Roditelji protiv onlajn nastave, učitelji odgovaraju da nisu „bebisiteri“

To što je mnogo više dece odsutno nastavnici tumače činjenicom da se svi učenici ne testiraju, da su mnogi sa blagim simptomima ostali kod svojih kuća, a samim tim što nisu testirani, ne ulaze u zvaničnu statistiku koju škole šalju školskim upravama, odnosno Ministarstvu prosvete.

A ta zvanična statistika je jedan od parametara na osnovu kojeg Tim za škole donosi odluke o modelima nastave u osnovnim i srednjim školama za svaku nedelju.

Iako nema zakonskih prepreka da učenici od prvog do četvrtog razreda osnovne škole pređu na onlajn nastavu, takva mera donela bi roditeljima brojne probleme.

Nasumična anketa koju je list Danas sproveo među roditeljima pokazuje da su i oni koji rade od kuće, kao i oni koji svaki dan idu na radno mesto, žestoko protiv nastave na daljinu. O tome kako bi izgledala onlajn nastava za prvake, drugake, pa i trećake i četvrtake, kažu, ne smeju ni da razmišljaju.

Dragana Soćanin, iz Udruženja „Roditelj“, ističe za Danas da i do njih svakodnevno stižu komentari da roditeljima dece mlađeg školskog uzrasta nikako ne odgovara onlajn nastava.

– Decu tog uzrasta često nema ko da čuva, pa je komplikovana za njihov uzrast i kombinovana nastava, a kamoli da prate zadatke koji se postavljaju na platforme – navodi Soćanin.

O iskustvima nastave na daljinu u vreme vanrednog stanja u proleće 2020. godine, naša sagovornica kaže:

– Za vreme vanrednog stanja je bilo malo drugačije jer je jedan od roditelja,  (uglavnom majka) mogao da ostane kod kuće i da bude sa detetom/decom mlađeg školskog uzrasta. Sada je drugačija situacija, jer roditelji više ne mogu da ostanu sa kod kuće, a pokazalo se da na onlajn nastavi deci tog uzrasta treba pomoć i u praćenju nastave i u izradi i slanju domaćih zadataka kao i u utvrđivanju gradiva. Mnogo više nego kada idu redovno u školu – ističe Soćanin.

I pored toga što su imali mogućnost da budu kod kuće, iskustva roditelja sa onlajn nastave nisu pozitivna.

– Roditelji su morali i da slikaju domaće zadatke, da šalju ili mejlom ili na viber,  kako je koja učiteljica tražila…bude mutna slika, šalju po nekoliko puta, jednostavno više se gubilo vreme i živci nego što su deca nešto konkretno naučila – kaže Soćanin.

Na komentare da „decu nema ko da čuva“, učitelji odgovaraju da nisu bebisiteri i pitaju roditelje ko im je do sada čuvao decu po završetku redovne nastave, jer ne idu svi đaci u produženi boravak.

Takođe postavljaju pitanje sa kim su mlađi osnovci bili tokom tronedeljnog zimskog raspusta, jer je nemoguće da su i roditelji sve to vreme bili na odmoru.

U Savezu učitelja Srbije za Danas kažu da je najveći broj učitelja za to da se nastava izvodi neposredno, a da je jedan broj njih u velikim gradovima, poput Beograda i Niša, za onlajn nastavu.

– To je i razumljivo, jer u školama ima mnogo više dece i zbog većeg broja kontakata je i veća mogućnost da dođe do zaražavanja. Naš je utisak da se učenici više zaražavaju van škole, ali je dosta bolesnih kolega i zamene je sve teže naći. Učiteljima ne bi ništa značilo ako bi se organizovala kombinovana nastava, jer ne bi imali manje obaveza, a morali bi da dva puta predaju isto gradivo u toku dana, najpre jednoj, pa drugoj grupi učenika. Smatramo da je neposredna nastava sa celim odeljenjem najefikasnija – kaže za Danas Snežana Milojković, predsednica Saveza učitelja Srbije.

Ona navodi da učenici nose maske, ako učitelj to izričito traži, ali da je nemoguće da deca između sebe održavaju propisanu distancu.

Na pitanje da li ima roditelja koji traže da njihova deca ne nose maske, Milojković kaže da je reč o sporadičnim slučajevima i da se, ukoliko roditelj na tome insistira, on upućuje na razgovor sa direktorom škole i stručnom službom (pedagogom i psihologom).

Samo jednostavni zadaci

– Škole moraju da budu svesne toga da se, ako bude moralo da se pređe na onlajn nastavu, od dece mlađeg školskog uzrasta ne zahtevaju domaći zadaci, da se obrađuje manje gradiva, da se način praćenja nastave pojednostavi i svede na TV program ili na jednostavne zadatke. Da se eventualno nešto kratko pročita iz jednog predmeta, jednom dnevno uz pomoć roditelja. Ne možemo očekivati da će roditelji uspeti da obrade četiri različita predmeta dnevno, svaki dan, to nikako ne može da se zahteva – smatra Dragana Soćanin.