RSE: Bitka za patente vakcina

Kako prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) ocenu svetskih medija kompanije koje se bave vakcinama uglavnom su se usprotivile odricanjima od zaštite patenata koji štite njihove profitabilne proizvode s čim se većina zapadnih vlada složila.

Dok SAD ubrzavaju proizvodnju i distribuciju vakcina protiv kovid-19, Džozef Bajden (Joseph Biden) suočava se sa sve većim pritiskom demokrata koji traže da američki predsednik podrži zahtev više od 55 siromašnih zemalja da se Svetska trgovinska organizacija (STO) odrekne patentne zaštite vakcina što bi omogućilo vakcinaciju milijardi ljudi širom sveta, piše Politiko (Politico).

Siromašne zemlje smatraju da bi odricanje od patentne zaštite omogućilo proizvođačima širom sveta da kopiraju formule i masovno povećaju proizvodnju vakcina, a farmaceutske kompanije, uključujući i one u SAD, protive se tome uz tvrdnje da bi to potkopalo globalni odgovor na pandemiju i da ne bi imalo predviđeni učinak ubrzavanja proizvodnje.

Tome se u STO usprotivila i administracija Donalda Trampa (Trump) što je, ističe Politiko, bio redak slučaj solidarnosti s Evropskom unijom, koja se uz Japan, Veliku Britaniju i Švajcarsku takođe protivi odricanju od zaštite intelektualnog vlasništva.

Dosad su samo Astrazeneka (AstraZeneca) i Novavaks (Novavax) dopustile proizvođačima u Indiji, Japanu i Južnoj Koreji proizvodnju njihovih vakcina na temelju dobrovoljnih ugovora o licenciranju.

Sledeći sastanak na kojem će se ispitati to pitanje u STO održaće se sredinom aprila.

Ako ne bude rezolucije, dodaje Politiko, Bajden bi se mogao suočiti s istim pitanjem kasnije ove godine – na samitu G7 u junu ili na sastanku čelnika G-20 u oktobru u Rimu.

STO je već osam puta raspravljala da li treba da se odrekne pravila trgovinskih aspekata intelektualnog vlasništva, ali je protivljenje bogatih zemalja sprečilo potreban konsenzus, piše Ajriš tajms (The Irish Times), ukazujući da poziv za odricanje patentne zaštite ima podršku oko 100 vlada i 250 nacionalnih parlamentaraca i zastupnika u Evropskom parlamentu koji su pozvali na vanredni korak.

Farmaceutska industrija se protivi tom potezu jer se finansiranje istraživanja uglavnom oslanja na podsticaj iz zaštite patenata, što ulagačima omogućuje nadoknadu troškova i povraćaj uloženih sredstava.

U pokušaju da se postigne konsenzus, STO predlaže „treći način“, u kojem intelektualno vlasništvo ostaje zaštićeno, a farmaceutske kompanije pristaju da prenose tehnologiju putem ugovora o licenciranju.

Iako su bogate zemlje uložile finansijska sredstva u Kovaksovu shemu za nabavku vakcina za zemlje s niskim i srednjim dohotkom, potrebno je dosta vremena da se novac pretoči u dostupne doze vakcina jer su, naglašava dablinski list, iste bogatije zemlje sebi naručile veće količine vakcina.

Neverovatan uspeh vakcina trebalo bi da bude trenutak za slavljenje američkih imovinskih prava i inovacija.

Umesto toga, američka i globalna levica vide priliku za vladu da „zapleni i preraspodeli“, ocenjuje urednički tim Volstrit džurnala (The Wall Street Journal), naglasivši da će, ako Bajden popusti pritisku političke kampanje za razbijanje patenta za vakcine, onda čekanje na vakcine biti duže tokom ove i sledeće pandemije.

Razbijanje patenata predstavlja pogrešan izbor između zaštite intelektualnog vlasništva i javnog zdravlja, i neće ubrzati proizvodnju ili distribuciju vakcina siromašnim zemljama, ocenjuje konzervativni američki list i dodaju da STO ne može da natera proizvođače lekova da podele svoju stručnost.

Svrha te kampanje je, naglašava Volstrit džurnal, da naterati farmaceutske kompanije i zapadne vlade da doniraju što više vakcina.

Levica ne razume da privatne inovacije i ulaganja svima idu u korist – vakcine protiv COVID-a sada su dostupne zbog decenija istraživanja i milijardi ulaganja američkih i evropskih kompanija u vakcine za druge zarazne bolesti, koje ubijaju više ljudi u siromašnim zemljama nego što to čini COVID, ukazuje list.

Zemlje s niskim prihodima možda će morati još malo da sačekaju na vakcine, ali EU i SAD čine 10 odsto svetske populacije i imaju 40 odsto umrlih od COVID-a.

Što se brže vakcine distribuiraju u Evropi i SAD to će, prema oceni urednika lista Volstrit džurnal, pre popustiti mere zatvaranja koje su izazvale ekonomsku štetu i povećano siromaštvo u zemljama s niskim prihodima.

Nakon što SAD iskoriste sve doze vakcine koje su potrebne, ostatak sveta će i dalje očajnički želeti još.

Bajden bi trebao sada da počne da planira donacije viška doza drugima i dugoročno da razmišlja o načinima kako bi na pravedniji način raspodelio spasonosne vakcine siromašnijim nacijama, ukazuje Vašington post u uredničkom komentaru.

Na temelju ugovora, većina doza koje dolaze s proizvodnih linija velikih farmaceutskih firmi ide u SAD, evropske zemlje i nekoliko drugih bogatih zemalja.

Ne očekuje se da će većina Afrike i delova Južne Amerike i Azije postići masovno rasprostranjeno vakcinisanje do 2023.

Iako je Bajdenova administracija do sada odbijala odricanje od prava – s nizom valjanih razloga, ipak SAD moraju prepoznati da je u njihovom interesu da se i van svojih granica bore protiv pandemije.

Kratkoročan gest američkog vodstva jeste finansiranje Kovaks programa radi osiguranja vakcina siromašnijim zemljama i deljenje viška vakcina iz SAD za koji se, naglašava Vašington post, procenjuje da će na kraju dostići više od milijardu doza.

Dugoročno, dodaje list, SAD i drugi trebalo bi da sarađuju s firmama na ugovorima o licenciranju i prenosu tehnologije kako bi se povećala proizvodnja.

Farmaceutske kompanije mogle bi, bez žrtvovanja svojih poslovnih modela, deliti znanja i iskustva u proizvodnji s proizvođačima u slabije razvijenim zemljama, a SAD bi mogle pomoći u jačanju tamošnjih regulatornih tela, kako bi se osiguralo da su te vakcine jednako dobre kao i one u bogatijim zemljama.