Ronaldinjo: Mesijev učitelj

– Završio je sa fudbalom. Sada želimo da uradimo nešto lepo posle Svetskog prvenstva, odnosno oproštajnu turu od Brazila, preko Evrope do Azije – obnarodovao je njegov brat i menadžer Roberto Asis, nekada vrlo perspektivni loptaš, uz čije skute je dečkić krupnih očiju i karakteristično isturenih zuba svojevremeno ušao u svet najuticajnijeg sporta.

Od najranijih dana je štrčao zbog nečitljivih driblinga, nepredvidljivih pasova i vickastih šuteva, uvek bivajući najmanje korak ispred čuvara, dodatno obeshrabrenih i iritiranih lakoćom izvođenja često nadrealnih poteza, obavezno ispraćenih osmehom oko glave. I kada je igrao mečeve sa istorijskim prefiksom i osvajao titule, izgledao je kao nestašni dečak zanet omiljenom igračkom.

– Veliki uticaj na mene kao igrača imao je futsal. Tamo se sve odvija brzo i na malom prostoru, pa je tehnika bila presudna. Mislim da se to i danas primećuje u mojoj igri – govorio je o svom specifičnom fudbalskom izrazu Zuba, čija je veličina najlepše opisana komentarom jednog od najboljih fudbalera sveta svih vremena Lionela Mesija.

– Igrao sam sa velikim igračima, legendama ove igre, ali, ipak, kada bih bio iskren – morao bih da izdvojim mog brata i velikog prijatelja – Ronaldinja. Način na koji on igra i oseća fudbal je neverovatan. To je prosto nešto što se ne uči, sa tim se rodite, a na vama je koliko ćete to iskoristiti. Jedno je sigurno, zahvaljujući njemu sam postao ovakav igrač, a veliko je pitanje kako bi se razvio da ga nisam imao kao svog učitelja i mentora – bez sujete je svojevremeno priznao magični Argentinac iz Barselone, u čijem je dresu Ronaldinjo osvojio jednu Ligu šampiona i dva prvenstva Španije.

Jedan od retkih asova Blaugrane čijim čarolijama su i navijači rivalskog Real Madrida aplaudirali u stavu mirno vrhunac evropske karijere doživeo je na „Kamp nou“, jer ni pre toga u Pari Sen Žermenu ni posle u timu Milana, s kojim je uzeo Skudeto, nije bio na top nivou. Van terena često raskalašni friški penzioner, s tri Zlatne lopte za pojedinačna godišnja dostignuća i jednim osvojenim Mundijalom sa Brazilom, stigao je ipak da pre završetka aktivnog bavljenja fudbalom osvoji prestižni Kopa Libertadores sa Atletiko Mineirom, zbog čega se posle razlaza s „rosonerima“ vratio u domovinu. Na radost majke i bivše prodavačice Migueline, ponos pokojnog oca i radnika brodogradilišta Žoaa, brata Roberta, sestre Deisi i dece iz više burnih brakova i veza.