RTS tokom kampanje zakazao kao javni servis

Kršili su etički kodeks i zakon, bez uticaja regulative koja je nadležna za sankcionisanje neprofesionalnog ponašanja. Nije bilo vidljivosti velikog broja stranaka, a i javni servis je potpuno zakazao, saglasni su sagovornici sajta Danasa, komentarišući rad medija u kampanji za nama.

Vučenić: Mediji kao stranački bilteni

– Da postoje Marsovci i da su gledali naše televizije tokom izborne kampanje pomislili bi da u zemlji Srbiji živi samo predsednik države i nestranačke ličnosti oko njega, a da povremeno u zemlju, iz nekog razloga, svraćaju i trenutni gradonačelnik sa menadžerom grada Beograda. Sem nekoliko izuzetaka, kada je reč o konvencionalnim medijima, svi su se ponašali kao stranački bilteni. Tokom ove kampanje profesija se dodatno srozala potvrđujući tezu da dno ne postoji, ocenjuje za naš portal novinarka Danica Vučenić.

Govoreći o radu javnog servisa, Vučenić zaključuje da je RTS neetički izveštavao, degradirajući na taj način ljude od kojih se finansira.

– Nije etično da se javni servis ponaša kao da je privatno vlasništvo partije na vlasti. Time iskazuje prezrenje prema sopstvenim gledaocima, jer umesto da zastupa interes, potrebe i očekivanja svoje publike, koja ga finansira, zastupa interes, potrebe i očekivanja partije na vlasti i njenog lidera.

Novinarka je dodala da joj je kampanja u celosti ostavila jedan veliki negativan utisak. „Bila je prljava, nasilnička, demotivišuća, prostačka“, navodi Vučenić.

Skrozza: Javni servis najpristrasniji

Sa njom se slaže i novinarka nedeljnika Vreme Tamara Skrozza koja ističe da su se najgledaniji i najčitaniji mediji ponašali sasvim očekivano: bili su pristrasni, otvoreno navijali za jednu stranku i jednog čoveka. Ti mediji su potpuno ignorisali profesionalne standarde i zakon koji garantuje ravnopravnu medijsku zastupljenost svih učesnika u kampanji, napominje Skrozza.

– Ako jedna stranka i jedan čovek dobijaju duplo, na momente čak i trostruko više medijskog prostora od svih ostalih zajedno, teško da možemo da govorimo o normalnoj medijskoj sceni, odnosno o poštenim i profesionalnim medijima. Emisije javnog servisa bile su među najpristrasnijima tokom kampanje. Od jutarnjeg programa, preko Beogradske hronike, do centralnog dnevnika – od političkog pluralizma nije bilo ni traga. Čak i famozne debate koje je javni servis organizovao, bile su strašan, za gledanje gotovo bolan primer loše koncipiranih, uglavnom besmislenih i katastrofalno vođenih emisija, koje su prepričavane samo zbog prostakluka koji su prikazale, naglašava Skrozza u izjavi za naš sajt.

Ona doda je su je u medijskom smislu „porazila i kao novinarku osramotila konstantna gostovanja jednih te istih ljudi u TV studijima, podilaženje sagovornicima, otvorena propaganda“.

– Sve to bilo je „krunisano“ pismom članice Saveta REM-a upućenom javnom servisu. Sadržina tog dopisa i činjenica da u njegovom zaglavlju stoji zvanično zaglavlje REM-a, prava su slika beščašća, sile, bezobrazluka i politikanstva, po kojima je i inače poznato telo nadležno za elektronske medije – kaže Skrozza.

Mališić: Smrt regulatornih tela

O „smrti“ regulatornih tela tokom kampanje,govori i zamenica glavnog i odgovornog urednika nedeljnika NIN Vesna Mališić.

– Karakteristično za ove izbore je to da su umrla regulatorna tela, definitivno su nestali i možemo da konstatujemo da ih sada uopšte nema. Ništa ne popravlja utisak jedan zabranjen izborni spot, jer je i taj čin bio samo predstava, objašnjava Mališić.

Prema njenom mišljenju, RTS je krajnje formalizovao kampanju, jer se držao kvota, a ne suštine.

– To je bio izgovor da kao bajagi ima nepristrasan odnos prema svima, a suštinski, ogroman broj lista nikada nije mogao da dođe na RTS. To takođe govori o velikim slabostima televizije koju plaćaju svi građani, dodaje ona.

Mališić takođe smatra, da se ne može govoriti o objektivnosti i kvalitetu u izveštavanju kablovskih televizija, jer je njihova gledanost jako mala.

– Oni koji žele da drže medije u svojim rukama, pucaju uglavnom na medije sa nacionalnom frekvencijom. Kada imate situaciju da se na nacionalnoj frekvenciji jedni vide svakog dana, a drugi ne vide uopšte, onda je to znak na koji način se obrađuje biračko telo, upućuje novinarka.

Što se tiče dnevne štampe, Mališić naglašava za portal Danasa da su izbori bli prilika za pokazivanje tabloida u svom punom sjaju.

– Zadržali su vulgarni tabloidni ton, a prekoračili su i tu vulgarnost, kad god su bili u prilici. Sa drugre strane korišćene su funkcionerske aktivnosti, pa se kroz to iako je zakonom zabranjeno, takođe promovisala određena lista.

Novinarka zaključuje da je cela kampanja u medijima bila igra skrivalice, da se jedni sakriju, a drugi istaknu, ili da se jedni pokažu, a za druge da to pokazivanje bude u najgorem mogućem svetlu.

– To je bila strategija, jer i onaj koji je mislio da izađe i eventualno glasa za opoziciju, predomislio se. Mediji su dokazali da jedna ruka, kao u marionetskom pozorištu, drži sve figure pod svojom kontrolom, zaključuje Mališić i dodaje da su mediji izgubili svoje medijsko lice i ušli su u prostor vulgarne političke propagande.

Gavrilović: Bela i crna promocija

Zoran Gavrilovic, direktor programa Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), ocenjuje za naš sajt da se svi mediji mogu svrstati u tri kategorije, prema načinu na koji su izveštavali do izbora.

– Jedni mediji su se isključili iz kampanje, a predvodnik je RTS. Iako su pravili debate, to nije bilo dovoljno jer generalno od javnog servisa se očekuje više. Od ukupnog vremena koje su televizije posvetile izborima oni su najmanje vremena posvetili kampanji. Drugi tip medija su oni koji su se bavili promocijom i propagandom, a simbol ovakvog predstavljanja su televizije Studio B i Pink, kaže Gavrilović.

U treći tip medija, prema njegovim rečima, spadaju N1 televizija i list Danas. To su oni koji su se bavili istraživanjem i probali da pomognu građanima u odlučivanju.

Što se tiče samih izbornih lista, bile su zastupljene one koje su hvaljene, one koje su napadane i one koje su cenzurisane, odnosno manje su bile zastupljene nego što bi trebalo da budu, iznosi Gavrilović.

– Većina medija nije pomogla građanima u odlučivanju, već su se bavili promocijom jednih i negativnim predstavljanjem drugih, što je bela i crna promocija. Sadržaj onoga što su mediji ponudili iz ugla prosečnog građanina nije bilo od koristi za neopredeljene glasače, smatra Gavrilović i dodaje da je izborna javnost zamrla, a mediji pokušavaju da je anesteziraju.