RSE: Tri puta više državljanstava Srbije Rusima u godini rata u Ukrajini

Od 84 strana državljana, koja su u 2022. – na osnovu rešenja Vlade Srbije – dobila srpsko državljanstvo, gotovo dve trećine su građani Rusije.

Zakon o državljanstvima omogućava Vladi da pod određenim uslovima odobri državljanstvo po posebnoj proceduri jer bi, kako definiše zakon, „prijem u državljanstvo predstavljao interes“ za Srbiju.

Vlada rešenje odobrava na predlog nadležnog ministarstva, a odluka se objavljuje u „Službenom glasniku“.

Uvidom u te dokumente RSE je utvrdio da je prvo takvo državljanstvo u 2022. godini, za državljana Rusije, izdato upravo na dan početka ruske invazije na Ukrajinu, 24. februara.

Do kraja godine takvih rešenja bilo je 50, što je tri puta više u odnosu na prethodnu 2021, pokazuju podaci iz „Službenog glasnika“ koji objavljuje sve odluke i dokumenta koji se usvajaju na institucionalnom nivou u Srbiji.

Srbija je kroz različite rezolucije osudila Rusiju zbog invazije na Ukrajinu, ali odbija da joj uvede sankcije.

Gotovo godinu dana od početka rata, Srbija ostaje pri takvom stavu uprkos pozivima Evropske unije (EU) da, kao kandidat za članstvo, treba da uskladi svoju spoljnu politiku sa evropskom.

U poređenju sa građanima drugih država, broj Rusa sa srpskim pasošem veći je od svih ostalih zajedno.

U 2022. godini, na osnovu odluke Vlade, srpsko državljanstvo stekli su i građani još 20 država.

Među njima su iz Sjedinjenih Država, Turske, Irana, Iraka, Severne Makedonije, Sirije, Azerbejdžana, Poljske, Gane, Izraela, ali njih je u zbiru bilo manje od Rusa.

Na listi građana Rusije kojima je Vlada dodelila državljanstvo, uglavnom su sportisti i biznismeni, o čemu je RSE već pisao.

Takođe, među njima su i umetnici. Krajem septembra 2022. godine, državljanstvo je dobila umetnička dizajnerka, Manana Popova.

Ona je 4. marta 2021. godine odlikovana u Srbiji. Aleksandar Vučić uručio joj je Sretenjski orden prvog stepena za mozaično ukrašavanje Hrama Svetog Save kao i za, kako je tada istaknuto, „naročite zasluge u razvijanju međunarodnih odnosa između Srbije i Rusije“.

Manana je od 1975. godine aktivna u svetu umetnosti Rusije. Zamenica je predsednika Ruske akademije umetnosti. U Srbiji je uključena u ukrašavanje kupole Hrama Svetog, a taj poduhvat je poklon Rusije Srbiji.

Državljanstvo Srbije je dobio i Fjodor Jemeljanenko, ruski prvak u borilačkim veštinama (MMA).

Srpsko državljanstvo dobio je 20. oktobra 2022, a godinama unazad radio je na promovisanju dobrih odnosa Srbije i Rusije. Dva meseca pre nego što je dobio državljanstvo, Jemeljanenko je boravio u Srbiji, obilazeći hramove i crkve.

Veliki broj medija u Rusiji, 29. septembra, preneo je izjavu Jemeljanenka iz intervjua za ruski portal Oko Sport (Okko Sport) u kojoj je komentarisao delimičnu mobilizaciju koju je nešto pre toga objavio predsednik Rusije, Vladimir Putin (20. septembra 2022.).

Upitan kako se oseća s obzirom na to „šta se dešava u svetu“, Jemeljanenko je rekao da se lično „ne oseća anksiozno, jer sve je u božijim rukama“.

„U mom okruženju su različita raspoloženja, ljudi različito razmišljaju, postavljaju se pitanja. Ali, lično, bilo je veliko otkriće i blagi šok kada sam čitao vesti iz naše zemlje i šta se dešava u vojnim registrima i da ljudi beže od poziva (za mobilizaciju)“, rekao je tada Jemeljanenko.

Ovaj ruski sportista bio je i na funkciji pomoćnika ministra za sport Rusije u periodu od novembra 2012. do sredine jula 2015. godine, kada je podneo ostavku na tu funkciju. Razlog je želja da se ponovo aktivnije posveti sportu, odnosno borilačkim veštinama.

RSE do objavljivanja ovog članka nije dobio odgovor od Manane Popove i Fjodora Jemeljanenka o tome iz kojih motiva i razloga su želeli da postanu državljani Srbije.

Godina Rusa u Srbiji

Od početka invazije Rusije na Ukrajinu, u Srbiju je počeo da dolazi veliki broj državljana Rusije. To je naročito intenzivirano nakon 21. septembra, kada je Vladimir Putin objavio delimičnu mobilizaciju u zemlji.

Zbog svega toga, u Srbiji nije samo porastao broj Rusa kojima je Vlada omogućila državljanstvo, već je izrazito povećan i broj ruskih firmi koje su svoje poslovanje registrovale u Srbiji.

Broj novih ruskih privrednih društava i preduzetnika u 2021. godini bilo je 159, dok ih je u 2022. bilo čak 4.187, pokazuju podaci koje je RSE dobio od Agencije za privredne registre.

Na porast je direktno uticao rat u Ukrajini, jer je broj ruskih firmi naglo počeo da raste nakon 24. februara, dana kade je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu.