Roki u Žitištu, Tarzan u Međi

Gotovo isto ono što je nedavno Žitište dovelo u centar medijske pažnje, ali ne zbog katastrofalnih poplava koje su ga zadesile, već zbog inicijative da u ovom mestu bude podignut spomenik bokseru Rokiju Balboa koga je na velikom platnu ovekovečio Silvester Stalone, ovih dana događa se u pograničnom mestu Međa u Banatu, takođe pogođenom vodenom stihijom, samo što je sada stigla inicijativa da se tu podigne spomenik Džoniju Vajsmileru, čuvenom filmskom Tarzanu. Ali, kako tvrde inicijatori, veza Međe i Vajsmilera je očigledna jer je porodica slavnog američkog glumca poreklom iz ravnog Banata. Javnost je takođe obaveštena i da je beogradski vajar Živorad Ciglić spreman da izradi skulpturu Džonija Vajsmilera u Međi
I britanski Tajms preneo je 17. februara vest u kojoj se kaže da „malo srpsko mesto na granici s Rumunijom planira da podigne spomenik Džoniju Vajsmileru, glumcu koji se proslavio ulogom Tarzana. Vajsmiler, koji je osvojio pet olimpijskih zlatnih medalja u plivanju, rođen je 1904. godine u selu Međa, u regionu Banata koji spaja dve zemlje a koji je u ono vreme pripadao Austrougarskoj. Vajsmiler, koji je postao ikona Holivuda kao Tarzan, umro je 1984. godine.

Ne podiže se tako imidž sela

„Moram da stanem u odbranu građana Međe od ovakvih i sličnih obmana jer je bilo mnogo tragičnih događaja koji su zadesili Među, a oni se tada nisu oglašavali niti osetili potrebu da dođu i pomognu. Smatram da je njihova inicijativa bila potrebnija kada nam se dogodila poplava i kada je svima pomoć bila neophodna. Selo ima dosta svojih muka, nema ni puteve kroz ulice, nezaposlenost je velika, tako da lažni spomenici koji se nikad neće podići nisu način da se podiže imidž sela. Apelujem na javnost i novinare da posete Među, da se pokrene akcija za pomoć tim meštanima koji će im objasniti koliko se teško ovde živi“, navodi se u saopštenju koje je Uglješa Grgur, šef odborničke grupe DS – SPO – G17 plus u Žitištu dostavio medijima.

Sve je započelo neformalnom izjavom Nebojše Kosnića, predsednika Inicijativnog odbora za negovanje uspomene na slavnog Johana Vajsmilera koji je u osnivanju, da bi Međa mogla da se oduži slavnom meštaninu podizanjem spomenika.
– Naša inicijativa je potpuno apolitična i ima za cilj da skrene pažnju na slavnu ličnost kakav je bio Džoni Vajsmiler koji je u Međi rođen i neko vreme ovde živeo. Nismo ni insistirali na postavljanju spomenika, već smo razmišljali da se ova činjenica jednostavno na neki način obeleži spomen-pločom ili na neki drugi način. O svemu tome biće više reči kada zvanično registrujemo naše udruženje. Familija Vajsmiler je stara familija u Međi i lično sam poznavao bliskog rođaka popularnog glumca Petera Vajsmilera – kaže Nebojša Kosnić.
Inicijativni odbor za negovanje uspomene na Johana Vajsmilera čine većinom Međanci koji danas žive van Međe. U njemu su, tvrdi Kosnić, Zoran Stijačić, Dragiša Kosnić, Ratomir Stojanović, Nedeljko Salatić, Mira Salatić, Nada Grozdanić. U Mesnoj zajednici Međa kažu da inicijativa za podizanje spomenika Vajsmileru nije potekla od njih.
– Mi zvanično ništa nismo pokretali, a o predlogu za podizanje spomenika saznali smo iz medija. Vajsmilerovi zaista potiču iz Međe, a jedna od naslednica te porodice i danas ima kuću u selu. Mesna zajednica, kao organ rukovođenja u Međi, nije pokretač ovakve inicijative jer su pred nama ozbiljni poslovi saniranja posledica poplava. Ni dve godine od tih događaja mnogi još nisu useljeni. Renovirane su 34 kuće, oko 20 je završeno, ali se još 65 gradi. U međuvremenu su se pojavila nova oštećenja. Kada bi se otvorio neki pogon u selu ili aktivirala zemljoradnička zadruga bilo bi lakše. Mladi masovno odlaze iz Međe – kaže Dragan Pušara, sekretar Mesne zajednice.
Ovo zaista malo selo na rumunskoj granici, sa 1.050 meštana, pretrpelo je štetu od izlivanja Tamiša i Begeja pre dve godine. Uništeno je više od stotinu kuća, a značajan broj pretrpeo je manju ili veću štetu. Poplava je najveću štetu nanela poljoprivrednim usevima, a većina stanovništva živi od obrađivanja zemljišta i stočarstva. Oko 3.000 hektara pod usevima je stradalo, a računa se da je totalna šteta nanesena na oko 2.000 hektara zaparloženih oranica.