Roditelji nestalih beba ne odustaju od nastavka borbe

Opisujući svoj slučaj, Pantelić u serijalu Bez rukavica kaže da se porodila 8. avgusta 1983. godine u Kosovskoj Mitrovici i da je rodila blizance, koji su tada prebačeni na Institut za prevremeno rođenu decu, gde su joj petog dana saopštili da je jedno dete umrlo. „Naravno veći blizanac. Uvek je, kada je blizanačka trudnoća u pitanju, nestalo veće dete.

Nisu dali da ga sahranimo, identifikujemo, nikakve papire nismo dobili“, ukazuje Pantelić i tvrdi da to nije samo njen primer. Kako nepominje, stotine je roditelja sa istom famoznom pričom – „mladi ste, imaćete još dece, pazite sad na ovo dete“ – kojom su „psihički uticali na nas“.

Precizira da 90 odsto roditelja u organizaciji čija je članica imaju podatke da tela njihove dece, koja su proglašena mrtvom, nikada nisu stigla ni na jedno groblje i da je osnovno pitanje „gde su leševi dece“. Kao dobro rešenje, Pantelić je označila formiranje Komisije za prikupljanje činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji.

Komisija će imati šira ovlašćenja i u njebnom sastavu će roditelji činiti devet od 15 članova, dok će šestoro biti predstavnici države, objasnila je ona i predvidela da će institucije morati da se otvore.

Poslanica Stranke moderne Srbije (SMS) Tatjana Macura, koja se zalagala za donošenje Zakona i prilagođavanje zahtevima roditelja, takođe je pohvalila usvajanje amandmana o formiranju Komisije.

Ona je istakla da su u „foto finišu“ usvajanja Zakona zapravo prihvaćene ključne odredbe i procenila da će Komisija olakšati istragu roditeljima. Imaće pristup bolničkoj dokumentaciji, ali i sudskoj dokumentaciji, koja nije bila lako dostupna, naglasila je Macura i podsetila da Zakon, pre usvajanja mandmana, nije roditeljima omogućavao istragu kakva im je potrebna. Protest roditelja tokom rasprave o Zakonu bio je potpuno opravdan, ocenila je Macura, dok je Pantelić podsetila da je, pre amandmana, veoma sporan bio član 21. Po toj verziji, sudija bi, ako ne može da se utvrdi status deteta, doneo rešenje o tome i naložio da roditelji dobiju naknadu štete do 10.000 evra, što njima, kako je predočila, ništa ne znači, ako ne znaju šta im je sa detetom.

Ako neko kaže da je dete umrlo, onda roditelji traže dokaz za to da je dete preminulo, a da ako se utvrdi da je živo, traže da se njihovo dete i pronađe, poručila je Pantelić. Tu je prihvaćen važan amandman, jer je u član 21, dodala je Macura, unet još jedan stav koji kaže da to nije konačan proces i da roditelji mogu da nastave sa istražnim radnjama.

S druge strane, Pantelić je rekla da Zakonom o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji nije prihvaćen njihov zahtev o paralelnoj DNK analizi.

Ona je objasnila da veliki broj roditelja kojima je rečeno da su im deca umrla imaju obdukcione kalupe, da sada roditelji moraju da daju svoj uzorak na DNK analizu, kako bi se uporedili sa kalupima, ali da roditelji traže da dobiju deo kalupa kako bi sami izvršili nezavisne analize gde žele.

„Država je izgubila poverenje za ovih 18 godina. Mi ne možemo apsolutno da verujemo da je bilo pravde. Da je bilo političke volje, ovo bi se davno rešilo“, uverena je Pantelić. Ona sumnja u „svaki ishod i korak države“ i najavljuje da roditelji neće odustati dok se ne reši i poslednji slučaj. I Macura očekuje da se roditelji ujedine i budu solidarni i prgnozira da bi, kao većina u Komisiji, mogli da dođu do nekih rezultata.

Druga stvar koju očekuje je da roditelji, poslanici i Savet Evrope ukažu ako bude problema sa sprovođenjem zakona. Ona je istakla da je ovo prvi takv zakon usvojen u državama nastalim raspadom Jugoslavije. Sve bivše jugoslovenske republike imale su problem sa nestankom beba iz porodilišta, rekla je Macura i zaključila da bi Zakon usvojen u Skupštini Srbije, kao primer, mogao da posluži i ostalima.