RSE: Stavovi Beograda i Banje Luke diktiraju izveštavanje medija o masakru u Buči

Fotografije i snimci desetina tela, od kojih su neka spaljena, a neka sa vezanim rukama, na ulicama sela Buča, u blizini Kijeva, nakon povlačenja ruskih snaga uzrokovale su optužbe za ratne zločine na račun Rusije.

Srbija je među retkim evropskim državama u kojima Kremlj ima podršku, prenosi Radio Slabodna Evropa.

U gradovima se od početka ruske invazije na Ukrajinu paralelno održavaju skupovi podrške i Ukrajini i Rusiji.

Česti su murali sa likom ruskog predsednika Vladimira Putina, kao i grafiti sa ispisanim slovom „Z“, što je jedan od simbola ruskih vojnih snaga u Ukrajini.

Mediji, koji su na Tviteru označeni kao oni koji sarađuju sa Vladom Srbije, naginju ka ruskom narativu prilikom izveštavanja o ratu u Ukrajini, uključujući i zločine u Buči.

Mediji u Srbiji

– Radio-televizija Srbije (RTS)

Javni servis RTS o Buči izveštava držeći se pravila obe strane, uz izvore bez ocena.

Međutim u vesti od 5. aprila 2022. masovno ubistvo civila nazvano je u naslovu „slučaj Buča“.

To je kasnije izmenjeno.

– Radio-televizija Vojvodine

Radio-televizija Vojvodine 5. aprila 2022. koristi izraz „navodni zločin“ i „slučaj Buča“.

Kao izvor informacija navedena je i takođe provladajuća novinska agencija Tanjug.

– Informer

Ovaj tabloid blizak vlastima, koristi izraz „namešteni masakr“, pravi paralele sa masakrom u Račku na Kosovu 1999, kada su srpske snage ubile 45 albanskih civila, među kojima je bilo žena i dece.

U selu Račak, oko 30 kilometara od Prištine, srpske snage su 15. januara 1999. godine ubile 45 albanskih civila.

Taj masakr je predstavljao ključni trenutak za odluku NATO snaga da pokrenu vazdušnu intervenciju na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ) zbog rata i kršenja ljudskih prava na Kosovu.

Vlasti u Srbiji i dalje negiraju da se u Račku dogodio masakr.

Jedna od poslednjih izjava u tom kontekstu je stigla 10. decembra prošle godine, kada je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin izjavio da je „navodni masakr“ nad kosovskim Albancima u Račku „velika laž i strašan falsifikat“, kao i da su „tvrdnje o masakru velika uvreda za čitavo čovečanstvo“.

Takvu izjavu su osudile Sjedinjene Američke Države i Evropska unija.

Informer je takođe među prvim medijima koji je na početku invazije, dok su ruske trupe ulazile na teritoriju druge države, objavio tvrdnju da je „Ukrajina napala Rusiju“ i to na naslovnoj strani.

– Politika

Najstariji medij u Srbiji – pokrenut 1904. O slučaju Buče izveštava jednostrano.

Koristi izraz „navodno“ za ubistva civila, i takođe pravi paralele sa masakrom u Račku na Kosovu 1999.

Urednik Politike, Marko Albunović, na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) kakva je uređivačka politika te medijske kuće u odnosu na zločine u Buči, u pisanom odgovoru navodi:

„Novinari spoljnopolitičke rubrike dnevnog lista Politika imaju dugogodišnje iskustvo izveštavanja o kriznim situacijama.

U ovom konkretnom slučaju, navodnih zločina pripadnika ruske vojske u mestu Buča, u Ukrajini, novinari Politike pridržavaju se uobičajenih novinarskih standarda i etike.“

Kada je reč o izvorima za informacije koje objavljuje Politika, Albunović navodi:

„U trenutku kada nikakva zvanična istraga o događajima u Buči još nije sprovedena, a budući da Politika nema izveštača na terenu, pišući o ovom slučaju naši novinari kao izvore koriste navode informativnih agencija, kao i zvanična saopštenja državnih organa Ukrajine i Ruske Federacije.“

– Novosti

Ova dnevna novina o slučaju Buča izveštava proruski orijentisano i jednostrano, uz iznošenje subjektivnih ocena.

Za zločine koriste izraze „navodno“, „laž“ i „provokacija“.

RSE je kontaktirao sve medije u Srbiji čije je izveštavanje koristio, međutim, sem Politike niko drugi nije odgovorio na upit da objasni na koji način formira svoje izveštaje.

Mediji u Republici Srpskoj

Bosna i Hercegovina (BiH) se priključila Evropskoj uniji (EU) u sankcionisanju vlasti u Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.

Uprkos tome, član bh. Predsedništva i lider vodeće partije u Republici Srpskoj (RS) Milorad Dodik je rekao da taj bh. entitet nije spreman da uvodi ekonomske sankcije Ruskoj Federaciji.

U BiH se, kao i u Srbiji, paralelno održavaju skupovi podrške i Ukrajini i Rusiji, s tim što se oni u znak podrške ruskoj invaziji na Ukrajinu i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu održavaju u entitetu Republika Srpska.

Mediji u tom entitetu uglavnom naginju ruskim izvorima prilikom izveštavanja o ratu Ukrajini.

Isti je slučaj i sa zločinima u Buči.

U državnom vlasništvu su novinska agencija SRNA i Radio-televizija Republike Srpske, dok je Alternativna televizija (ATV) iz Banje Luke od 5. januara pod sankcijama SAD zbog povezanosti sa Miloradom Dodikom, članom Predsedništva Bosne i Hercegovine i liderom vodeće partije u entitetu Republika Srpska (RS) Stranke nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).

ATV je negirala povezanost s Dodikom, koji je takođe pod sankcijama SAD i to zbog, kako je navelo američko Ministarstvo finansija, zbog korupcije.

– Agencija SRNA

Srna o slučaju Buča prenosi ruske državne medije, TASS i Sputnjik. Dominiraju reakcije ruskih funkcionera, koji navode da su snimke „naručile“ SAD i da je situacija u Buči „inscenirana“.

– Radio-televizija Republike Srpske (RTRS)

RTRS najavljuje prilog rečima da „ne prestaju međusobne optužbe Kijeva i Moskve za ubistvo civila u Buči“.

Portal se oslanja na agencijske vesti i ruske državne agencije TASS i Sputnjik.

– Alternativna Televizija (ATV)

ATV, pod američkim sankcijama od 5. januara, izveštava o Buči oslanjajući se na agencije.

Ne daju svoje ocene, ali većinom prenose tvrdnje ruskih zvaničnika po kojima su snimci namešteni.

Milijana Kos, urednica informativnog programa Alternativne televizije (ATV), kaže za RSE da se u toj medijskoj kući „trude da apsolutno sve predstave objektivno, pa i ta dešavanja u Ukrajini“.

„Obzirom da smo uskraćeni za neke velike informacije, i nemamo ih istog momenta, ali se trudimo da od svih izvora – koji su relevantni, kredibilni – dobijemo neke informacije i stvorimo pravu sliku o dešavanjima tamo“, navodi Kos u odgovoru na upit RSE.

Kos navodi da prenose stavove i jedne i druge strane.

„U našim vijestima se svakako može čuti stav Ukrajine da se desio zločin u Buči ali i stav Rusije da je sve iscenirano, da je na snazi propaganda. Dakle, ne držimo ni jednu stranu“, dodaje Kos.

Navodi i da se „u svakom slučaju uvijek poštuje i stav vlasti Republike Srpske kada su u pitanju dešavanja u Ukrajini“.

„Mi smo zbog sankcija SAD prilično uskraćeni za neke izvore, koji su više ta strana Zapada, koja podržava Ukrajinu, ali trudimo se barem od nekih izvora koji su naklonjeni njima da dobijemo informaciju. A opet sa druge strane, koristimo i ruske medije“, kaže Kos.

RSE je kontaktirao sve medije u Republici Srpskoj čije je izveštavanje koristio, međutim, sem Alternativne televizije (ATV) niko drugi nije odgovorio na upit o tome kako formiraju svoje izveštaje.

Mediji kao ‘preslikana volja vlasti’

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Rade Veljanovski kaže za RSE da ponašanje medija „apsolutno odslikava podele u političkom biću Srbije“.

„To je sada taj narativ koji je potpuno preslikana volja vlasti i to su mediji koji zanemaruju apsolutno sve profesionalne, etičke standarde i nemaju nikakav problem s tim, otvoreno rade za tu politiku vlasti i praktično je promovišu i na taj način prepariraju javno mnjenje“, ocenjuje Veljanovski.

Dodaje da je reč o „ekstremno populističkom, nacionalističkom narativu koji, pre svega, podržava sama vlast“.

„Ti mediji koji su na strani vlasti, koji su preuzeli taj narativ pa i u odnosu na Ukrajinu i na Rusiju, oni samo dokazuju da su to zaista režimski mediji. Činjenice je da im to ponekad čak i ne smeta“, pojašnjava Veljanovski.

Proruski narativ vlasti u Beogradu, kaže Veljanovski, uslovljen je njenim „najužim političkim interesom“ a to se pre svega odnosi na podršku Rusije po pitanju Kosova.

Beograd podržava teritorijalni integritet Ukrajine i glasao je za Rezoluciju UN kojom se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu, ali istovremeno odbija da se usaglasi sa evropskim sankcijama prema Rusiji.

Kosovo je nezavisnost proglasilo 2008. a Srbija odbija da prizna nezavisnost bivše južne pokrajine, računajući, pre svega, na podršku Rusije, koja je jedna od peta stalnih članica Saveta bezbednosti UN.

Veljanovski dodaje da Srbija u ovom trenutku „ne može da se odvoji od ruskog uticaja upravo zbog Kosova“.

„I to je jedan Gordijev čvor koji je teško razrešiti, a očigledno ga je teško i preseći i to se neće skoro drugačije završiti. Otud jedinstven stav Republike Srpske i Srbije prema svim spoljnopolitičkim pitanjima“, zaključuje Veljanovski.

Šta se desilo u Buči?

Međunarodni krivični sud (ICC) u Hagu pokrenuo je 3. marta istragu o mogućim ratnim zločinima koje je Rusija počinila u Ukrajini.

Istragu o Buči zatražio je 4. aprila i generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Antonio Gutereš (Guterres).

„Duboko sam šokiran slikama ubijenih civila u Buči u Ukrajini. Od suštinskog je značaja da nezavisna istraga dovede to efikasne odgovornosti“, naveo je Gutereš u saopštenju koje su objavile UN.

Prema UN-u od početka ruske invazije na Ukrajinu, ubijeno je najmanje 1.480 civila, a ranjeno 2.195.

Strahuje se, međutim, da je broj stradalih civila znatno veći.