RSE: Ukrajina neće sa Rusijom na obeležavanje Dana oslobođenja Beograda

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije pozvalo je predstavnike ambasada i Rusije i Ukrajine da zajedno učestvuju na ceremoniji odavanja počasti jugoslovenskim i sovjetskim vojnicima poginulim u Drugom svetskom ratu tokom oslobađanja Beograda.

Rusija i Ukrajina se nalaze u ratu, nakon što je Moskva započela agresiju na ovu susednu zemlju 24. februara.

U Ambasadi Ukrajine u Beogradu je za RSE rečeno da je za njih neprihvatljivo organizovanje ovakvih događaja sa zvaničnim predstavnicima Rusije, države agresora.

„Uputili smo odgovarajuće pismo sa zahtevom u vezi sa organizacijom komemoracije bez učešća zvaničnih predstavnika države agresora“, navedeno je u odgovoru za RSE.

To pismo je upućeno ministarki za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dariji Kisić Tepavčević. Ovo ministarstvo je nadležno za obeležavanje godišnjica oslobodilačkih ratova Srbije.

To ministarstvo nije odgovorilo na upit RSE povodom zahteva ukrajinske ambasade.

Ukrajinska ambasada je navela da su državljani Ukrajine činili „značajan deo, ako ne i većinu, vojnika Trećeg i Drugog ukrajinskog fronta koji su učestvovali u oslobađanju Beograda“.

„Stoga je za nas, njihove unuke, principijelno važno da im na primeren način odajemo počast“, navela je ukrajinska ambasada za RSE.

Šta piše u pozivu Ministarstva spoljnih poslova?

Ministarstvo spoljnih poslova Srbije uputilo je poziv za ceremoniju povodom Dana oslobođenja Beograda ambasadama Azerbejdžana, Belorusije, Rusije, Ukrajine i Kazahstana.

„Ceremonija podrazumeva polaganje venaca i cveća na tri spomen obeležja, odavanja počasti i intoniranje himni Srbije, Rusije, Belorusije, Azerbejdžana, Ukrajine i Kazahstana“, navodi se u dopisu ministarstva u koji je RSE imao uvid.

Ministarstvo spoljnih poslova nije odgovorilo na upit RSE o pozivu upućenom zaraćenim stranama Rusiji i Ukrajini.

Centralna manifestacija biće održana u okviru kompleksa Groblja oslobodilaca Beograda u Drugom svetskom ratu.

U okviru tog kompleksa se nalaze spomenici Večnoj vatri i Crvenoarmejcu.

Na Groblju oslobodilaca Beograda sahranjeno je više od 2.000 boraca poginulih u oslobađanju Beograda u oktobru 1944. godine.

Na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda piše da je sahranjen 721 crvenoarmejac i 1391 borac Jugoslovenske narodne armije.

Venci će biti položeni i kod Spomenika sovjetskim veteranima na Avali, planini na jugoistoku Beograda.

Da li je moguće nikome se ne zameriti?

Nekadašnji ambasador i istoričar Milan St. Protić kaže za RSE da se Ministarstvo spoljnih poslova Srbije ponaša kao da nije došlo do agresije Rusije na Ukrajinu.

I poziva obe zemlje ‘da se nikom ne zameri’, vrlo dobro znajući ne samo što će Ukrajinci to da odbiju nego da je to uvredljivo za njih“, navodi Protić.

Za Protića, nekadašnjeg ambasadora Srbije u Sjedinjenim Državama, je u najmanju ruku „diplomatski netaktično“ pozvati predstavnike Ukrajine zajedno sa onima koji okupiraju njihovu zemlju.

On ocenjuje da ovo Ministarstvo donosi odluke koje štete Srbiji a vređaju druge.

„To ministarstvo se ponaša kao slon u porcelanskoj radnji. Oni ne znaju kako treba diplomatski da se ponaša, ne znaju šta ima a šta nema smisla“, navodi Protić.

Izrazom „slon u porcelanskoj radnji“ se objašnjava nespretno ili nezgrapno ponašanje, kao i rušenje svega u blizini.

Kada je reč o delegaciji Rusije, Protić kaže da je Rusima potpuno svejedno da li će se pojaviti ili neće Ukrajinci.

„Rusima je bitno da se pojave na jednom skupu na kome su pozvani i drugi ambasadori jer su svuda u civilizovanom svetu isključeni“, navodi ovaj bivši diplomata.

I poziva obe zemlje ‘da se nikom ne zameri’, vrlo dobro znajući ne samo što će Ukrajinci to da odbiju nego da je to uvredljivo za njih“, navodi Protić.

Za Protića, nekadašnjeg ambasadora Srbije u Sjedinjenim Državama, je u najmanju ruku „diplomatski netaktično“ pozvati predstavnike Ukrajine zajedno sa onima koji okupiraju njihovu zemlju.

On ocenjuje da ovo Ministarstvo donosi odluke koje štete Srbiji a vređaju druge.

„To ministarstvo se ponaša kao slon u porcelanskoj radnji. Oni ne znaju kako treba diplomatski da se ponaša, ne znaju šta ima a šta nema smisla“, navodi Protić.

Izrazom „slon u porcelanskoj radnji“ se objašnjava nespretno ili nezgrapno ponašanje, kao i rušenje svega u blizini.

Kada je reč o delegaciji Rusije, Protić kaže da je Rusima potpuno svejedno da li će se pojaviti ili neće Ukrajinci.

„Rusima je bitno da se pojave na jednom skupu na kome su pozvani i drugi ambasadori jer su svuda u civilizovanom svetu isključeni“, navodi ovaj bivši diplomata.

U Beogradu je 9. maja šesti put održan marš „Besmrtni puk“, u znak obeležavanja Dana pobede nad fašizmom i nacizmom.

Marš „Besmrtni puk“ održan je prvi put u Rusiji 2011. godine, kao sećanje na borce Crvene armije koji su poginuli u Drugom svetskom ratu.

Međutim, beogradsku šetnju ove godine obeležili su simboli podrške invaziji Ukrajine – figura od kartona predsednika Rusije Vladimira Putina i veliko latinično slovo „Z“, simbol podrške ruskoj invaziji na Ukrajinu.

Na čelu kolone „Besmrtnog puka“ bili su ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko i funkcioner vladajuće Socijalističke partije Srbije i direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović.

Prema istraživanjima javnog mnenja većina građana Rusiju doživljava kao prijateljsku zemlju. Ta istraživanja su pokazala i da je od svetskih lidera u Srbiji najpopularniji ruski predsednik Vladimir Putin.

Istoričar i nekadašnji diplomata Milan St. Protić kaže da je to pravac koji je Srbija većinski izabrala.

„Ovde vlada opšta rusofilija i putinofilija na sve strane“, kaže Protić.

„Kakve će posledice biti to ćemo videti, ali neće biti to za ovu zemlju dobro“, dodaje on.

Srbija je podržala teritorijalni integritet Ukrajine, ali nije uvela sankcije Rusiji zbog napada na susednu zemlju.

Jedina je zemlja, pored Turske, od kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, koja nije podržala više paketa sankcija EU uvedenih Rusiji.

Zbog toga Srbija u ovoj godini do sada nije otvorila novi klaster u pregovorima sa EU o pridruživanju.

Takođe, sankcijama koje je EU uvela Rusiji 6. oktobra, u okviru osmog paketa, nema izuzeća za uvoz ruske nafte za Zapadni Balkan zbog Srbije.

Jedan diplomatski izvor je rekao za RSE da Srbija ne uvodi sankcije Rusiji, te da stoga ne bi trebalo da profitira od izuzeća.