Da li je Ana Brnabić priznala da vlast kontroliše RTS?

Opozicija je imala ukupno tri zahteva u vezi sa predstojećim izborima, a predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić je izjavila da su prihvaćeni zahtevi da se formira nezavisna komisija koja bi vršila kontrolu i reviziju biračkog spiska i da javni servis počne objektivno da izveštava i da bude svima podjednako dostupan.

Time je potvrđeno da RTS nije nezavisan u radu, odnosno da ga kontroliše vladajuća stranka, s obzirom na to da u ime javnog servisa „obećava“ kakvo će njihovo izveštavanje biti.

Brnabić je ovom izjavom potvrdila i su kritike na račun RTS-a bile opravdane, tj. da javni servis nije izveštavao u interesu građana, već u interesu vladajuće stranke.

„Kada je u pitanju rad RTS-a, niko izvan javnog servisa, ni vlast, ni opozicija niti bilo ko drugi, ne bi smeo da ima uticaja na to kako on radi, pogotovo ako je u pitanju informativni program“, kaže za Danas profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski.

Prema njegovim rečima, jasno je i do sada utvrđeno više puta da ni pokrajinski, ni republički javni servis svoj posao ne rade kako treba.

„Pritisak javnosti, opšte, stručne i opozicione, ima mnogo osnova, i nema nikakve sumnje da su predstavnici vlasti, koji jako dobro znaju da imaju uticaj na programe javnog servisa, odlučili da možda malo u tome popuste pa da onda sugerišu javnom servisu da promeni svoj način rada“, smatra Veljanovski.

On dodaje da ovakvo ophođenje vlasti prema javnim servisima u Srbiji nije ni zakonito a ni principijelno.

„Oni time samo priznaju da su do sada uticali na RTS i na RTV, pa sad pokušavaju da u tom smisli nađu rešenje“, kaže Veljanovski.

Tvrdi da bi medijska situacija u našem društvu bila mnogo bolja ako bi vladajuće strukture u potpunosti promenile dosadašnji način postupanja prema pokrajinskom i državnom javnom servisu.

„Mnogo bi bolje bilo kada bi jednom za svagda odustali da na bilo koji način utiču na sadržaje javnih servisa i da podrže dolazak profesionalnih i kompetentnih ljudi u te servise koji će onda znati kako treba da rade“, ističe Veljanovski.

Komentarišući mogućnost da pokrajinski i republički javni servisi zaista „okrenu ploču“ i počnu objektivno da izveštavaju i o vlasti i opoziciji, naš sagovornik kaže da je najrealnija mogućnost da servisi tome pristupe čisto formalno i površno.

„Moguće je da će nešto malo više vremena posvetiti opoziciji, ali verovatno kao i do sada uvek uz prisustvo predstavnika vlasti koji će maksimalno gledati da anuliraju svaki argument koji opozicija iznese“, smatra Veljanovski.

Kaže i da je do lokalnih i beogradskih izbora ostalo premalo vremena da bi ovakvo „oslobađanje“ javnog servisa od strane vlasti imalo bilo kakvog efekta za opoziciju.

„Ne može se očekivati jedna uravnotežena uređivačka koncepcija RTS-a, i na kraju čak i da se to dogodi, suviše je malo vremena do beogradskih i lokalnih izbora, kad već godinama traje jedna potpuna neravnoteža“, zaključuje Veljanovski.

Poslanik Srbija centra (SRCE) i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Slobodan Cvejić napominje da je ODIHR konstatovao da su u medijskoj sferi Srbije potrebne promene jer nisu obezbeđeni uslovi za fer izbore.

„To što je Ana Brnabić prihvatila ovaj zahtev i iz ruku opozicije znači da je indirektno priznala da je SNS svoja poslanička mesta osvojio nepošteno, u neravnopravnim uslovima“, kaže Cvejić.

Kaže da tek ostaje da vidimo kako će izgledati ovo prihvatanje zahteva opozicije i šta ono zapravo znači.

„Čini sasvim mogućim scenario u kojem bi vlast i opozicija na zajedničkom sastanku sa RTS-om dogovorili nekakvu formu proporcionalne zastupljenosti i redovnog izveštavanja u ključnim terminima, a da potom taj raspored ne bude ispoštovan ili se pojavi format koji će dogovoru umanjiti značaj“, smatra Cvejić.

Dodaje i da je bitno da vlast i „Kolegijum RTS-a“ znaju da opozicija okupljena oko lista Srbija protiv nasilja i Nada neće prihvatiti izbore ako dogovori ne budu ispoštovani.

Izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoran Gavrilović kaže da Ana Brnabić može da obeća objektivnost RTS-a samo ako je urednica tog medijskog servisa.

„Njeno obećanje da će RTS da promeni svoju uređivačku politiku je dokaz da ga oni kontrolišu, jer ne možete vi garantovati za nešto nad čime nemate kontrolu“, ističe Gavrilović.

BIRODI je izvršio monitoring rada Dnevnika 2 RTS-a, u periodu od 23. januara do 22. februara a zatim, nakon što su predstavnici ProGlasa predali prigovor RTS-u zbog nekvalitetnog izveštavanja, i od 23. februara do 23. marta ove godine.

Prema podacima ovog monitoringa, vlast je na RTS-u bila dominanti akter u oba posmatrana perioda, čak su imali i povećanje posvećenog vremena u centralnom dnevniku javnog servisa.

Vlada Srbije u prvom periodu, a predsednik Vučić u drugom periodu posmatranja su bili najzastupljeniji akteri.

U prvom periodu monitoringa Vlada Srbije je bila pozitivno predstavljena čak tri četvrtine vremena, dok je nakon predaje prigovora RTS-u vlada pozitivno predstavljana čak 85 odsto dobijenog vremena na javnom servisu.

„Vlast je i dalje ekstremno pozitivna i tu se krše članovi od 4 do 8 Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga“, kaže Gavrilović komentarišući rezultate ovog monitoringa.

Što se tiče izborne liste „Srbija protiv nasilja“, ona je najzastupljenija opoziciona lista u Dnevniku 2.

U prvom periodu monitoringa ova lista je bila dominantno neutralno predstavljena, da bi u drugom periodu došlo do povećanja pozitivnog izveštavanja.

Kako dalje kažu rezulatati BIRODI-jevog monitoringa, lista NADA je u prvom periodu bila predstavljena na neutralno-pozitivan način, dok je u drugom periodu predstavljena potpuno neutralno.

„Da REM radi svoj posao, odavno bi mogao da sankcioniše RTS zbog svog izveštavanja o vlasti“, zaključuje Gavrilović.