Roditeljski otpor uniformisanju dece

Sudeći prema reakcijama učenika na internet forumima, pojedini bi prihvatili samo kreaciju nekog od poznatih imena modne scene, dok je „tradicionalnim“ plavim keceljama davno odzvonilo.

Od pre nekoliko dana školske uniforme kao pilot projekat uvedene su u surčinskoj školi „22. oktobar“. Gradske vlasti tvrde da će uvođenje uniformi doprineti većoj bezbednosti dece, smanjiti nasilje u školi i školskom dvorištu i omogući bolju integraciju učenika u školsku sredinu. Uniforma, kako kažu, ne podstiče statusne razlike i označava pripadnost, poput dresova omiljenih sportskih klubova.

– Veliki sam protivnik uvođenja školskih uniformi da bi se sakrile socijalne razlike, jer se one ogledaju u mnogo više stvari nego u tome kako je neko obučen. Mogu da razumem ako neka ustanova ima potrebu da se deca identifikuju kao učenici određene škole, ali argument da se ne vide socijalne razlike po meni ne stoji. Ne mogu jakna, majica ili patike da sakriju socijalne razlike, koje objektivno jesu velike – kaže za Danas Biljana Lajović, specijalista školske psihologije.

Komentarišući tvrdnje da uniforme postoje u mnogim evropskim i američkim školama, naša sagovornica ističe da po tome ne treba da se merimo sa drugima i da deca treba da znaju mnogo više nego što znaju, da budu više motivisana, a da škola treba da bude bolja.

Direktorka Ekonomsko-

-trgovinske škole u Sopotu Danka Prokić-Vlahović smatra da bi uvođenje uniforme izazvalo revoluciju ne samo među decom već i među roditeljima. Ona kaže da podržava tu ideju, kao i mnogi direktori ekonomskih škola, ali da bi inicijativa morala da krene sa vrha.

– Ekonomske škole pohađaju uglavnom devojčice i ranije smo imali dosta problema zbog oblačenja koje više otkriva nego što skriva. Pre nekoliko godina uveli smo praksu da već na prvom roditeljskom sastanku početkom septembra roditeljima skrenemo pažnju na pravila ponašanja i oblačenja u školi, tako da je sada situacija mnogo bolja – kaže Prokić-Vlahović.

Ona ističe da presudni motiv za uvođenje uniforme nije socijalni, već da se kod učenika razvije osećaj pripadnosti školi, ali i negovanje poslovnog i profesionalnog odnosa, koji je, kako kaže, uvod u izgradnju profesionalnog odnosa na budućem radnom mestu.

Direktorka gimnazije Sveti Sava Ljiljana Đokić kaže da je pre dve godine razmatrana mogućnost uvođenja đačkih uniformi – farmerki i majica sa znakom škole, ali da se sa realizacijom ove ideje zastalo, jer ne postoji služba koja bi se time pozabavila. Ona ističe da su razlike među decom velike i da se još u osnovnoj školi gleda ko kakve patike i farmerke nosi. Pravilnikom o ponašanju učenika i nastavnika, koji je škola donela, zabranjeno je nositi papuče, kratke suknje i pantalone i dolazak na nastavu sa golim ramenima i stomakom.

Na svim meridijanima

U Japanu dečaci koji pohađaju srednju školu nose uniforme koje podsećaju na opremu pruskih vojnika iz 19. veka, dok su devojčice odevene u mornarske haljine „fuku“. Deca u afričkim državama s ponosom nose školske uniforme, jer smatraju da se na taj način razlikuju od vršnjaka koji nisu u mogućnosti da se obrazuju. Čak i na Kubi tinejdžerke sve češće nose nakit upadljivih boja u kombinaciji s tradicionalnim školskim suknjama i belim bluzama. Za razliku od njih, školarci u Britaniji rado nose školske uniforme. M. S.