Najmoćnije oružje u Vučićevim rukama: Šta sagovornici Danasa misle o oceni Dragana Đilasa da je informativni program RTS-a najveća sramota u istoriji Javnog servisa?

I dok je neprofesionalizam RTS-a već godinama tema opozicionih političara, neposredno pre i nakon izbora, ova tema dobija na intenzitetu. U sklopu toga, Dragan Đilas predsednik opozicione Stranke slobode i pravde je rukovodstvu RTS-a, kao i urednicima Dnevnika 2, napisao otvoreno pismo.

U pismu objavljenom u Danasu nabrajaju se sve one teme o kojima nije izveštavano u Dnevniku 2, a koje su od javnog značaja. Najzad, u pismu Dragan Đilas iznosi i ocenu da je informativni program RTS-a „najveća sramota u istoriji Javnog servisa“.

Komentarišući ovakav stav, sagovornici uglavnom su bliži tome da se slože sa Đilasovom ocenom rada javnog servisa.

Izuzetak je Branislav Klanšček, predsednik Upravnog odbora RTS-a.

– Upravni odbor RTS-a nema prava da se meša u uređivačku politiku kuće, pa ni gospodin Đilas, ali ću tražiti od nadležnih službi da odgovore na navode iz pisma, kratko je naveo Klanšček.

S druge strane, Slobodan Arežina, nekadašnji direktor programa Radio-televizije Vojvodine je naglasio da je tačno da je RTS najmoćnije oružje u rukama Aleksandra Vučića.

– Informer i Pink su možda transparentniji u navijanju za vlast i satanizaciji opozicije, ali RTS ima daleko veći uticaj što ga čini opakijim. Rukovodstvo RTS-a i njegovi urednici su direktni saučesnici u demoliranju političkog sistema koji je došao do stadijuma da na izborima građani ne biraju političare, već političari biraju ko će za njih da glasa, ističe Arežina.

I dok se kritike RTS-a najčešće temelje na subjektivnom osećaju, najdalje u empirijskoj analizi rada Javnog servisa odmakao je Biro za društvena istraživanja.

– Nažalost, za nas koji dugo analiziramo izveštavanje RTS-a, jasno se vidi da je za
RTS, bar u Dnevniku, jedini akter Aleksandar Vučić, kaže Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja.

On napominje da su se zbog toga što je Vučić u poslednjih nekoliko meseci imao nula negativnih sekundi na Dnevniku RTS-a obraćali Upravnom odboru RTS-a.

– Predsednik UO RTS nas je uputio na generalnog direktora koji predlaže urednike Dnevnika. Pre tri meseca na godišnjem javnom slušanju članovi Programskog saveta su najavili sednicu posvećenu Informativnom programu. Držimo ih za reč, kazao je Gavrilović.

Slobodan Prvanović, istraživač na Istitutu za fiziku je u poslednjih par meseci rad RTS-a pratio i u ulozi člana Nadzornog odbora za izbornu kampanju, tela Narodne skupštine. Prvanović naglašava da se apsolutno slaže sa ocenom Dragana Đilasa.

– RTS već godinama unazad samo polovično ispunjava svoju zakonsku i profesionalnu obavezu kada je u pitanju informisanje. Informacije koje oni prenose najčešće jesu istinite, povremeno su blagovremene, ali jako retko potpune i u tome je najveći problem sa informativnim programom RTS-a. Uskraćujući građanima potupune informacije oni im uskraćuju i pravo da donose kompetentne odluke, navodi Prvanović.

Politički analitičar Dragomir Anđelković ističe da je ono što je RTS učinio, prikrivajući dešavanja u Savetu Evrope u vezi sa režimskom izbornom krađom u Srbiji, samo vrhunac crne propagande uloge lažnog Javnog servisa za račun autoritarnog režima.

– No, ovako ili onako, rukovodstvo te medijske kuće se i bez toga već duže vreme ponaša kao da predvodi Vučićeva sredstva masovnog dezinformisanja kakva su Pink ili Hepi. Dezinformativni i manipulativni stil je malo sofisticiraniji nego u pomenutim slučajevima, ali ne zato što oni koji donose odluke u RTS-u imaju viši nivo demokratske kulture, već otuda što su dobili zadatak da obrađuju i ciljne grupe koje nisu već totalno hipnotisane režimskom propagandom. No, kada Vučić proceni da je za njega situacija toliko loša da nema više mesta takvim igrama, onda i RTS, na jedan mig, postane naslednik „Radikalskih talasa“. Koliko bi oni bili Javni servis Srbije, toliko je to, suštinski, danas i organizacija koja se tako zove, a finansiraju je svi građani ove države. Dnevnik 2, sa nivoom totalitarnog deformisanja predstave o stvarnosti koji je dosegao, simbol je takvog RTS-a, ali nikako jedina njegova sramota, zaključuje Anđelković.