foto EPA-EFE/Guillaume Horcajuelo/ POOL„Smatram da ne upirem prstom u druge ljude, već u akademsku srednju klasu čiji sam i sam deo. Mnogo scena u mojim filmovima napravljene su sa sledećim ciljem: imaćemo filmu u Kanskoj selekciji – imaćemo publiku koja sedi u smokinzima i gleda u tog čoveka na platnu, u smokingu, koji kopa po smeću. Uvek pokušavam da filmove koristim kao ogledalo za sebe i klasu kojoj pripadam.“
Ovo je citat švedskog reditelja Rubena Ostlunda, ovogodišnjeg Kanskog pobednika, koji u dobroj meri opisuje njegovo nagrađeno ostvarenje, film Trinagle of Sadness (Trougao tuge). U njemu, na luksuznom brodu putuje: dvoje manekena a muški deo ovog para oseća se ugroženo jer njegova partnerka i koleginica zarađuje daleko više, što jeste činjenica modne industrije; tu je i stariji par uglađenih Britanaca koji su svoje bogatstvo stekli prodajom oružja verujući iskreno da tako doprinose demokratiji; pa zatim ruski oligarh (tumači ga ovdašnji, a već duže vreme skandinavski glumac – Zlatko Burić)…
Brodom upravlja kapetan alkoholičar i marksista (Vudi Harleson) koji s vremena na vreme svojim saputnicima citira Marksa. Dok brod ne potone, a oni se dokopaju pustog ostrva na kome će se najkorisnijim članom društva pokazati sobarica koja jedina poseduje veštine neophodne za preživljavanje…
Ovaj film, svojevrsna društvena satira, nadovezuje se i na prethodno, takođe Zlatnom palmom ovenčano ostvarenje – The Sljuare, ali može još više i na prvi zapaženi i takođe nagrađivani film ovog autora – „Turista“.
Dvostruki kanski laureat (čime se svrstava među veličine poput: Hanekea, Braće Daredn, Kopole, Louča, Kusturice…) u The Sljuare, takođe satirično, preispituje svet savremene umetnosti, kustosa, muzeja i galerija koji tu umetnost prikazuju… pokazujući svu ispraznost i besmisao tog sveta – kako reče ovdašnji filmadžija – „taštinu praznine“.
Prvi film, „Turista“ (takođe nagrađen u Kanu od žirija selekcije Izvestan pogled i nominovan kao švedski kandidat za Oskara) udarac je u stomak rodnim stereotipima, ideji klasične, „srećne“ porodice, rodnim ulogama. Lavina zatrpava luksuzno „zimovalište“, a otac porodice u prvom trenutku beži ostavivši ženu i decu na milost i nemilost hirovite prirode. Ostatak filma zabavljaćemo se pokušavajući, zajedno sa likovima, da shvatimo kako se i zašto to dogodilo, da li je ili nije moguće, raspravljajući o tome još dugo po njegovom završetku. Treba dodati i to da je film nastao i kao „nastavak“ autorove sklonosti da na svom prvom radnom mestu, u luksuznim alpskim skijalištima, snima vratolomije skijaša od čega su nastali ozbiljni videi a on dobio priliku da se oproba u filmskoj industriji.
Rubent Ostlund rođen je 13. aprila 1974. Razveden je i otac dvoje dece. Kako kaže, u suštini, svi njegovi filmovi govore o ljudima koji pokušavaju da izbegnu gubitak obraza.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
