Foto: URSStudenti romske nacionalnosti polako nestaju sa naših univerziteta. Pritisnuti sve skupljim životom u velikim gradovima, siromaštvom i sve manjom potporom, postaju statistička greška prilikom upisa novih brucoša.
Kada je 2000. godine grupa novosadskih studenata osnovala Udruženje romskih studenata u ovom gradu i prvo takvo u našoj zemlji, imali su tek 18 članova, a reč „inkluzija“ još nije bila u širokoj upotrebi.
Godinama potom, broj studenata Roma polako je rastao i svoju kulminaciju doživeo od 2010. godine kada ih je na Univerzitetu u Novom Sadu znalo biti od 90 do 110.
Međutim, nedostatak potpore i sve skuplji život vratio je stvari na početak. Odnosno, kako kaže Nenad Vladisavljev, predsednik alumni kluba Udruženja romskih studenata, situacija je gora nego kad su započinjali ovu priču.
„Tada nas je oko dvadesetak bilo u Udruženju, ali je na Univerzitetu u Novom Sadu bilo još romskih studenata. Sada, pošto vodimo evidenciju, znamo da ukupno na Univerzitetu ima oko tridesetak naših studenata“, kazao je Vladisavljev.
Njegov lični primer pragmatičan je za ovu priču. Rođen je u Somboru u romskoj, tamburaškoj porodici.
Život kako kaže, niže radničke klase, sa porodicom zbijenom u 34 kvadrata, naterali su ga da proba da preskoči već zacrtan put i upiše fakultet. Prvo filozofiju, pa potom sociologiju.
Imao je veliku podršku roditelja, posebno majke, u želji za obrazovanjem. Smatra da je podrška porodice presudna u nastojanju mladih Roma da idu u školu i na fakultete.
Kada je došao u Novi Sad nije znao ništa o studetskom životu, niti šta je indeks ili kolokvijum.
– Bilo mi je jasno da je fakultet jedini način da se izvučem iz tog okruženja u kojem sam odrastao, te kako kažu, gradske sirotinje. Nikog iz mog čak šireg okruženja nije išao na fakultet. Krajem devedesetih Novog Sada se sećam kao grada nezainteresovanog za bilo šta. Nije se baš otvoreno govorilo o nacionalnosti, bilo je bolje da ćutiš. Tada je nastradao i Dušan Jovanović, bilo je dosta skinsa po gradu, pa činjenicu da smo Romi, znali smo da skrivamo – rekao je naš sagovornik.
Ipak, tada su mladi studenti odlučili da se udruže i pokušaju nešto da promene, pre svega u zajednici iz koje potiču.
Prvi predsednici URS-a danas su redom uspešni ljudi. Kako Vladisavljev ističe, Dušan Marinković doktorirao je elektrotehniku i radi u Krušiku, druga predsednica Marija Petković završila je francuski jezik i radi na RTV, treći Dejan Dimitrov, lekar je specijalista i radi u Bačkom Petrovcu.
– Studentski pokreti devedesetih nosili su ideje društvenih promena i odgovornosti mladih ljudi u tim dešavanjima. Tako su i studenti Romi smatrali da u procesu emancipacije Roma imaju poseban zadatak kao intelektualci, kako što su to smatrali iz studenti iz većinskog naroda. Sa jedne strane, hteli smo da isprovociramo našu zajednicu, odnos prema našoj tradiciji i kako vidimo svoju budućnost. Da preispitamo koja su to trajna dostignuća u našem kulturom nasleđu koja treba da zadržimo, a koji su to modeli ponašanja koji nas sprečavaju da idemo u korak sa vremenom i ne služe zapravo ničemu. Kao što su to radili Dositej ,Vuk Karadžić ili Kopitar sa Južnim Slovenima – izjavio je Vladisavljev.
Sa druge strane, u samoj javnosti želeli su da pokažu drugačiju sliku o Romima, koji su većinom smatrani za „kvalitetne zabavljače i cirkusante“.
Danas je kako kaže Nenad, ipak drugačije. Trudili su se da promovišu romsku autorsku muziku i visoku kulturu. Osnovali su i oktet gudača romske nacionalnosti studenata sa Akademije umetnosti, organizovali su izložbe slika romskih sudenata sa Akademije, bavili su se teatrom i filmom.
Romi su postajali sve vidljiviji u studentskom životu Novog Sada, a od 2005. godine kada su uvedene afirmativne mere prilikom upisa, njihov broj na Univerzitetu ubrzano je rastao. Tako je 2010. godine samo Medicinski fakultet upisalo 24 romska studenata.
– Danas je ovakve kulturne događaje sve teže organizovani, na Akademiji ima tek par studenata Roma – dodaje Nenad.
Dragocenih 100 evra koje je promenilo sve
Univerzitet u Novom Sadu svake godine svojim brucošima nudi 16.000 slobodnih mesta. Ministarstvo prosvete Srbije obezbeđuje stipendije za studente Rome koji imaju i posebne olakšice prilikom upisa, kao što to imaju i studenti sa invaliditetom i Srbi iz dijaspore.
Afirmativne mere za upis studenata romske nacionalnosti sprovode se od 2005. godine na osnovu Programa afirmativnih mera Vlade Republike Srbije, a sa ciljem što većeg uključivanja Roma u visoko obrazovanje.
Međutim, sem što je život postajao sve skuplji, kako ističe Vladisavljev i stipendije za Rome od strane pre svega Soroš fondacije postepeno su ukinute.
– Studenti Romi imaju svoje kvote prilikom dobijanja stipedije, upisa na budžet i dobijanja doma i tu moram da pohvalim državu da nam to i dalje omogućava. Ali sve danas košta; hrana, fakultet, život.. Romske porodice teško mogu da finasiraju studenta u Novom Sadu i Beogradu. Romi danas ne upisuju fakultete pre svega zbog siromaštva. Prosečnoj srpskoj porodici je teško da izdržava studenta u gradu, a kamoli romskoj, koje su u pravilu najsiromašnije – dodao je on.
Udruženje se trudilo da vrati ove stipendije, čak su se u ovaj svojevrsni apel uključili i dekani novosadskih univerziteta kada su primetili nagli pad broja romskih studenata negde od početka korone, 2020. godine.
– Nismo još uspeli, novci se sada dodeljuju za neke druge projekte vezane za Rome. Ali mi već danas imamo „mlade aktiviste“ koji imaju po trideset godina. Za pet godina nećemo imati nikoga ako se ne ulaže u naše obrazovanje. Već sada sa studentima nema ko da radi – napomenuo je Nenad.
Manipulacije prilikom upisa
Kako su povlastice prilikom upisa na budžet, ali i dobijanje stipendija i doma usvojene, tako su krenule i zloupotrebe.
Romski kandidati, pored propisane dokumentacije, treba da prilože i izjavu da su pripadnici romske nacionalne manjine, kao i preporuku Nacionalnog saveta Roma, što otvara prostor za brojne zloupotrebe.
Kako je pisao portal Voice, zloupotrebe afirmativnih mera prilikom upisa romskih studenata na fakultete dešavaju se zbog toga što kriterijumi po kojima Nacionalni savet romske nacionalne manjine izdaje preporuke za upis – nisu transparentni, a ne postoji ni nezavisna komisija koja bi se time bavila iako su romska studentska udruženja zahtevala njeno osnivanje.
To je ostavljalo prostor bivšim, a i sadašnjim čelnicima romskog Nacionalnog saveta da zadovoljavaju svoje političke, lične i finansijske interese izdavanjem preporuka za upis članovima porodica i rodbine partijskih funkcionera koji nisu Romi.
– Tu situaciju ne možemo da promenimo. U slučaju dobijanja stipendija i upisa na budžet, kao Udruženje nemamo ni uvid ko su tačno svi ti ljudi. Tek kod upisa u studentske domove, kad nam se naši studenti žale pa urgiramo kod Studentkog centra, dobijemo spiskove. Onda se vidi da su na romske kvote upisani studenti koji ne nose tradicionalna romska imena i prezimena. Ali teško je sve to proveriti i dokazati, možda su iz mešanih brakova i tako dalje – rekao je Vladisavljev.
Obrazovanje je postalo povlastica, a ne opšte pravo, zbog čega se romske porodice, koje su često među najsiromašnijima u našoj zemlji, u ovoj priči najteže i snalaze.
Više informacija iz Novog Sada čitajte na posebnom linku.
Projekat (Ne)vidljivi se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
