Stav Evropske unije je da je na državama pojedinačno da osiguraju adekvatno okruženje za funkcionisanje javnih servisa, ali je Evropska komisija, ipak, veoma zabrinuta po pitanju medijskih sloboda u zemljama kandidatima za članstvo u EU. Zbog toga Evropska radiodifuzna unija (EBU) već primenjuje akcioni plan sufinansiranja javnih servisa kako bi se ojačala njihova uloga na Zapadnom Balkanu uključujući i Srbiju. Evropska komisija će tokom procesa pristupanju EU nadgledati stanje javnih servisa u Srbiji, kaže za Danas Dejvid Luis, načelnik Sektora za odnose sa članicama Evropske radiodifuzne unije.
U Srbiji je u toku izrada zakona kojim je najavljeno da će pretplata biti ukinuta, a da će se RTS i RTV finansirati privremeno iz budžeta tokom dve godine. Kako vidite taj potez?
– Sigurno da postoje situacije kada su prelazna rešenja neophodna kako bi se osigurala vitalna uloga javnih servisa u razvoju demokratije. Finansijska situacija i RTS i RTV je veoma teška, uglavnom zbog toga što većina građana ne plaća pretplatu i pritom se za to niko ne kažnjava. Ukoliko postoje čvrste garancije nezavisnosti uređivačke politike, privremeno finansiranje iz budžeta države ili putem BDP, što je možda poželjnije, prihvatljivo je, pa i neophodno.
Kakav je stav EBU prema zemljama u kojima se javni servisi finansiraju iz budžeta? Koji su problemi takvog načina finansiranja?
– Prednost sistema pretplate je u tome što se tako uspostavlja direktna veza između javnih servisa i građana. Ukoliko to vlast poštuje, to takođe garantuje i nezavisnost uređivačke politike. S druge strane, direktno finansiranje iz državnog budžeta može da bude problematično, osim ukoliko ne postoje čvrste garancije nezavisnosti od političkih odluka i političkog uticaja, uključujući da se one ne menjaju ni prilikom promena vladajućih partija.áOsnovni problemi su kako uspostaviti i garantovati odgovarajući nivo finansiranja, a istovremeno osigurati i nezavisnost javnih servisa, koji postoje da budu u službi građana, a ne vlasti, partija i interesnih grupa.
Takođe, formule kojima se raspoređuje deo državnog budžeta javnim servisima ne daje emiterima ni sigurnost koja im je neophodna za funkcionisanje, jer budžet može da bude podložan drastičnim rezovima i to tokom godine. Javnim servisima su neophodni sigurni prihodi, tako da je možda bolje rešenje finansiranja bazirano na vrednostima BDP-a, jer je manje podložno oštrim smanjenjima.
Koliko se javnih servisa u Evropi finansira putem pretplate, a koliko iz državnog budžeta?
– U 2011. pretplata je bila glavni izvor prihoda članicama EBU, čineći 64,2 odsto od ukupnih prihoda. U 22 zemlje od 40 koje smo analizirali, pretplata je bila glavni izvor prihoda. Javni grantovi i krediti, subvencije, poreski prihodi i slično nalazili su se na drugom mestu među izvorima prihoda i na taj način se ostvarivalo 12,8 odsto stečenih sredstava. S druge strane, u 17 zemalja koje su u nadležnosti EBU javni servisi se oslanjaju na javne fondove. Oglašavanje je 2011. učestvovalo sa 10,5 odsto u prihodima javnih servisa, ali se i tu beleži tendencija pada od 2006. godine. Finansiranje iz državnog budžeta je više karakteristično za zemlje Istočne Evrope.
U kojim zemljama je naplativost pretplate na najnižem nivou?
– Nažalost, u zemljama Jugoistočne Evrope.
Finansiranje javnih servisa u EU
Kako ocenjujete finansijsku situaciju javnih servisa u zemljama EU? Sa kojim se problemima suočavaju?
– Skoro svi javni servisi u Evropi, i u zemljama članicama EU i u onima koje to još nisu, suočavaju se sa ozbiljnim problemima koji su posledica ekonomske krize. Statistika pokazuje da su prihodi članica EBU pali za 7,4 odsto u periodu od 2006. do 2011. godine. S druge strane, komercijalni emiteri su ostvarili pozitivan rast prihoda od 1,8 odsto u istom periodu. Situacija u oblasti javnih servisa može postati još ozbiljnija, tako da je hitno potrebno izvršiti tehnološke promene i reforme kako bi se lakše suočili sa izazovima novog okruženja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
