Rodoljub Kubat: Crkva tone u sivilo naprednjačke Srbije

„Struje“ koje preovladavaju, bar među episkopima, uglavnom su podeljene na one koji podržavaju aktuelni režim i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, i one koje mu se suprotstavljaju.

Nažalost, te podele nisu zaobišle ni Pravoslavno bogoslovski fakultet, koji ovih dana potresa i afera o navodnom silovanju studentkinja, a što je SPC godinama pokušala da zataška.

O problemima u Crkvi ali i na fakultetu razgovaramo sa Rodoljubom Kubatom, jednim od retkih profesora Bogoslovskog fakulteta koji smatra da sukobe treba prevazilaziti, a ne gurati pod tepih, kao i da bi SPC trebalo da se distancira od aktuelne vlasti.

* Nova školska godina još nije počela, a čini se da sukobi na relaciji Pravoslavni bogoslovski fakultet i (vrh) SPC nikada nisu bili veći. Šta je pozadina tih sukoba, odnosno nesporazuma?

– Na PBF ne postoje nikakvi idejni sukobi, tj. ideje nisu nikakav generator krize. Ovde se radi o ličnim sukobima i interesima, i što je najgore u pitanju je manjina koja doduše ima jaku podršku nekih centara političke i crkveno-političke moći. Koliko je stvar otišla u pravcu lične netrpeljivosti mogu da navedem primer da jedan episkop opstruiše prevođenje Starog zaveta sa izvornog jezika. Iako je imao jedinstvenu priliku da u nauci i kulturi ostavi nekakav trag, nije krenuo tim putem. To je šteta. Troši se vreme i energija dok Crkva i PBF tonu u sivilo naprednjačke Srbije.

* Patrijarh Irinej u poslednje vreme često spominje „neposlušne“ profesore Bogoslovskog fakulteta kojima je „Crkva dala sve a oni je kritikuju“. Ne navodi imena ali nije teško zaključiti da je i vaše na tom spisku.

– Da, video sam u nekim intervjuima da tako nešto govori. Doduše, iz tih tekstova se ne može razaznati ništa jasno. Nedavno je u jednom gostovanju na televiziji rektorka Ivanka Popović naglasila da za sve članice Univerziteta mora da važe ista pravila, tako da ne treba očekivati ništa posebno kao posledicu tih izjava ili različitih stavova. Ova grupacija na PBF ima moć dok je Vučić na vlasti. Meni deluje da neće dugo, tako da će stvari u dogledno vreme doći na svoje.

* Pisali ste o teologiji bunta, koja nije dobro prihvaćena od pojedinih visokih predstavnika SPC. U tom tekstu, između ostalog, navodite da Bog voli buntovnike, a ne slepe poslušnike, i to ilustrujete primerima iz Svetog pisma. Zašto teologija bunta, po vašem mišljenju, smeta pojedincima iz Crkve, i to po pravilu onima koji podržavaju aktuelnu vlast?

– Teologija bunta je proročka teologija. To je bunt protiv nepravde i zloupotrebe vlasti, a ne protiv poretka. Pojedinci u vrhu SPC, kao i mnogi drugi, ne prihvataju ovakav koncept pobožnosti. Mi smo navikli na kmetovsku pobožnost, zasnovanu na čovekovom samopreziru i strahu. Ta pobožnost je proizvod srednjovekovne simfonije između Crkve i države. U toj simfoniji jedna od društvenih uloga Crkve bila je da idejno drži u pokornosti potčinjene kmetove. Budući da je jedan deo jerarhije u potpunosti na strani režima, ovakva teologija remeti tako uspostavljenu simfoniju. Međutim, raduje velika zainteresovanost za ovaj moj tekst koji je sada preveden na ruski i na engleski jezik.

* Za PBF se u poslednje vreme vezuje i afera o navodnom silovanju više studentkinja za koje one okrivljuju prodekana Vladimira Vukašinovića. Za patrijarha je to „završena priča“ iako slučaj godinama stoji pred crkvenim sudom, a državni organi su tek počeli da se bave njime. Da li su Sinod i patrijarh adekvatno reagovali na ove optužbe?

– Slučaj jedne studentkinje je već bio predmet rada Etičke komisije PBF. Pojavilo se još onih koje optužuju kolegu Vukašinovića. Patrijarhova reakcija je blagorečeno skandalozna. Ne mogu da verujem da srpski patrijarh nije hteo da razgovara sa ocem studentkinje koji mu se obratio za pomoć. Dakle, da je bar seo i razgovarao. To je na ljudskom planu jedan duboki antropološki pad.

O pritiscima

* Profesor Dragomir Sando i vi ste jedini koji ste insistirali da se stvari isteraju na čistac, odnosno da sve u vezi s optužbama za silovanja na PBF bude ispitano i eventualno procesuirano. Da li ste zbog toga trpeli određene pritiske?

– Ne, lično mi se niko nije obraćao u tom smislu. Profesor Sando je imao ozbiljnih pretnji sa više mesta. Što se tiče insistiranja da ovaj slučaj dobije sudski epilog, mislim da je to jedino smisleno. Da budemo jasni, kolega je optužen, on je i dalje nevin dok se ne dokaže suprotno. U interesu svih je da se slučaj reši. Ima onih koji sumnjaju u namere studentkinja. Ja sam lično sklon da im verujem. Čisto logički, nije mi shvatljivo da neko uništava sopstveni život i karijeru da bi lažno optužio profesora. Da neko sebi uzme dobar deo života pateći se, da u to bude uključena porodica i prijatelji. Takve stvari se ne izmišljaju. U svakom slučaju, sud treba da obavi svoj posao.