“; navode iz Ministarstva.