Roditelji dece sa posebnim potrebama se žale da i dalje ne znaju kada mogu da izlaze

U izjavi za agenciju Beta, ona je ocenila da je za tu konfuziju najodgovorniji sistem, odnosno država, i da to nije problem od juče već nešto što traje duži niz godina.

Ona je navela da je problem s lošom organizacijom sistema osetila i prošle nedelje kada je išla od opštine Vračar do gradskog Centra za socijalni rad i niko nije znao da joj objasni kome konkretno da se obrati i šta je potrebno da bi dobila dozvolu za izlazak napolje za sina, čiji je zakonski staratelj.

„To nije prvi put da se pokazalo da ništa ne funkcioniše dobro kad je u pitanju pružanje podrške i zaštite osobama sa bilo kojom vrstom hendikepa. Od njih nisam uspela da dobijem informaciju“, navela je ona.

Na kraju je potrebne informacije saznala na internetu i od novinarke CINS-a, koja joj je dala imejl službe u opštini Vračar, a koji nije bio istaknut na njihovom sajtu.

„Juče nam je stigao odgovor opštine u kome piše da dozvola glasi na moje ime, kao majke i zakonskog staratelja, dok se ime mog sina ne spominje. U njoj piše da imamo dozvolu kretanja od 14 do 20 časova do 30. aprila. Posle toga sam na televiziji videla da piše da će izlazak biti dozvoljen od 18 do 20 časova, a onda u jednom dopisu da će moci da izlaze od 17 do 20 časova radnima danima, a subotom i nedeljom od 15 do 20 sati, da bih sinoć čula da je predsednik rekao kako će sva deca s autizmom moći neograničeno da se kreću. I sada mi tek ništa nije jasno“, priča sagovornica Bete.

Organizacija čiji su aktivisti ona i njen suprug Milan Marković je uputila Vladi Srbije, Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP), Ministarstvu zdravlja i Kriznom štabu za suzbijanje COVID-19 inicijativu da se dozvoli kretanje osobama s mentalnim, intelektualnim i osobama s autizmom posle podne i predveče i tokom policijskog časa.

„MUP je odmah odgovorio da će to biti razmotreno, dok od ostalih nismo dobili odgovore“, navela je ona.

Kako kaže, nemogućnost izlaska napolje kod osoba s tom vrstom hendikepa izaziva uznemirenost i poremećaj sna.

„To je nakon uvođenja policijskog časa od tri-četiri dana, naročito ubitačno za njih“, navodi ona i dodaje da je veoma važno da održavaju svakodnevnu rutinu i da budu uključeni u zajednicu, a nikako ne bi smeli da budu izolovani jer to dodatno pogoršava njihovo stanje.

Poseban problem imaju osobe čiji staratelji imaju više od 65 godina kojima je, takođe, zabranjeno kretanje.

„To je isto strašna situacija, ne znam kako su oni to rešili. Mi smo ukazali na taj problem u zahtevu koji smo uputili Ministarstvima, ali ni na to nismo dobili odgovor“, kazala je ona.

Jelena Mihajlović Marković je ukazala da je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković tek pre dva dana uputila inicijativu Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da se roditeljima i starateljima dece, deci i odraslim osobama sa autizmom dozvoli kretanje, u ograničenom vremenu, u blizini mesta stanovanja, tokom opšte zabrane kretanja.