Romska deca najviše seksualno eksploatisana

Upravo zbog toga je Srbija stavljena na listu za praćenje napora koje ulaže na polju prevencije, identifikacije i sveobuhvatne sistemske podrške žrtvama trgovine ljudima.

„Srbija je zemlja porekla, tranzita i destinacije za muškarce, žene i decu žrtve trgovine ljudima i prisilnog rada, uključujući i kućnu poslugu i prosjačenje. Srpske žene su podvrgnute trgovini ljudima od strane srpskih kriminalnih grupa u susednim zemljama i širom Evrope, naročito u Austriji i Nemačkoj. Državljani Srbije, pre svega muškarci, izloženi su prisilnom radu u radno-intenzivnim sektorima, kao što su građevinarstvo, u evropskim zemljama (uključujući Azerbejdžan, Sloveniju i Rusiju) i UAE“, piše u izveštaju.

Navodi se da su srpska deca, posebno romske nacionalnosti, izložena seksualnoj eksploataciji, prinudnom radu i prosjačenju, kao i sitnom kriminalu, kao i da su izbeglice i migranti iz Avganistana, Iraka, Sirije i susednih zemalja u opasnosti da budu podvrgnuti trgovini ljudima u Srbiji.

Vlasti u Srbiji su, ukazuje se u izveštaju, identifikovale 36 žrtava trgovine ljudima u 2015, što je značajno manje u odnosu na 119 žrtava u 2014. i 76 u 2013. Većina žrtava bili su maloletnici eksploatisani u Srbiji – 21 žrtva bila je izložena seksualnoj eksploataciji trgovine ljudima, tri na prinudni rad, 10 na prosjačenje i dva na kriminalitet. Upravo jedan od prepoznatih problema u Srbiji je mehanizam identifikacije žrtava, jer je činjenica da ih se iz godine u godinu identifikuje sve manje žrtava, što ne korespondira sa realnim dešavanjima u društvu i državi. Inače, kako se ukazuje u 2015. budžet za rad vladinog Centra je bio više od 19 miliona dinara, odnosno 177.000 evra.

Povodom izveštaja Stejt departmenta, Udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika nasilja nad ženama „Atina“ apelovala je na državne organe da preuzmu odgovornost u cilju suzbijanja trgovine ljudima. Kako ukazuju, nacrt strategije za borbu protiv trgovine ljudima već treću godinu zaredom nije usvojen u Srbiji, a i 15 godina nakon uspostavljanja sistema zaštite žrtava trgovine ljudima Vlada Srbije i dalje ne izdvaja sredstva za sistemsku podršku programa koje se bave direktnom podrškom žrtvama kao i prevencijom trgovine ljudima.

„Država Srbija do sada nije sistemski podržala dugoročne programe zaštite i reintegracije žrtava u cilju pružanja podrške i pomoći. Žrtvama trgovine ljudima ne otvaraju se često mogućnosti (re)integracije, uključivanja ili vraćanja u sistem školovanja, pronalaženje adekvatnog smeštaja, zaposlenje u samom procesu oporavka“, naglašavaju iz „Atine“.

Srbija gora od Hrvatske, BiH i Crne Gore

Izveštaj Stejt departmenta je proučavao trgovinu ljudima u zemljama širom sveta. Istu ocenu kao i Srbija dobile su zemlje poput Avganistana, Svazilenda, Nigerije, Omana i Pakistana, dok nešto bolja borba protiv trgovine ljudima postoji u Albaniji, Angoli, Sijera Leoneu, Panami, Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori. Većina zemalja Zapadne Evrope dobila je najbolju ocenu „Tier 1“, koja znači da je borba protiv trafikinga i zaštita žrtava na zavidnom nivou. Tu su zemlje poput Kanade, Australije, Austrije, Čilea.