Iako ne mogu da budu birane za sudije, niti mogu da se kandiduju na predsedničkim izborima, žene u Iranu, ipak, mogu da budu imenovane na ministarska, savetnička, poslanička, pa čak i potpredsednička mesta, što njihov politički položaj čini znatno boljim u odnosu na zemlje regiona.
Zasluge za to ima i novi predsednik Hasan Rohani. On je već na početku mandata zatražio od predstavnika ministarstava da imenuju žene na važna mesta, upozorivši da neće tolerisati diskriminaciju u vladi.
Rohani je, čini se, veoma ozbiljno uzeo u obzir ulogu žena u političkom životu Irana, pa je na funkcije potpredsednika zaduženih za pravosuđe i odnose sa parlamentom i za pitanja zaštite životne sredine imenovao Elham Arminzadeh, odnosno Masumeh Ebtekar, za koju je, možda, najzanimljivije to da je bila prva žena potpredsednik u iranskoj istoriji, budući da je tu funkciju već obavljala između 1997. i 2005. „Proslavila“ se i kao portparolka iranskih studenata koji su 1979. zauzeli američku ambasadu u Teheranu i kao taoce držali 52 američkih građana.
Rohanijeva upozorenja da neće tolerisati diskriminaciju ozbiljno su, izgleda, shvatili i ostali članovi vlade, pošto je Ministarstvo spoljnih poslova za portparolku imenovalo Marzije Afham, koja je tako postala prva žena na toj funkciji od revolucije. Afhamova, koja 30 godina radi u Ministarstvu, od 2010. bila je direktorka odeljenja za medije i javnu diplomatiju. Kako je najavljeno, ovo ministarstvo uskoro će imenovati i prvu ženu ambasadorku od 1979.
Situacija u vezi sa ženskim pravima u Iranu za vreme Rohanijevog prethodnika Mahmuda Ahmadinežada bila je drugačija. Iako je u prošlom mandatu bilo 13 poslanica, dok ih sada ima devet, tek posle Ahmadinežadovog reizbora 2009. na ministarsku funkciju postavljena je žena koju je kasnije smenio. Dakle, položaj žena u Iranu, koje su pravo glasa dobile 1963, najbolje može da se objasni periodom pre i posle jednog od najznačajnijih događaja u modernoj iranskoj istoriji – Islamske revolucije iz 1979. Dotad su žene uglavnom bile majke i domaćice, a tek posle revolucije nekoliko njih imenovano je na ministarska i ambasadorska mesta. Tako su neke od političarki, poput Azem Talegani, Fatime Javadi, Zahre Ranavard i pomenute Masumeh Ebtekar, na pozicije u iranskoj vladi i skupštini upravo došle posle 1979. Zbog islama, one su u obavezi da nose širu odeću i maramu.
Tokom poslednjih nekoliko decenija, žene u Iranu značajno su prisutne u nauci i umetnosti, poput kinematografije. Sada, od ukupnog broja studenata, od 65 do 70 odsto su ženskog pola, a 30 odsto su univerzitetski profesori.
Ustavna prava
U članu 20 Ustava Irana piše da su „svi građani zemlje, i muškarci i žene, zaštićeni zakonom i imaju ista ljudska, politička, ekonomska, socijalna i kulturna prava, sve u skladu sa učenjima islama”. Dalje, u članu 21 navodi se da vlada mora da obezbedi prava žena u svim aspektima, u skladu s islamskim kriterijumima, i ostvari, između ostalog, sledeće ciljeve – stvori povoljan ambijent za rast ličnosti žene i obnavljanje njenih prava, kako materijalnih tako i intelektualnih, da zaštiti majke, pogotovu tokom trudnoće i porođaja.
Nova vlada na Fejsbuku
Bez obzira na to što je Fejsbuk blokiran u Iranu, pošto ga tvrda struja smatra koruptivnim, velika većina članova nove iranske vlade na čelu sa predsednikom Hasanom Rohanijem otvorili su profile na ovoj društvenoj mreži. Prema pisanju iranskih listova, ovaj potez predstavlja korak ka većoj otvorenosti zemlje i ukidanju nekih internet barijera. Stranice 15 ministara na Fejsbuku mogu da se vide u Teheranu preko posredničkih servera.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
