„Ranije pogledaš knjižicu i staviš paru – sve ti je jasno. Sada čitam i ne znam da li treba da stavim nešto ili ne“, samo je jedan od šaljivih komentara na internet forumima koji najbolje ilustruje odnos roditelja prema opisnom ocenjivanju.
Iako je uvedeno pre skoro deset godina, opisno ocenjivanje u prvom razredu osnovne škole i dalje zbunjuje mnoge roditelje, koji tvrde da nemaju jasnu informaciju o tome šta je njihovo dete postiglo. Učitelji, s druge strane, ukazuju da opisna ocena govori mnogo više od numeričke, ali da roditelji prvaka uglavnom traže da im formulacije o uspehu i napredovanju učenika „prevedu“ u cifre od jedan do pet. „A za koju je to ocenu?“, najčešće je pitanje roditelja kad pročitaju komentare učitelja u đačkoj knjižici.
– Tačno je da se roditelji vezuju za numeričku ocenu. Najviše muke ima u prvom razredu, jer je opisna ocena uvek afirmativna, uvek se piše šta dete zna i ume, a ne šta ne zna. U tom smislu svaka ocena deluje lepo. Ali formulacije kao što su samostalno savladao, uz manju ili veću pomoć, jasnije preciziraju gde se dete nalazi. Najvažnije je kako će učitelj i nastavnik objasniti roditelju značaj opisne ocene. A ona je mnogo važnija od brojčane, jer kroz nju dobijate informaciju šta dete zna i šta treba da unapredi. Kad dobijete knjižicu i vidite trojku iz nekog predmeta, vi ne znate na osnovu čega je nastavnik dao učeniku tu ocenu – kaže za Danas Nataša Nikolić Gajić, potpredsednica Saveza učitelja Srbije.
Da roditelji više vole brojčane ocene navodi i Slobodan Malušić, direktor beogradske OŠ „Đura Daničić“.
– Mislim da opisno ocenjivanje nije na pravi način zaživelo u praksi, jer roditelji stalno naginju brojčanim ocenama. Iskazi koje učitelj piše u dnevniku i đačkoj knjižicu nisu standardizovani, zbog čega roditelji ne mogu da upoređuju svoje dete sa drugima. A tome su često skloni. Mnogi misle da njihovo dete zna više od drugih učenika, ali je sada problem što nemaju sa čim to da uporede. S druge strane, nekome opisne ocene dobro dođu da se hvali, jer se slaba ocena ne vidi – ističe Malušić za Danas.
Komentarišući navode prosvetara da su uvođenjem opisnog ocenjivanja pretvoreni u administrativne radnike, Malušić kaže da je veći problem što nisu svi učitelji sposobni da sa „malo reči, na vrlo ograničenom prostoru, kažu mnogo“, odnosno da „kratko, jasno i precizno daju sliku o uspehu i napredovanju svakog učenika“.
Opisivanje učeničkih postignuća ubuduće će biti obaveza svih učitelja i nastavnika u osnovnoj školi. Pravilnik o ocenjivanju, koji je već stupio na snagu, predviđa da svi nastavnici tokom školske godine prikupljaju i beleže podatke o postignućima, napredovanju i razvoju učenika. Međutim, ova odredba tek treba da zaživi u praksi.
– Pedagošku dokumentaciju prema novom pravilniku vode svi nastavnici. Ona je i ranije postojala. Svaki nastavnik je imao crvenu, roze ili žutu svesku u koju je beležio podatke o angažovanju učenika, ali je sada pravilnik precizirao šta se podrazumeva pod pedagoškom dokumentacijom. U toj dokumentaciji sada će osim ocene morati da piše i izveštaj o postignućima učenika, njegovoj motivaciji, angažovanju i preporukama za dalje napredovanje. Da li će to biti napisano sa nekoliko reči ili rečenica, zavisi od nastavnika. Razredni starešina prikuplja podatke od predmetih nastavnika i saopštava ih roditelju usmeno ili pismeno, najmanje četiri puta tokom školske godine – kaže Nataša Nikolić Gajić iz Saveza učitelja Srbije, uz napomenu da je cilj navedenih promena da se „fokus sa ocene prebaci na opis kompetencija učenika“.
Pečati zamenili ocene
Da i među prosvetnim radnicima postoji nerazumevanje svrhe opisnog ocenjivanja, svedoče i primeri učitelja koji su ocene zamenili pečatima. Tako jedan beogradski učitelj đacima deli pčelice, mrave i kornjače, a svaka od ovih životinja predstavlja određenu numeričku ocenu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
