Ako izuzmemo finansijske teškoće koje sigurno utiču na nezavisnost i perspektive javnog radiodifuznog servisa u Srbiji, moglo bi se reći da je Radio-televizija Srbije u poslednjim godinama znatno napredovala i da može biti primer uspešnog, ako ne i najuspešnijeg javnog RTV servisa u regionu, ističe za Danas Boris Bergant, bivši potpredsednik Evropske radiodifuzne unije (EBU), a trenutno savetnik u EBU.
Prema njegovim rečima, od velike je važnosti to što su se RTS i njeni organi upravljanja izvinili građanima za greške, krivo rukovođenje i negativni programski uticaj u nedavnoj prošlosti. Takav gest nije učinio nijedan drugi javni servis u regionu, iako bi bilo sličnih razloga za to, napominje Bergant.
Kako ocenjujete program i način funkcionisanja RTS danas?
– Više od distanciranja s prošlošću bitan je pozitivni pomak u profesionalizaciji RTS i napredak u pripremi i prezentiranju sadržaja. To se ogleda i u rejtinzima koji su u evidentnom porastu i sigurno nadprosečni u poređenju sa ostalim javnim servisima u regiji i njihovim pozicioniranjem u odnosu na domaću i stranu konkurenciju. Za vreme nedavnih izbora, kako strani tako i domaći promatrači, utvrdili su da je RTS od svih medija odigrao najnepristraniju i najobjektivniju ulogu. RTS, uz sve kritike koje se ispoljavaju, predstavlja najkompletniji medij u pogledu sadržaja i programskih žanrova.
Šta je to što, prema Vašem mišljenju, nedostaje na javnom servisu Srbije?
– Čini se da je jedna od slabosti, ne samo srpskog, nego i drugih javnih servisa u regiji nedovoljno razvijeno istraživačko novinarstvo. Za to se mogu naći različita obrazloženja, ali bez toga su funkcija i domet javnog servisa svakako ograničeni. Nažalost, iskustva u Srbiji su loša. Novinari koji su suviše istraživali bili su proganjani, pa čak i ubijani, a i oni koji žive uz danonoćno obezbeđenje policije nisu baš motivišući uzor za kolege da rizikuju.
Možete li da uporedite RTS sa drugim javnim servisima u regionu?
– Teško je upoređivati javne servise u regiji. Evidentno je da transformacija iz nekadašnjih monopolnih ili državnih struktura nije završena ni unutar javnih servisa, niti u glavama političara. Evidentno je, takođe, da ima u svim državama regije takoreći „overkil“ elektronskih medija na svim nivoima koji znatno premašuje materijalne mogućnosti, pa je zbog toga i hronična finansijska pothranjenost. Na to utiče i privredna kriza, koja je bitno smanjila obim ekonomske propagande, koja bi trebalo da finansira barem privatne i komercijalne medije. Sa problemima političkih i ekonomskih pritisaka i podrivanja se suočavaju svi javni mediji u regiji.
U Srbiji je veoma niska stopa naplativosti RTV pretplate za razliku od regiona. Na koji način bi to trebalo rešiti?
– Finansiranje RTS i RTV je krucijalno pitanje i ne može se duže odlagati. Naplata zakonski propisane pretplate je sve manja, dopunski izvori – reklame, oskudevaju zbog krize, pa RTS-u, kako sami kažu, preti ili bankrot ili jako nedopustivo ograničavanje delatnosti. Pitanje niske naplate je i pitanje efektivne sankcije koja se u Srbiji ne praktikuje. To treba rešiti efektivnijim merama.
Državna sredstva izdvajati više godina
Da li i na koji način bi država trebalo da obezbedi sredstva za RTS?
– Jedan od mogućih izvora bi mogla biti upravo i državna sredstva, koja bi se izdvajala tako dugo dok se visina i prihodi od pretplate ne bi podigla na neophodni nivo. To će verovatno trajati više godina, a visinu sredstava bi trebalo definisati automatski- određeni postotak ili promil od društvenog proizvoda, van dometa vlade, parlamenta ili politike koji su naklonjeni arbitrarnim odlukama i time ograničavaju nezavisnost javnog servisa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
