„Pustimo institucije da rade svoj posao je cinična, čak iritantna floskula“: Rodoljub Šabić za Danas o slučaju zloupotrebe podataka i falsifikovanja potpisa na izbornim listama

Rodoljub Šabić za Danas navodi da je ranije javno i kao član RIK-a govorio o tome da bi svi nadležni organi morali da imaju daleko odgovorniji odnos prema pojavama koje ugrožavaju integritet izbornog procesa i da na njih reaguju.

– Povodom ozbiljnih sumnji u masovnu nelegalnu obradu ličnih podataka Poverenik za zaštitu podataka nije reagovao. I stvari koje izazivaju sumnju u masovno davanja mita u vezi sa izborima ostaju bez reakcije tužilaštva. U vezi sa falsifikovanim izjavama podrške, koje su ustalasale javnost, od tužilaštva u Beogradu javnost je dobila samo šturo saopštenje “formiran je predmet”, šta god to praktično značilo, a povodom sumnji u falsifikovanje više hiljada potpisa u Vranju od tamošnjeg tužilaštva nije dobila čak ni to – ocenjuje Šabić.

Viši sud u Beogradu doneo je u nedelju dve odluke povodom žalbi novinarke Jelene Zorić, čiji je potpis zloupotrebljen na čak dve izborne liste, koja se obratila sudu nakon što je GIK odbio njene žalbe zbog tvrdnji da su njeni potpisi podrške koje su članovi GIK iz redova „Srbija protiv nasilja“ otkrili na listama “Ćale ovo je za tebe” i „Srbija na Zapadu – Zoran Vuletić – Nemanja Milošević – Da se struka pita – Vladimir Kovačević“ – falsifikovani, a Šabić navodi da je o ovim odlukama bio u prilici da sazna samo iz medija, te da su te informacije vrlo šture.

– Nisam bio u prilici da ih pročitam, a informacije iz medija su šture. Po svemu sudeći, takve odluke zasnivaju se na stavu da se utvrđivanje neistinosti isprave utvrđuje u parničnom postupku, postojanje krivičnog dela u krivičnom postupku, a da je u izbornom postupku utvrđeno da su osporene liste, nezavisno od spornih, imale zakonom predviđen potreban broj potpisa podrške – kaže sagovornik Danasa.

Rodoljub Šabić o potencijalno prekršenim zakonima i kaznama

Uzimajući u obzir da se u slučaju novinarke Jelene Zorić govori o ukradenim podacima koji prevazilaze samo ime i prezime, te da se radi i o falsifikovanom potpisu, lista prekršenih zakona je poduža.

– Svaki eventualni slučaj overavanja lažne izjave o podršci nekoj listi, imajući u vidu obaveznu sadržinu formalnog obrazca koji se za to koristi, podrazumeva nelegalno pribavljanje odnosno obradu više ličnih podataka – ime i prezime, adresa JMBG. Takvo lažno overavanje podrazumeva kršenje nekoliko zakona i podzakonskih akata – Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa i Javnobeležničkog poslovnika kao i izvršenje bar dva krivična dela – neovlašćene obrada ličnih podataka i falsifikovanje službene isprave – objašnjava Rodoljub Šabić.

Bar u teoriji, do kažnjavanja bi moralo da dođe, a u tom slučaju odgovorne bi čekale i višegodišnje kazne zatvora.

– Do kažnjavanja bi moglo doći samo ukoliko javni tužilac optuži odgovorno lice ili lica i u sudskom postupku dokaže izvršenje krivičnog dela. A Krivičnim zakonikom zaprećene kazne su za neovlašćenu obradu podataka do tri, a za falsifikovanje službene isprave do pet godina zatvora – ističe Šabić.

Proteklih dana pominjala se i odgovornost opštinskih overitelja, te razlika između njih i javnih beležnika, a sagovornik Danasa ističe da u ovoj situaciji nema razlika u pogledu uloge i odgovornosti.

– I jedni i drugi overavaju činjenicu relevantnu u izbornom postupku i te overe imaju istovetnu vrednost. I jedni i drugi bi u slučaju lažne overe morali snositi odgovornost za pomenuta krivična dela. I ako bi se utvrdilio da su ih počinili pored krivične sankcije posledica bi, za oboje, bila i gubitak statusa. Samostalnost javnih beležnika je mnogo veća, a socijalni status i pogotovo materijalna situacija neuporedivo bolja, što znači da u ovakvim slučajevima oni rizikuju da izgube više, pa su stoga mnogi skloni da misle da su opštinski službenici podložniji uticaju, pogotovo pritisku. Ali to je, delovalo ili ne logično, sve dok se ne dokaže u odgovarajućem postupku, u sferi spekulacija – objašnjava Rodoljub Šabić.

Među državnim organima koji su ostali nemi na slučaj Jelene Zorić, ali i mnogih drugih građana, zbog sumnje da su i njihovi podaci zloupotrebljeni, a potpisi falsifikovani, najglasnija tišina čula se iz pravca kabineta Zaštitnika građana Zorana Pašalića.

Ipak, Rodoljub Šabić navodi da nema razloga da se izdvaja i posebno komentariše bilo ko.

– Ima ih, kao što rekoh, mnogo koji se ponašaju indolentno. I tako zajedno potvrđuju žalosnu činjenicu da su kod nas institucije uglavnom postale fasadne i da je poruka, “pustimo institucije da rade svoj posao” koja je u svakom uređenom društvu i logična i relaksirajuća kod nas svedena na nivo cinične, čak iritantne floskule – zaključuje za Danas advokat i bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić.