Foto: M. S. / Danas“Po jedan prst sa obe noge mi je amputiran, kao i delovi kosti. To se sve iskomplikovalo zbog problema sa dijabetesom. Zatim je fistula za hemodijalizu prestala da radi, pa je bila potrebna ugradnja druge. Ležao sam na nefrologiji neko vreme, a zatim su me poslali za Beograd, gde mi je na VMA ugrađena druga”, objašnjava Boban Janković iz sela pored Zaječara kroz kakve je muke prolazio i još uvek prolazi.
Boban Janković (35) iz Male Jasikove kod Zaječara, je nakon nekoliko meseci provedenih u bolnici, izašao u nedelju. Od 12 godine boluje od dijabetesa i izgubio je vid na jednom oku. Nedavno su mu amputirana dva prsta na nogama, a uz to je i godinama na dijalizi zbog bolesti bubrega. Za Danas kaže, “izašao je iz bolnice, ali nema gde da ode, pošto nema nikoga. Spavaće kod prijatelja par dana, a onda….”.
Prema njegovim rečima, od decembra prošle godine je bio u bolnici. Prvo je ležao na hirurgiji, zbog amputacije dva prsta na nogama, zbog komplikacije sa dijabetesom, a zatim je prebačen na odeljenje nefrologije, pošto je fistula za hemodijalizu prestala da radi.
On kaže za Danas, da njegove muke tek sada počinju, pošto nema novca, ni stana, a njegovo zdravlje je ozbiljno narušeno.
“Sada me muči smeštaj. Dok sam bio u bolnici, ukinuli su mi tuđu negu. Nisam mogao da se javim na kontrolni pregled, pošto sam bio u bolnici, tako da sam ostao bez novca koji mi je bio sve. Obavio sam pregled nedavno, ali rešenja još uvek nema, a ja sam bez novca šest meseci”, jada se Boban.
Tuđa nega iznosi 35.000 dinara mesečno, i za ovog mladića iz Zaječara je jedina nada za život, ali ne zna još koliko je potrebno da čeka rešenje.
“Taj novac mi je sve. Sa njim plaćam dažbine, od njega se hranim, kupujem lekove i odeću. Drugog novca nemam, niti ima ko da mi da. Da radim nisam sposoban, kao što vidite”, sa tugom govori Janković, i kaže “da dok je mogao, nije mu bilo teško da radi sve šta je potrebno – nije birao”.
On ima kuću u Maloj Jasikovi kod Zaječara, ali, kako on kaže, godinama tamo nije odlazio, pošto nema ni struje ni vode.
“Najveći problem je to što ja idem stalno na dijalizu, a Jasikova nije baš blizu. Teško je da svakog dana putujem, a nemam snagu za tako nešto”, ističe Boban i dodaje:
“Nekoliko dana spavaću kod druga, dok se ne snađem. Stvarno ne znam šta da kažem. Tužan sam”.
Od dijabetesa boluje od svoje 13 godine. Pre pet godina je izgubio vid, ali mu je zahvaljujući jednoj klinici iz Niša, vraćen vid delimično na jednom oku.
“Na desnom oku ne vidim niša, a i na levom mi je vid oštećen. Naočare mi ne pomažu, pošto mi je dijabetes ošetio očno dno, tako da naočare za moju bolest nisu od velikog značaja”, objašnjava naš sagovornik i ističe da su mu u međuvremenu, oboleli bubrezi, tako da je godinama na dijalizi.
Tužna životna priča Bobana Jankovića, počinje po rođenju. Roditelji su ga ostavili kada je imao 17 dana, tako da ga je porodica iz Male Jasikove usvojila.
“Kod njih sam bio do pre pet godina, kada sam se preselio u Zaječar. Oni su za kratko vreme svi preminuli, tako da sam bio prinuđen da napustim selo. Centar za socijalni rad stavio me je u hraniteljsku porodicu, kod koje sam bio do nedavno, ali sam ih napustio. Ne bih želeo da kažem koji je to razlog”, dodao je Boban.
Ako mu opet dozvole da prima tuđu negu, kaže, to će za njega mnogo značiti, pošto će “od tog novca da iznajmi sobu”.
“To su neki planovi, ali….ne znam šta više da mislim, i čemu da se nadam”, tužno je kazao on.
Boban apeluje za pomoć. Potrebna mu je soba, i nešto novca, dok ne bude opet počeo da prima tuđu negu. Novac mu je potreban za hranu i lekove, bez kojih ne bi mogao da kontroliše bolest.
“Dnevno pijem više od 25 lekova. Najpotrebniji su mi lekovi za pritisak, pošto ne pada ispod 200”, kazao je Janković i dodao “da je pre dve godine upao u komu, pošto nije danima jeo, i šećer ga je “oborio”, a živ je ostao zahvaljujući cimeru koji ga je spasio”.
U ponedeljak i utorak pokušao je sa ljudima iz Centra za socijalni rad da se dogovori, da pronađu novu hraniteljsku porodicu za njega, ali kako on tvrdi, “ponudili su mu selo koje je na 20 kilometara od grada, a njemu je potrebno nešto bliže, da bude u Zaječaru, pošto bez dijalize ne može da živi”.
Od samog rođenja, počela je Bobanova borba sa izazovima života. Život ga nije štedeo, a ožiljci njegove borbe su svuda – izgubljen vid, otkazivanje bubrega, dijabetes, napuštanje roditelja… Ipak, za njega predaje nema. Kaže “dok god može, boriće se, ma koliko sve bilo protiv njega”.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
