Romi muku iskazuju kroz pesmu i igru

Marković već četiri godine radi na doktorskom radu „Etnički identitet i muzika u Vranju“ boraveći svakoga leta po nekoliko meseci na jugu Srbije i posebno u Vranju. Njegov mentor je dr Mark Lihti, kome je posebno zanimljivo istraživanje etničkog identiteta Roma na jugu Srbije, zbog čega je i Marković krenuo u obimno istraživanje svih aspekata života romske populacije od jezika, preko folklora do veštine trubaštva pa do pevanja.

– Sviranje trube je zanimljivo kao veština, ali i način preživljavanja, pa se kroz vreme može uočiti kako se identitet razvija i definiše. Kako se mnoge stvari u životu Roma menjaju iz generacije u generaciju, poboljšavajući njihov način života i uvećavajući standarde u svim oblastima života jedne zajednice – kaže Marković, koji živi u Čikagu, a čiji su roditelji poreklom sa „južne pruge“.

Dosadašnje istraživanje pokazalo je da su se na Rome „drastičnije odražavali istorijski lomovi iz devedesetih godina prošlog veka“, što je otežavalo njihov ekonomski i socijalni status i teralo ih na „azilantske poduhvate“ svojstvene njihovoj nomadskoj istoriji.

– Ekonomska kriza, ratovi, unižavali su poštovanje prema veštini trubaštva kao postulatu egzistencije u najvećoj meri kod Roma. Oni su svoju muku iskazivali kroz pesmu i igru, a za to su dobijali manje para, što se onda odražavalo na njihov sveukupni život – ocenjuje Marković, navodeći da se poništavanje građanskih vrednosti odražavalo drastičnije kod Roma nego kod drugih etničkih zajednica. To je po njemu neka vrsta „spojenih sudova“ koji su i dalje prisutni u manjoj ili većoj meri, a u zavisnosti u kojoj sredini Romi žive.

– Jug Srbije spada u najnerazvijenije delove države, pa su onda i manji kapaciteti za emancipaciju mladih Roma, pre svega u oblasti obrazovanja, kulture, te su oni prepušteni sami sebi naterani da se usavršavaju u onome što najbolje znaju, a to je muzika i u prvom redu veština sviranja trube. Retki su školovani trubači, jer uglavnom su svi sluhisti što je prirodni dar, mada na primeru Marka Markovića može se uočiti šta znači kada se spoje talenat i obrazovanje – ocena je Alekse Markovića.

Po njegovom mišljenju i komercijalizacija u muzici sa elektronikom i uvođenjem forme ispred sadržaja smanjio je obim u participaciji trubačkih orkestara na svadbenim veseljima. „Nekada su svadbe sa trubačima trajale i po dva dana, a danas oni predstavljaju samo „egzotični začin“ u celom veselju, koji se svodi na nekoliko sati“, kaže Marković.

Tok istraživanja pokazuje da se Romi uglavnom ne osećaju diskriminisano, ali da su svesni činjenice da su još uvek jako marginalizovani u društvu, jer obično im zapadaju najteži poslovi koje niko neće da radi. Povećanom integracijom u institucije društva ta linija margine može da se smanji, ali to je jako dug proces na koji će svakako uticati globalni tokovi razvoja društva.

– Možda je najbolja ilustracija toga da se u tri naselja u Vranju gde žive Romi govore tri različita dijalekta. U Gornjoj čaršiji gde se Romi osećaju kao starosedeoci govori se jedan dijalekt romskog jezika, u Saraini drugi, a treći u Panađurištu. Oni se razumeju, ali su razlike velike.

Na pitanje koliko je ova specifična tema interesantna za naučnu i kulturnu javnost u SAD Marković kaže da je Balkan za ljude u Americi još uvek velika nepoznanica, ali da su etnički nivoi života i različitosti vrlo zanimljivi.

– Tu je ono što se prvo prepozna sa Balkana – muzika. Boban Marković, pa onda spoj onoga što u svojoj muzici oličava Goran Bregović podiže nivo interesovanja kulturne i druge javnosti za ovo područje. U tom kontekstu i moja istraživanja ukazuju na to da od sredine devedesetih godina na jugu Srbije raste broj trubačkih orkestara. Uvećava se konkurencija iz koje nužno proizilazi i bolji kvalitet što otvara ne samo državnu već i evropsku perspektivu ovim muzičarima – kaže Marković, navodeći da će mu trebati još najmanje dve godine kako bi završio započeto istraživanje. Po njegovom mišljenju uprkos činjenici što se sviranje trube kod Roma smatra „elitnom veštinom“, do sada se niko ozbiljnije nije bavio fenomenom vranjanskog trubaštva, već se radi uglavnom o površnim pokušajima tumačenja.