RTS potrošio 77.8 miliona dinara na reklamiranje: Kome je sve Javni servis plaćao za oglašavanje?

Nabavka za usluge oglašavanja u štampanim i onlajn medijima sprovedena je putem pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva. Podeljana je u 13 partija, a RTS je tačno znao u kojim medijima želi da se reklamira, prenosi NUNS.

Tako je Mondo INC, izdavač lista Kurir i portala Mondo, za svaki od ovih medija dobio po 3.6 miliona dinara, ukupno 7.2 miliona dinara.

Publisher doo, izdavač lista „Nedeljni ekspres“ i portala ekspres.net dobio je 600.000 dinara.

Ringier Serbia je dobio 4.2 miliona dinara za reklame u štampanim izdanjima „Blic“ i „Blic žena“ i za portale blic.rs, zena.rs i noizz.rs.

NID Color Mediainternational doo je za reklamiranje RTS-a u štampanim izdanjima „Gloria“, „Story“ i „Hello“, kao i na portalima gloria.rs, story.rs i hellomagazin.rs dobio 3 miliona dinara.

Za reklamiranje programa RTS-a u štampanom izdanju „Večernjih novosti“ i magazinu „TV novosti“, kao i na portalu novosti.rs, NID kompanija Novosti AD je dobila 4.8 miliona dinara.

Alo media system je dobio 2.4 miliona dinara za reklamu u listu Alo i na njegovom portalu, dok je Politika dobila 3 miliona za reklamiranje u svojim medijima, a Nedeljnik 1.8 miliona.

Internet group je dobio 3.6 miliona dinara za RTS-ovu reklamu na portalu telegraf.rs, a Color media comunications 600 000 dinara za reklamu na portalima nadlanu.com i diplomacyandcommerce.rs.

Izdavač Informera, Insajder tim je dobio 2.4 miliona dinara od RTS-a, a isto toliko i Medijska mreža za reklamu u „Srpskom telegrafu“.

U obrazloženju ovakve nabavke stoji da ove usluge može da isporuči samo određeni privredni subjekat zbog „nepostojanja konkurencije iz tehničkih razloga“, što jeste u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Međutim, isti Zakon kaže da ovo obrazloženje može da se primeni „samo ako ne postoji odgovarajuća alternativa ili zamena, a nepostojanje konkurencije nije rezultat namere da se određenom privrednom subjektu neopravdano da prednost ili da se dovede u nepovoljan položaj“.

Dakle, pregovarački postupak se sprovodi samo ako bez sumnje nema drugih ponuđača koji bi mogli odgovoriti na javni poziv.

Budući da je u svakoj partiji tačno navedeno u kojim medijima RTS želi da se reklamira, postavlja se pitanje da li ipak postoji namera da se nekim medijima da prednost u postupku javne nabavke, jer u Srbiji je ipak registrovano oko dve i po hiljade medija?

RTS: Dobili smo pozitivno mišljenje Kancelarije za javne nabavke

Iz RTS-a kažu da je na osnovu više kriterijuma odlučeno u kojim medijima će se oglašavati.

„Tiraži novina i posećenost portala, projekcije potreba na godišnjem nivou usaglašene sa predviđenim budžetom, prethodno pozitivna poslovna iskustva, adekvatni odgovori medija na potrebe RTS-a. Konačno, presek vidljivosti našeg oglašavanja dobijamo kvartalno, što nas usmerava ka odlukama za narednu godinu”, stoji u odgovoru koji smo dobili iz RTS-a.

Iz odgovora se može zaključiti da je RTS sproveo interni postupak na osnovu navedenih kriterijuma koji su mogli biti definisani u klasičnom postupku javne nabavke.

Ipak, kako navode, Kancelarija za javne nabavke je odobrila sprovođenje postupka bez objavljivanja javnog poziva.

„Kancelarija za javne nabavke je na portalu javnih nabavki objavila pozitivno mišljenje u kome je navela da je osnovana primena pregovaračkog postupka, bez objavljivanja javnog poziva za javnu nabavku usluga reklamiranja programa RTS-a, kao i oglašavanja javnih akata i ostalih, zakonom propisanih dokumenata u štampanim i online medijima”, kažu u RTS-u.

Iz Kancelarije za javne nabavke su nam potvrdili da je primena pregovaračkog postupka osnovana, međutim, napomenuli su da je mišljenje ove institucije zasnovano na oceni ispunjenosti formalno pravnih uslova i da datim mišljenjem Kancelarija ni na koji način ne ulazi u pitanje celishodnosti javne nabavke.

DRI eventualno može da odlučuje o celishodnosti javne nabavke bez objavljivanja javnog poziva

Miloš Đorđević iz organizacije Transparentnost Srbija kaže za NUNS da je RTS postavio tako javnu nabavku da se niko ne može javiti osim medija za koje su određene partije, te da je na ovaj način tim ponuđačima data prednost.

“RTS je jednostavno doneo odluku da se reklamira u ovim medijima, odnosno da njima dodeli novac. Konkretno je odabrano 13 medija i za reklamiranje u njima ugovore mogu dobiti samo privredna društva u čijem su vlasništvu ovi mediji. Očigledno je da su to povlašćeni mediji, jer se niko osim njih ne može javiti”, naveo je Đorđević.

Kada je u pitanju celishodnost, naš sagovornik objašnjava da Kancelarija za javne nabavke ne može da utvrdi šta je naručiocu zaista potrebno.

“Pretpostavljam da je na to Kancelarija za javne nabavke ciljala kada su napisali da ne ulaze u pitanje celishodnosti javne nabavke. To što je RTS odlučio da se reklamira u ovim medijima, to je njihova odluka i Kancelarija za javne nabavke ne može da ospori to gde će se oni reklamirati. O svrsishodnosti ove javne nabavke bi eventualno mogla da odlučuje Državna revizorska institucija (DRI) u nekoj svojoj reviziji o svrsishodnosti”, naveo je Đorđević i dodao da DRI ne može da pokrene postupak nadzora u ovom slučaju, već samo u okviru redovne revizije, koja dolazi znatno kasnije, tj. kada RTS uključe u svoj godišnji plan rada.

Za oglašavanje na bilbordima 41.8 miliona dinara

Pored reklamiranja u medijima, Radio televizije Srbije potrošila je još 41.8 miliona dinara na tzv. autdor reklame.

Tako je za nabavku usluge oglašavanja na mreži led bilborda potrošeno 13.199.904 dinara, što je otišlo firmi DPC DOO Beograd.

Uslugu oglašavanja na bilbordima u vrednosti od 19.148.366 dinara obezbedila je firma Alma kvatro, dok je 9.490.452 dinara otišlo za reklame na tzv. banderašicama i to firmi Message DOO.