Roditelji neće plaćati 1.500 evra

U Ministarstvu prosvete za Danas objašnjavaju da je ministar prosvete Mladen Šarčević pomenuo novčano kažnjavanje za neopravdane izostanke samo kao jedan od mnogobrojnih primera kako se može pojačati uloga roditelja u osnovnim i srednjim školama, ali da su pojedini mediji njegovu izjavu pogrešno interpretirali. Ovakav vid sankcije za roditelje čija deca neopravdano izostaju iz škole nije novina niti izum, jer se godinama primenjuje u mnogim evropskim zemljama poput Francuske, Velike Britanije i Poljske, navode u Ministarstvu prosvete.

Ministar je u sklopu najave da se uloga roditelja u školi mora povećati rekao i da će istovremeno od Ministarstva za rad i socijalna pitanja tražiti da se postavi pitanje odgovornosti porodica učenika koji beže sa časova.

– U svetu se za to zna cena: 20 izostanaka jednako 1.500 evra. Pa da vidite kako će da se smanji izostajanje. To sam primenio u svojoj školi i dalo je uspeha – rekao je Šarčević.
U Obrazovnom sistemu “Ruđer Bošković”, odakle je došao ministar, objašnjavaju da za neopravdano izostajanje nisu predviđene konkretne novčane kazne već raskid ugovora ukoliko učenik napravi više od 25 izostanaka, što je limit utvrđen Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

– Dosad tu meru nismo primenili, ali smo shvatili da, ako bismo uveli novčane kazne, roditelji bi ih platiti i deca bi verovatno nastavila po starom. Time ne bismo ništa dobili. Otišli smo i korak dalje. Pravilnikom smo ograničili broj opravdanih izostanaka, kako se ne bi dešavalo da porodice zbog nekih ličnih razloga produže raspust nakon što počne školska godina, a mi krenemo sa ozbiljnim radom i učenjem. Time takođe želimo da sprečimo da đaci uče kampanjski i samo formalno zarade ocenu, jer naši učenici polažu testove znanja iz bazičnih predmeta tokom školske godine – kaže generalni menadžer Dragan Štulić, napominjući da je broj opravdanih izostanaka u toku školske godine ograničen na 100, ali da se pojedinim učenicima, koji se profesionalno bave sportom ili nekom drugom aktivnošću izlazi u susret i pravi plan nadoknade ako pređu taj broj. On navodi da ovakva pravila nisu uvedena dekretom i da je trebalo vremena da ih prihvate i učenici i njihovi roditelji, tako da sada daju rezultate.

U državnim školama nemaju ništa protiv ideje da se uvede novčana sankcija za roditelje čija deca beže sa časova, ali ukazuju da je mnogo veći problem opravdano izostajanje.

– Naravno da kod nas neće biti kazna 1.500 evra, ali kada bi bila i 1.000 dinara i roditelji znali da postoji sankcija, verujem da bi to pomoglo da se broj neopravdanih izostanaka smanji. Roditelj treba da prati dete, ne zbog zakona već zato što mora da brine o potomstvu – kaže za Danas Milan Bajić, direktor OŠ “Josif Pančić”.

On ističe da su škole u mnogim slučajevima nemoćne da se izbore sa neopravdanim izostajanjem i da kazne, poput smanjenja ocene iz vladanja ili ukora nemaju naročitog smisla, te da je najvažnije da se deluje preventivno. On kaže da se dešavalo da se učenik i po osam dana ne pojavi na nastavi, a da roditelji to ne znaju. Izostajanje je, dodaje, mnogo prisutnije u starijim razredima.

Ljiljana Đokić, direktorka gimnazije “Sveti Sava”, ukazuje da se sa opravdanim izostajanjem sa časova godinama unazad manipuliše.

– Deca sede kući i pripremaju se, roditelji plaćaju privatne profesore, umesto da redovno dolaze u školu i idu na dopunsku nastavu, gde je to moguće. Ako roditelji to hoće, njihova deca bi trebalo da budu vanredni učenici. Na Zapadu ima dobrih primera kako se škole bore sa neopravdanim izostajanjem. Kod nas bi kazna od 1.500 evra bila prevelika, ali je sigurno da se odgovornost roditelja mora povećati – smatra Đokićeva.

Poslednji raspoloživi podaci inspekcijskog pregleda iz 2014. pokazuju da su učenici osnovnih škola u Srbiji imali u proseku 43 opravdana izostanka i četiri neopravdana. U srednjim školama situacija je duplo gora – svaki srednjoškolac je zabeležio čak po 90 opravdanih i devet neopravdanih izostanaka, što praktično znači da nije bio na nastavi tri nedelje.

Da su naši đaci „lošeg zdravlja“, svedoče ne samo brojna lekarska opravdanja već i pismene potvrde njihovih roditelja, u kojima se odsustvovanje sa nastave najčešće obrazlaže „bolovima u glavi i stomaku“. Iza ovih izmišljenih bolesti krije se izostajanje sa školskih časova zbog nenaučenih lekcija, pismenih i kontrolnih zadataka, ali i dosade i nezainteresovanosti za školu. U kojim slučajevima je izjava roditelja dovoljna za pravdanje izostanaka zavisi od same škole, koja ovo pitanje uređuje internim pravilnikom.

Šta kaže zakon?

Neopravdano izostajanje sa nastave više od 25 časova u toku školske godine spada u teže povrede obaveza učenika. Zakonom je propisana obaveza škole da već nakon pet neopravdanih pojača vaspitni rad, uz učešće roditelja, a može i da pokrene vaspitno-disciplinski postupak. Za težu povredu obaveza učenika izriče se ukor direktora, ukor nastavničkog veća, a u srednjim školama kazna može da bude i isključenje. Za opravdano izostajanje sa više od trećine časova polaže se razredni ispit.